Pregled posta

Svaša se rodi u mutnoj vodi...

Sve sam mogla virovat, možda ne baš sve, al da ću nakon ovako kratko vrimena pisat novi post ni u ludilu mi nije padalo na pamet.
Dakle situacija je alarmantna, i ovaj post pišem da više ne moram gledan onaj predhodni.
doduše, znam nekako ga mogu i izbrisat, ako želim, ali ne želim. Jer sve šta sam mislila sam i napisala, u tom trenutku i u načelu mislim to i sada.
Ali neki su se ljudi pripoznali, koji nisu trebali, ajde možda su se malo ipak trebali, jer da nisu trebali nebi se ni prepoznali. haha.
E ovo mi je baš dobra paralela,
Vračam se ja svojim paralelama, kad me već meridijani neće.
Usvakom slučaju, to šta se dogodila iza moga napisanog posta, je više komično nego tragično , ali da nije završilo komično bilo bi tragično.
Brode, samo da znaš , danas sam skroz suprotno raspoložena od subote. Netribaš se bojat, možeš dalje čitat.
Jednostavno su se u napisanom tekstu prepoznali neki ljudi, i cili tekst prilagodili sebi. Pa sam ja malo zanjemila, ali samo malo, pa sam se od šoka počela opravdavat. Pa sam negdje shvatila, da se ja ne moram nikome opravdavat za išta napisano. Možda se, onaj ko se prepoznao treba meni opravdavat? Ha. E to mi nije palo na pamet. To mi tek sad pada na pamet. nije dobro šta ja počmem pisat tekst u jednom raspoloženju a obično završim u sasvim drugom. Zato se vračam na ono prvobitno dobro raspoloženje.
Nije ništa neobično da se judi prepoznaju u nekim pričama koje uopće ne pričaju u njima. Mislim i meni se samoj sto puta dogodilo da sam se pronašla negdje, u nečijoj priči, ali sam recimo imala sreće pa sam znala da se taj dio ne odnosi na mene.
Polazim od sebe, možda vi niste takvi, možda ste vi sveci, šta ja znam, ja nisam. Nekad mi baš savjest nije skroz čista. Dobro možda bi nekima bilo smiješno šta mi je nečista savjest, možda i nebi. Ali znalo mi se, sigurno da je, dogodit da mi se čini da nekad neko o meni nešto govori i sudi. I nebi mi bilo sve jedno. Jer prepoznala sam se.
Več je to u kurcu. Kad se prepoznaš u nečijoj priči pa čvrsto odlučiš da češ bit dobar.
Sve do novog izazova.
Mislim, da se razumimo, nije meni prvi put da se neko pripozna u nekoj mojoj priči, bilo je još ljudi koji su se prepoznavali.
Ali drugačije je to kad se neko pripozna u nekoj lipoj priči. recimo ja pišem neki trubo romantični post, prekobrojna možeš li ti to zamislit, post u kojem su ako ne na dlanu one bar sakrivene sve moje emocije prema nekoj osobi.
Normalno, osoba kojoj sam posvetila taj post uopće ne čita postove, ma ustvari ja ih ni ne pišem da bi ih taj neko kome sam ih namjenila pročitao. E sad prvo ovo moram objasnit, sad mi je jasno zašto ja nikad neznam dovršit misao, jebate izgubim se jer bi tila ić odjednom na više puteljaka. Znaći ovako, da ponovimo gradivo, ja suncokreta 2 ne pišem postove da bi ih pročitali oni kojima su namjenjeni. Ja suncokreta2 ih pišem zato šta znam da ih nikada neću stvarno izgovorit nekoj osobi. Pa ih , ipak, na neki način izgovaram-pišuči ih.
Ako me je ko uopće razumio. E sad se mogu vratit na priću.
E i pišem ja taj lipi post, i javi mi se neka sasvim druga osoba, za koju ne mogu reć da je u tom lipom postu nisam spomenula, ali nije glavni lik tog posta. I pripozna se. Nađe ona sebi misto u tom postu. I sad šta bi joj čovik reka. Ma normalno da je post napisan za tebe. a za koga bi drugog moga bit tako lipi post napisan.Pa se pitam kako se taj neko pripozna, jeli mu možda srce malo zatitralo na svu tu lipotu? Lako je to. Lako je reć čoviku da si mu poklonija nešto lipo, ma taman i da nisi, kad ga lažeš da jesi opet mu nešto lipo poklanjaš.
I tako si sritan i ti i on. Iako onaj neki, kome si da svu svoju dušu, nikad neće osjetit tu lipotu. al recimo da nema veze. Nije propala, opet je nekoga razveselila. I ispunila je svrhu. al kad napišeš neki ružni post pun gnjeva, reka bi barba brod, i neko se recimo u njemu pripozna. Nije li to šteta, nije i šteta šta se taj gnjev obrušio na nekoga ni krivog ni dužnog, dobro mažda ga malo ima u tom postu, ali sigurno nije glavni lik. A onda opet. Nisam ga ja tirala da se pripozna, i zašto se pripozna? Jeli mu savjest skroz čista!
A opet mi je ža, šta se nije pripozna onaj ko je triba, onaj kome je bija namjenjen.
Ma ža mi je šta se nije i u onome lipome i srcedrapajućem pripozna onaj kojem je bio namjenjen.
Ali bolje da nije. Jer pišem ga ionako jer znam da ga nisam u stanju izgovorit, niti ga želim izgovorit, niti bi to izgovoreno imalo smisla. Ni lipo ni ružno.
Ja ga ustvari ne pišem uopće tim ljudima nego sebi. sebi ga izgovaram da bi mi bilo lakše. Da ipak tu emociju izbacim vani da je ne ostavljam u sebi, da se akumulira.
E i šta sam ono tila reč, e da
E pa smije li onda neko burno reagirat na moje postove?
Ma smije! Ja mu ne branim,jeli tako, pišem ih da ih svak može pročitat
Ali ja mislim da ne smije , da nema pravo, to samnom riješavat verbalno, nego pišuči komentare.
A moje je oču li ih ignorirat, ili neću!
Ovo je moj Blog.
Pa ako sam redu naučila Prekobrojnu i gospođu Gustirnu, nema toga kome ja na kraj ne mogu stat!!!


UKRALO MI JE BICIKLU! ZADNJI PUT SAM JE VOZILA U NEDILJU.
ZNAM DA JE NEMOGUĆE DA JE NAĐEM ALI ĆU JE IPAK OPISAT ZA SVAKI SLUČAJ.
SIVO SREBRNA ŽENSKA BICIKLA , CITY BIKE, ZVONO CRNO RETRO NA KOJEM PIŠE I LOVE MY BIKE, SVITLO HALOGENO SPRIDA, ZADA NE, ISPOD SICA TORBICA ZA ALAT.
MA ZNAM DA JE NEĆE NIKO NAČ ALI ETO NIKAD SE NE ZNA. TAMAN DA NEKO ZVONO NEGDI PRIPOZNA.

Post je objavljen 09.12.2008. u 14:47 sati.