Suncokreta2

Prvo sam tila pisat o tome kako sam do unazad nekoliko miseci radila u butigi di je petak bio samo jedan od dana, u nizu.
Tila sam pričat kako me je emisija, na nekom radiju, "fala bogu opet petak" , bacala u tešku depresiju.
Jer meni opet petak nije ništa značilo kad je postojala i opet subota.
Ali neću.
Neću o tome pisat.
Palo mi je nešto drugo na pamet, zahvaljujući Vlatki petak me uvik asociran na nešto mmmm.
Ali nebi ni o tome u detalje.
Ali jedno i drugo bi moglo biti povezano sa ovim šta ću vam sad reć.
Stjecajem životnih okolnosti, rastava i novi posao (za one koji nisu upučeni, ili za one koje nije bilo dovoljno briga da to shvate, sram vas bilo)
Petak je počeo imati neko drugo značenje u mome životu.
Pogotovo svaki drugi petak.
Ali ni svaki prvi više nije isti.
Petak -početak vikenda.
Vikend može biti moj ili njegov.
Ako je moj, nas dvi uvik imamo isplanirano sve u detalje.
Nema nervoze oko ručka ili nekih obiteljski skupova, vikendi su uvik za zabavu, putovanja, druženje...
Ako je njegov, onda je na određeni način i moj, mislim, samo moj. Jer je njegov i njen.
E onda taj vikend je opet za zabavu, putovanja, druženja.
Na prvi pogled sve je isto, ali nije ništa isto.
U vikendu mom i njenom su prijatelji koji ne mogu shvatit da ja imam i nekakav drukčiji vikend.
I kad sidimo na kavi i pričamo o dici, školskim obavezama i odgojnim mjerama, oni u stvari i nisu spremni čut odgovor na njihovo pitanje "i ima li šta".
Pripali bi se. I nisam sigurna kako bi zaista reagirali, jer već ih i nekoliko uzastopnih sms poruka izbacuje iz takta.
Pa moj osmjeh na licu, čitajući iste..
U vikendu njegovom i njenom- ustvari opet mome
su prijatelji koji možda mogu shvatit da ja imam neki drukčiji život, ali ih ja ne zamaram, jer ne zamaram ni sebe...
I kad sidimo na kavi i pričamo o mmmm, svemu i svačemu, smislu života, knjigama, izlascima, glazbi i..
Oni u stvari nisu spremni sist sa mojim prijateljima iz predhodnog petka.
Jer ti moji prijatelji pričaju samo o dici, školskim obavezama i odgojnim mjerama...
Ustvari šta sam tila reć.
Život mi se prominija iz korjena.
Iako protagonisti iz ovih dvaju vikenda nemaju veze jedni s drugima, guštam u druženj s njima.
Uživam u vikendima.
U svim vikendima.
Imam sve ono šta sam tila , od vikenda.
Prvo imam vikend
pa imam moj i njen vikenda
pa imam svoj vikend.
I kako da se ne veselim , onda petku?!
Bilo kojem
.

Priznajem,
baš me ovih dana čapala neka zavist.
Priča prva:
Provela sam lipi vikend, bez puno planiranja ispaje baš onakav kakav sam sanjala.
Dobro ajde, nisam baš sanjala o takvom vikendu ali je sve išlo od ruke, baš onako kako sam tila.
U subotu sam obavila poslove koje sam i zamislila da ću obavit, iako mi se često dogodi da se neke stvari odgode . Ovaj put sam najvažniji dio obavila u cijelosti.
I tako mi je ostala nedilja za uživanje.
I stvarno sam u nedilji uživala.
Onako kako to najviše volim.
Red rekreacije, red zajebancije.
Baš sam napunila baterije.
E sad di je zajeb u ovoj priči i di u njoj ima mista za zavist.
Došla je iznenada. Jučer. Kad sam skužila da ima onih koji su ulovili više ribe .
A ribarenje im i nije baš neka životna orjenatacija.
Nemojte me krivo razumit, nisam ja jedan od onih tipova ljudi koji drugima žele da imaju manje, da bi ja bila bolja od njih.
Niti nekome želim da mu se nešto ne ostvari, pa da se ja bolje osječam.
Ja samo želim da je svakome dobro, da svak ulovi brdo ribe. Ali da je ulovim samo jednu više.
A zavist me čapa, mrzim tu emociju, kad skužim da nekome ko ni upola, tako ta osoba sama kaže, ne uživa u ribarenju ka ja, Posejdon- bog mora, pošalje jata i jata oborite ribe.
A meni puno manje.
Nisam ni materijalista, nije meni do ribe, šta bi sa ogromnom količinom?
Ja bi samo tila osjetit adrenalin, da mi je gomila takve ribe bila na mojoj udici.
Ima tu više bitnih faktora, koji određuju ribolovne rezultate.
Prvi je brod, drugi je vrime ribolova, treći je sreća ili horoskopski znak.
E jebiga, broda nemam, volim spavat, pa mi je i buđenje u 7.30 svojevrsna žrtva , a o horoskopu nebi u detalje.
I kad sve to realno sagledam, zašto sam zavidna.
Ne znam!!!
Mogu utjecat, bar na neke, bitne čimbenike.
Recimo mogu štedit za barku ili se dignut u 6 ujutro, mogu ne pročitat horoskop za taj dan i virovat da mi u njemu piše kako ću baš ja Suncokreta ulovit komarču od 2 kila. I jednog, bar jednog pica od 1.3 kg i kantra od 97.24 dkg i arbuna, jebenti arbuna, od 59.13 dkg i fratra od 1.28 kg i da će mi naletit jedan zubatac od 9.18 kg koji mi neće ispast sa tunje i kojeg ću uspit izvuć na kraj, bez obzira šta krena može podnit kilažu do 8.40 kg i da mi neće puknut štap i da mi se neće zamrsit krena i...
Eto, znam mlada sam. Tako bar neki misle, imam još vrimena kupit sebi neku barčicu, kad je već papina izgorila u požaru. Tad sam mu se smijala, jer je barku drža u garaži, nije je tija dat čeri da je vozi po okolnim škojima, pa ga je zbog škrtosti bog kaznija.
Ali indirektno je kaznija i mene...
Ma nema veze, kupit ću barku, oču
Možda se počmem i ranije budit, kažu da šta imaš više godina manje spavaš...
A horoskop nebi minjala, dobar je , najbolji....
I sad kad ovako pišem, ipak je ovo svojevrsna psihoterapija, ništa nebi dala da sam na tvom mistu.
Jer da jesam i da imam barku i da imam to šta ti imaš, nebi imala ono šta ja imama.
A ja nebi tila ne imat ono šta imam, tila bi samo imat koju ribičku dogodovštinu više u svojoj ribolovnoj povijesti. Valjda za to još imam vrimena.
Neću odustat, od svojih zamisli.
Neću.
Ali još ti, malo, zavidim.

Priča druga:
Ova će bit krača.
Udebljala sam se.
Ništa novo. Za mene ništa novo.
Meni to nije nikakav problem. Mislim udebljat se.
Ali mi je problem kad skužim da nemam šta obuč i da u svakoj majci i gačama izgledam ka hrenovka, u koju su ubrizgali malo prikoviše sadržaja.
A imam jednu prijateljicu koja stalno jede.
Da se razumimo i ja stalno jedem.
Ali se na meni to i vidi.
A na njoj , na njoj se ne vidi.
Kako je to moguće.
I zašto božica , imali kakava božica za regulaciju unosa hrane?, nije isto naklonjena prema meni i njoj.
Čime je ona to više zaslužila od mene.
Je, je, znam ima i za to lijeka.
Sve se da regulirat, samo triba bit discipliniran.
Jebiga, ključna je rič disciplina.
Nešto me ta rič malo za****je!
Ali moram sve dovest na svoje.
Čak mi je lik iz prve priče reka da sam žena ipo.
Hvala, hvala...
Uz sve štaje ulovija nije mu bilo dosta...
I di je tu pravda?!!!
Ubite me molim vas.
Ustvari ubijam ja sama sebe.
Ustvari ubijala sam.
Sad sam definitivno odlučila..
Ne može to tako...
Imat ću barku, da bi imala barku morat ću se nečega odreć.
Odreć ću se spize, jest ću ono šta ulovim. Od gladi ću se budit rano.
Da bi se najela morat ću ulovit puno, ako ulovim puno adrenalin će mi pomoć da brže sagorim kalorije...
Bit ću mršava i sretna.
Imat ću brod i malo kila i sve ovo šta već sad imam.
Ha ha, ma ništa nebi dala da sam na vešem mistu
jer ko ovo ludilo može platit!!!

Jeste li gledali emisiju većera za pet. Ovaj naslov bi ustvari trebao biti većera za pet. Ali nije iz čistog razloga jer nije bila većera nego ručak, za pet je, iako nas je bilo dvoje.
Dakle, prvo smo kupili crva, morskoga.



Cijena 60, 00 kn i masu bi nemaštovitih, a ima ih masu, reklo da se za te novce može kupiti riba da ručak i bude za pet.
Ali to je ta masa, koja ne kuži da nije sve mjerljivo novcem.
I da je neka , na prvi pogled, manje vrijedna riba, vrijednija od neke, na prvi pogled vrijednije.
Ako me iko može razumit.
Al onaj trzaj sa druge strane štapa ili krene, šporke ruke i izbodeni prsti udicama.
Izgoren dekolte , ruke i leđa točno di završava majca.
Ne mjerljivo.
A najmanje sa 6o,00 kn.



13 ulovljenih. Tri vraćene u more
Dvi ispale.
Neću reći kako i kome.
Neću reći da je najveća ispala, ni kome.
Ionako nebi virovali.
Ali imam svjedoka.
Riba očišćena u moru, na sikama.
Savršeno, jer nema ljuski po stanu.
I nekako u moru ionako sve izgleda čišće.
Ostalo ih je osam.
Četiri su išle u juhu.



Četiri se frigale.



Prilog, krumpir salata .



Neizostavno vino.
Za polizat prste.
Ne pamtim tako ukusnu juhu i ukusnu ribu.
Ne pamtim!!!
A virujte mi imam šta pamtit, po pitanju ovog menia.
Nek mi neko kaže da za ručak za pet triba brdo love i odlazak u neki veliki market.
Virujte mi ne triba, dovoljno je more, puno dobre volje.



I sasvim je dovoljno dvoje!!!

Skoknula sam ovaj vikend, još jednom na moj Poluotok, samo se bučnut u more.
I negdi na po kanala između Pelješca i Korčule pa je dogovor.
Trgat ćemo.
Lozu moga dide.



Nužno je reć da mi dide nije među živima 27 godina, da je bio vridan i pošten čovik.
Da je tuka more i cili život crnčija, da je volija fešte i gušte svih vrsta.
Žene, karte, pismu i dobru spizu..
Da nije bija škrt a nije ni mora bit, da su ga svi volili. Da je sadija lozu, lovija ribu i sve dilija.
Bio je takav čovik, da nije dobra zadržava za sebe nego dilija s drugima, radija je u lozi i lovija ribu iz gušta ne iz potribe.
Ima je najbolje vino na svitu i prošek, i sve bi se pobumbilo do sljedeće godine. Nikad za kvasinu nije ostajalo.
Mater mi kaže da sam ista on, obično se to ditetu govori kad mu želiš reć da je u nećemu loše. Ali to da sam ja ista on mi zagrije srce.
To mi je kompliment.
Jer taj je čovik volija život i u njemu uživa.
Već je godinama loza moga dide zapuštena, sva u travi i korovu, moj pape nema više force a zetovi...
haha..
Nekako ove godine, nam je došlo , spontano, da ćemo ić trgat..
To šta je moj dide sadija, a niko godinama nije taka.
I krenuli smo, akcija od dvi ure branja, laganini



tri nepune vriće...
Stari kaže da će bit 20 litara vina
Vina moga dide..



Guštala sam, a istovremeno mi je bilo tako teško.
Vrtile su mi se slike iz djetinjstva.
Koje su to pripreme bile, koliko je ljudi trgalo, koliko dana
Bilo je pisme, spize i smija...
Mi bi dica pobigla na more






I kupali se dok ne dođu po nas.
Na najlipšoj plaži na svitu...
Bonaca, oseka, mir i spokoj.



Došla je ura odlaska, nikad brže.
Obečali smo da ćemo očistit lozu dide moga, da ćemo je uzgajat i uzdržavat isto ka i on.
Ne zbog potribe, nego zbog gušta.
Zbog osječaja pripadnosti i zbog nekih svojih korjena...



Jeli se dide od gori smije, nazdravlja i dili nam bolje karte za još jednu partiju trešete.
Ili je ovo zadnje kolo za spašavanje, koje nam je bacio
Da ne zaboravimo ko smo i od kuda dolazimo...

Kad odvrtim film unazad ovih 9 miseci nikako ne mogu skužit kad sam ja to postala muško?!
Ali kad bi stavila sve činjenice, koje su se događale, na papir a da pri tom ne naglašavam kojeg sam roda, svak bi predpostavio da sam muškoga.
Sad mi je sve to smišno,
ne mogu virovat kako sam uspila, tako dugo biti muško.
Moram priznat da su mi , sad, neki postupci kod muškaraca puno jasniji...
Moram priznat da su mi sad neke rečenice, tako tipične za muški rod, bliskije
Jednostavno moram priznati da sad muškarce puno bolje razumim...
Bože, nakon toliko godina...
Konačno sam shvatila da su žene užasno naporne i da uvik očekuju previše...
Normalno, ne sve žene i normalno ne razumim sve muškarce, ali neke konačno i razumim
Ma nismo mi toliko različiti, sad mi se pari da smo isti potpuno isti...
Ili sam ja postala muško?
Pogledam se u ogledalo i
pivski trbuh je tu
kratka kosa
postole bez taka
higijena mi se svela na tuširanje i pranje zubi
ne šminkam se, pod izlikom da sam alergična ili da će mi se rastopit šminka
odgađam iščupat obrve, jer to boliiii...
Kad mi se sve to dogodilo?
Čirnula sam među noge,
Dobro je, još sam žensko!
Dobro je, sad mi je malo lakše
brada mi još nije počela rast iako sa brkovima nisam na čisto...
Uživam u fizičkom radu
pituravanje
nošenje namještaja
jematva
kopanje
Ali dobro, izgleda da se stanje ipak pomalo popravlja i da se sve vrača na svoje misto...
Mislim čim sam priznala samoj sebi da sam izgubila i ono malo ženstvenosti, šta sam imala...
Nešto se mijenja...
Kad sve sredim, popravim, opituram, poberem, prekopam
Kad svima objasnim da čvrsto stojim iza svojih postupaka
Kad zadnji put ovog lita naručim pelin i pivo
e onda ću ponovo potražit tu ženu u meni...
Otiću u kozmetičara, depilirat se di triba i ne triba, nalakirat nokte, kupit postole na take, počupat i obrve( a kvragu)
postat osječajna i mazna
zatreptat okicama
Jebenti žensko sam
i baš mi je drago!!!

Samo dvi riči. Stvarno samo dvi riči...
Rad spas!

Štufala sam se
Ustvari, nisam se štufala nego ne mogu pisat ono šta bi tila...
Prisiljena sam ne govorit ono šta bi tila izbacit iz sebe
Zato šta ne želim da čita neko ko bi me moga čitat...
A volim pričat o onome šta mi je trenutno u glavi
Okrečem novu stranicu, okričem se ljudima od krvi i mesa
Bar na neko vrime
Nema štete,i to znam
Možda i novi blog otvorim, vidit ću
Ili se vratim kad me prođe želja da o ovome pišem...
Ne volim rastanke
Nikad ne volim da dugo traju, zbog sebe,
Jer me straj da se vidi koliko mi je ža...
Eto...

UP DATE

PAUSE