Sičate li se privjesaka, koji su prije jedno 20 godina bili turbo popularni. E onih privjesaka koje kad bi vi zazviždali oni bi signalizirali di se nalaze. To je bio hit nad hitovima. Bilo je originala, doduše više se ne sičam kako smo ih razlikovali, i kopija. Švercerima je tada posao cvjetao.
Meni ga je stari donija iz Italije, sa jednog službenog puta.
Original. Od tada već imam usađeno , negdi u svojoj podsvjesti, da uvik triba imat posla sa originalima ili ništa.
Mi bi ka dica onda bacali te privjeske, sa ključevima svugdi po travi i zviždeći ih opet tražili.
U zadnje vrime sve mi češće taj patent pada na pamet. Ustvari mora bit da mi je još iz tog doba ostalo to da nikad točno neznam di mi se šta nalazi. Pa zviždući tražim po stanu, po stolu, ispod stola, kod susida...
Zato su meni mobiteli dragi, ne mogu ga nać, velika mi je borša, negdi sam ga slučajno odložila. Lipo ga samo nazovem i on mi se javi...
Mislim najčešče se javi,ako se ne javlja znači da nije tu, ali opet to znači da ne moram trošit vrime tražeći ga. jer ga jednostavno nema.
Malo se rastužim odem i kupim novi. To recimo sa gubljenjem mobitela nije ni loše. Osim ako ga nisite izgubili u kafiću, pa su vam ga našli neki klinci, pa dok ste vi blokirali broj oni su već napravili pozamašni račun. Olakotna okolnost je šta odma neznate koliki je račun , nego saznate tek za misec dana. a opet operater se naplati putem trajnog naloga pa ne možete ništa. Osim ako se ne uspije naplatit, pa dobijete opomenu da se nije naplatio, a računi i opomene vam stižu na adresu na kojoj vi više niste. ali je vaš bivši muž, koji uživa u tome da vam sa zakašnjenjem od 2 tjedna uruči račune, opomene itd. Onda vam eksplodira doma žarulja pa udre grom, pa munje, pa pregori osigurač, pa nestane struje, pa više ne možete prištekat se na internet pa ne možete ni zvat. Pa nazovete operatera jer vam na maloj bijeloj kutiji piše error. Pa vam oni ljubazno kažu da niste platili račun. Onaj isti, koji je triba bit plačen trajnim nalogom. Ali vam nije bilo love na kartici jer je kasnila alimentacija, a ovaj misec kasni plaća.
Ali ustvari nisam tila o tome pisat. Nego sičateli se onih malih smišnih privjesaka, koje bi locirali zviždukom.
E . Pali su mi na pamet, zato šta bi ja tila da sve svoje stvari mogu locirat zviždukom. Ili ih nazvat na telefon. Ka mobitel. to bi bilo predivno. Recimo neznaš di ti je takuin. i nazoveš ga. Ili recimo cvike za sunce, ustvari prije kišobran. Najdraža kemijska. Onda bi mi mobitel bio pun brojeva predmeta ,a ne ljudi. Doduše koliko ljudskih brojeva u mom imeniku su ustvari samo predmeti. Predmeti, ljubavi, ljubomore, predmeti obožavanja, predmeti ulizivanja, sexualni predmeti....
Zato je nekad dobro izgubit mobitel. Jer se riješite svih onih brojeva koje ionako neznate zašto imate memorirane. One ljude sa kojima komunicirte, koji su vam ionako u životu lako obavijestite o nastalom gubitku. One do kojih vam je bar malo stalo, i kojima je bar malo stalo do vas, obavijestit ćete o gubitku mobitela bar za vrime blagdana kad vam budu slali jednu od onih čestitki sms-om.
A do nekih više nikada nećete ni doć. Doduše to i nije loše. Lipo krenem sve iz početka. Tako je možda i sa stvarima. Možda zato stvari nemaju taj mali mikrofon da ih mogu locirat zviždukom. Ili nemaju telefonski broj. Možda neke stvari jednostavno triba izgubit da bi se nabavile nove bolje lipše. Možda neke izgubljene stvari moraju trajno nestati da bi napravile prostor nekim novim stvarima i nekim novim odlukama.
Pa diš bolje vrime za nove odluke i prostore nego na kraju jedne, i to parne godine, uh šta ne volim parno i početku nove i to neparne.!!!
Ma isto bi volila da moja bicikla ima broj da je nazovem, bar da vidim kako je, jeli joj dobro, voli li me još, bar malo
Post je objavljen 12.12.2008. u 11:37 sati.