Suncokreta2

Priznajem,
baš me ovih dana čapala neka zavist.
Priča prva:
Provela sam lipi vikend, bez puno planiranja ispaje baš onakav kakav sam sanjala.
Dobro ajde, nisam baš sanjala o takvom vikendu ali je sve išlo od ruke, baš onako kako sam tila.
U subotu sam obavila poslove koje sam i zamislila da ću obavit, iako mi se često dogodi da se neke stvari odgode . Ovaj put sam najvažniji dio obavila u cijelosti.
I tako mi je ostala nedilja za uživanje.
I stvarno sam u nedilji uživala.
Onako kako to najviše volim.
Red rekreacije, red zajebancije.
Baš sam napunila baterije.
E sad di je zajeb u ovoj priči i di u njoj ima mista za zavist.
Došla je iznenada. Jučer. Kad sam skužila da ima onih koji su ulovili više ribe .
A ribarenje im i nije baš neka životna orjenatacija.
Nemojte me krivo razumit, nisam ja jedan od onih tipova ljudi koji drugima žele da imaju manje, da bi ja bila bolja od njih.
Niti nekome želim da mu se nešto ne ostvari, pa da se ja bolje osječam.
Ja samo želim da je svakome dobro, da svak ulovi brdo ribe. Ali da je ulovim samo jednu više.
A zavist me čapa, mrzim tu emociju, kad skužim da nekome ko ni upola, tako ta osoba sama kaže, ne uživa u ribarenju ka ja, Posejdon- bog mora, pošalje jata i jata oborite ribe.
A meni puno manje.
Nisam ni materijalista, nije meni do ribe, šta bi sa ogromnom količinom?
Ja bi samo tila osjetit adrenalin, da mi je gomila takve ribe bila na mojoj udici.
Ima tu više bitnih faktora, koji određuju ribolovne rezultate.
Prvi je brod, drugi je vrime ribolova, treći je sreća ili horoskopski znak.
E jebiga, broda nemam, volim spavat, pa mi je i buđenje u 7.30 svojevrsna žrtva , a o horoskopu nebi u detalje.
I kad sve to realno sagledam, zašto sam zavidna.
Ne znam!!!
Mogu utjecat, bar na neke, bitne čimbenike.
Recimo mogu štedit za barku ili se dignut u 6 ujutro, mogu ne pročitat horoskop za taj dan i virovat da mi u njemu piše kako ću baš ja Suncokreta ulovit komarču od 2 kila. I jednog, bar jednog pica od 1.3 kg i kantra od 97.24 dkg i arbuna, jebenti arbuna, od 59.13 dkg i fratra od 1.28 kg i da će mi naletit jedan zubatac od 9.18 kg koji mi neće ispast sa tunje i kojeg ću uspit izvuć na kraj, bez obzira šta krena može podnit kilažu do 8.40 kg i da mi neće puknut štap i da mi se neće zamrsit krena i...
Eto, znam mlada sam. Tako bar neki misle, imam još vrimena kupit sebi neku barčicu, kad je već papina izgorila u požaru. Tad sam mu se smijala, jer je barku drža u garaži, nije je tija dat čeri da je vozi po okolnim škojima, pa ga je zbog škrtosti bog kaznija.
Ali indirektno je kaznija i mene...
Ma nema veze, kupit ću barku, oču
Možda se počmem i ranije budit, kažu da šta imaš više godina manje spavaš...
A horoskop nebi minjala, dobar je , najbolji....
I sad kad ovako pišem, ipak je ovo svojevrsna psihoterapija, ništa nebi dala da sam na tvom mistu.
Jer da jesam i da imam barku i da imam to šta ti imaš, nebi imala ono šta ja imama.
A ja nebi tila ne imat ono šta imam, tila bi samo imat koju ribičku dogodovštinu više u svojoj ribolovnoj povijesti. Valjda za to još imam vrimena.
Neću odustat, od svojih zamisli.
Neću.
Ali još ti, malo, zavidim.

Priča druga:
Ova će bit krača.
Udebljala sam se.
Ništa novo. Za mene ništa novo.
Meni to nije nikakav problem. Mislim udebljat se.
Ali mi je problem kad skužim da nemam šta obuč i da u svakoj majci i gačama izgledam ka hrenovka, u koju su ubrizgali malo prikoviše sadržaja.
A imam jednu prijateljicu koja stalno jede.
Da se razumimo i ja stalno jedem.
Ali se na meni to i vidi.
A na njoj , na njoj se ne vidi.
Kako je to moguće.
I zašto božica , imali kakava božica za regulaciju unosa hrane?, nije isto naklonjena prema meni i njoj.
Čime je ona to više zaslužila od mene.
Je, je, znam ima i za to lijeka.
Sve se da regulirat, samo triba bit discipliniran.
Jebiga, ključna je rič disciplina.
Nešto me ta rič malo za****je!
Ali moram sve dovest na svoje.
Čak mi je lik iz prve priče reka da sam žena ipo.
Hvala, hvala...
Uz sve štaje ulovija nije mu bilo dosta...
I di je tu pravda?!!!
Ubite me molim vas.
Ustvari ubijam ja sama sebe.
Ustvari ubijala sam.
Sad sam definitivno odlučila..
Ne može to tako...
Imat ću barku, da bi imala barku morat ću se nečega odreć.
Odreć ću se spize, jest ću ono šta ulovim. Od gladi ću se budit rano.
Da bi se najela morat ću ulovit puno, ako ulovim puno adrenalin će mi pomoć da brže sagorim kalorije...
Bit ću mršava i sretna.
Imat ću brod i malo kila i sve ovo šta već sad imam.
Ha ha, ma ništa nebi dala da sam na vešem mistu
jer ko ovo ludilo može platit!!!