Kad odvrtim film unazad ovih 9 miseci nikako ne mogu skužit kad sam ja to postala muško?!
Ali kad bi stavila sve činjenice, koje su se događale, na papir a da pri tom ne naglašavam kojeg sam roda, svak bi predpostavio da sam muškoga.
Sad mi je sve to smišno,
ne mogu virovat kako sam uspila, tako dugo biti muško.
Moram priznat da su mi , sad, neki postupci kod muškaraca puno jasniji...
Moram priznat da su mi sad neke rečenice, tako tipične za muški rod, bliskije
Jednostavno moram priznati da sad muškarce puno bolje razumim...
Bože, nakon toliko godina...
Konačno sam shvatila da su žene užasno naporne i da uvik očekuju previše...
Normalno, ne sve žene i normalno ne razumim sve muškarce, ali neke konačno i razumim
Ma nismo mi toliko različiti, sad mi se pari da smo isti potpuno isti...
Ili sam ja postala muško?
Pogledam se u ogledalo i
pivski trbuh je tu
kratka kosa
postole bez taka
higijena mi se svela na tuširanje i pranje zubi
ne šminkam se, pod izlikom da sam alergična ili da će mi se rastopit šminka
odgađam iščupat obrve, jer to boliiii...
Kad mi se sve to dogodilo?
Čirnula sam među noge,
Dobro je, još sam žensko!
Dobro je, sad mi je malo lakše
brada mi još nije počela rast iako sa brkovima nisam na čisto...
Uživam u fizičkom radu
pituravanje
nošenje namještaja
jematva
kopanje
Ali dobro, izgleda da se stanje ipak pomalo popravlja i da se sve vrača na svoje misto...
Mislim čim sam priznala samoj sebi da sam izgubila i ono malo ženstvenosti, šta sam imala...
Nešto se mijenja...
Kad sve sredim, popravim, opituram, poberem, prekopam
Kad svima objasnim da čvrsto stojim iza svojih postupaka
Kad zadnji put ovog lita naručim pelin i pivo
e onda ću ponovo potražit tu ženu u meni...
Otiću u kozmetičara, depilirat se di triba i ne triba, nalakirat nokte, kupit postole na take, počupat i obrve( a kvragu)
postat osječajna i mazna
zatreptat okicama
Jebenti žensko sam
i baš mi je drago!!!