Marketing
Loza moga dide
Skoknula sam ovaj vikend, još jednom na moj Poluotok, samo se bučnut u more.
I negdi na po kanala između Pelješca i Korčule pa je dogovor.
Trgat ćemo.
Lozu moga dide.
Nužno je reć da mi dide nije među živima 27 godina, da je bio vridan i pošten čovik.
Da je tuka more i cili život crnčija, da je volija fešte i gušte svih vrsta.
Žene, karte, pismu i dobru spizu..
Da nije bija škrt a nije ni mora bit, da su ga svi volili. Da je sadija lozu, lovija ribu i sve dilija.
Bio je takav čovik, da nije dobra zadržava za sebe nego dilija s drugima, radija je u lozi i lovija ribu iz gušta ne iz potribe.
Ima je najbolje vino na svitu i prošek, i sve bi se pobumbilo do sljedeće godine. Nikad za kvasinu nije ostajalo.
Mater mi kaže da sam ista on, obično se to ditetu govori kad mu želiš reć da je u nećemu loše. Ali to da sam ja ista on mi zagrije srce.
To mi je kompliment.
Jer taj je čovik volija život i u njemu uživa.
Već je godinama loza moga dide zapuštena, sva u travi i korovu, moj pape nema više force a zetovi...
haha..
Nekako ove godine, nam je došlo , spontano, da ćemo ić trgat..
To šta je moj dide sadija, a niko godinama nije taka.
I krenuli smo, akcija od dvi ure branja, laganini
tri nepune vriće...
Stari kaže da će bit 20 litara vina
Vina moga dide..
Guštala sam, a istovremeno mi je bilo tako teško.
Vrtile su mi se slike iz djetinjstva.
Koje su to pripreme bile, koliko je ljudi trgalo, koliko dana
Bilo je pisme, spize i smija...
Mi bi dica pobigla na more
I kupali se dok ne dođu po nas.
Na najlipšoj plaži na svitu...
Bonaca, oseka, mir i spokoj.
Došla je ura odlaska, nikad brže.
Obečali smo da ćemo očistit lozu dide moga, da ćemo je uzgajat i uzdržavat isto ka i on.
Ne zbog potribe, nego zbog gušta.
Zbog osječaja pripadnosti i zbog nekih svojih korjena...
Jeli se dide od gori smije, nazdravlja i dili nam bolje karte za još jednu partiju trešete.
Ili je ovo zadnje kolo za spašavanje, koje nam je bacio
Da ne zaboravimo ko smo i od kuda dolazimo...
Post je objavljen 18.09.2007. u 10:23 sati.