Suncokreta2

Samo naprijed dragi kupci, dobro nam došli, je je i nama je danas jugo pa ćemo zajedno liječit svoju frustracije.
Baš nam je drago šta ste danas svratili, dođite nam opet...
I nama je južina...

KUPAC BR 1: alo, alo, mala!
Prodavač: namišta ruku ka da podiže slušalicu, telefonsku, alo alo ko je, izvolite!

KUPAC BR2:ej gospođo ili stara curo, šta već jeste?!
Prodavač: ej primitivčino ili seljačino šta već jeste?!

KUPAC BR3:Jeste li vi kasa?
Prodavač: jeli ja vama ličim na kasu?

KUPAC BR4: Jeste li sigurni da nemate xy u skladištu? Jeste li 100% sigurni, a da pitate kolegicu?
Prodavač: znate šta, ajde dođite samnom u skladište pa potražite sami!

KUPAC BR 5: jeli vama šefica jaldldjfje8tg ?
Prodavač: je ona mi je šefica, a šta vi želite reći da vas nisam dovoljno dobro poslužila, jeste li nezadovoljni sa mojim angažmanom? Dođite odvest ću vas u kancelariju kod šefice!

KUPAC BR 6: Di ti je kasa a? A šta ti onda ovdi radiš ako nisi kasa a?
Prodavač: Kasa vam je dole prema izlazu! Statiram gospođo, statiram!

KUPAC BR 7: Znate šta, ja ovu kutija neću kupit jer je puknuta, ni ovo neću kupit jer je skupo!
Prodavač: Znate šta, jesam li ja vas išta pitala ili vam išta nudila. ma boli me ku*** šta vi oćete ili nećete!

Svi prodavači (ujedinite se): Ajde gibajte doma koliko vam puta triba ponovit da je radno vrime završeno!

A nećemo mi više ovako, od sada ćete vi nas molit da zatvorimo butige, bojat ćete se vi nas, jer ćemo vas tužit, derat se na vas i tući ako treba.
Cinkat ćemo vas šefu (šefu od kupaca), i zvat inspekciju za kupce. Pa ćete izać u novinama! Ako ne budete dobri, nećete više ni u jednu butigu moć uć.
Jeli vam jasno!
Baš nam je drago šta ste danas došli, dođite nam opet naročito po južini!

Baš razmišljam...
Da bi slapa moglo biti, trebalo bi ,bar malo kišiti...
A kad dođe vrijeme suša i slapu se gubi duša...

Ha ha ja i proza ka knjiga i koza




A samo sam tila reći da je došlo vrime suša
bar za mene...
Do neke nove kiše...
Suncokreta2

Up date

Nakon večerašnjeg koncerta,
Bane više te ne volim, i neću te ikad više volit
ti si jedan najobičniji surovi alkoholičar
ostaju mi samo tvoje pisme...

Zahvaljujući brodu u boci i njegovom predobrom postu o Kliškoj tvrđavi, odlučila sam i ja vidit to prekrasno kameno zdanje.
Ekipa se na brzinu skupila , nije bilo problema oko dogovora, tim više šta je cila prića završila dobrom gradeladom.
Tvrđava me stvarno oduševila.
Preporučujem svima koji nisu bili da se odluče na posjet tvrđavi.
Trud uložen u održavanje tvrđave ne mirita cijenu od 10. kn po osobi, to je sigurno, ali s druge strane ta zapuštenost i obraslost tvrđave, u travu i ko zna kakvo raslinje, osigurala nam je dobru berbu , kapitalnih primjeraka, šparoga. Već tom činjenicom izvukli smo financijsku korist, pogledali smo za tu cijenu i utakmicu, zeleni teren i uznojna muška tijela mmmmm



ko to more platit...



a tek pogled na predivnu Hrvatsku zastavu, koj viori na vjetru. E pa šta tu ima čudno, pari da Ameri imaju lipšu...


Nastavka priće nema, nešto me prekinulo i omelo u ovoj predivnoj prići o predivnom mjestu i predivnoj tvrđavi. Nešto mi štekaju slike, ne mogu ih objavit, a nemam živaca pokušavat ponovo.
Tila sam još puno lipih stvari napisat ali prošla me volja...
Baš me prošla, i nebi se više tlačila, nemam inspiracije.

evo još ću jednom pokušat ... samo malo
je izgleda da mi je uspilo, pa ću skratit da mi opet nebi šta zaštekalo
ovo me podsjetilo na jednog blogera, bivšeg, blogera...



i štekavanje i tovar..
Znat će on.

E to bi ja tila. Da se dogodi nešto turbo extra i to odma.
Istog trena.
Napisala sam post, o ludo provedenom vikendu, stavila i fotkice. Ali blog je šteka.
E a sad mi se neda opet nanovo.
Nešto mi riknula kartica od mobitela, odnila je u Vip centar, oni je zamjenili, ona opet riknula. Mora bit da je mobitel krivac, i šta sad opet iz početka. A baš mi se neda.
Zec mi je pojeo koricu knjige, samo malo, posuđenu u knjižnici. Ja savjesna prijavila teti štetu, i pitala kakva je procedura... Tribala bi kupit knjigu i donit je u knjižnicu, ajme opet ništa nisam riješila...
Zašto mi jednostavno nije naplatila štetu i to je to. Ajme, neda mi se sad tražit knjigu po gradu.
Imala alergiju, kao sanirala je. A ona se opet pojavila. Šta sad, opet po likarima, i ništa mi neće pomoć. Baš mi se neda.
Ne smim se šminkat. Triba se koža odmorit, i nakon nekog vremena pokušat pronać neku kozmetiku koja neće izazivat alergijske reakcije.
Neda mi se.
Živa tlaka.
Sve šta sam počela, nisam dovršila.
Ali znam da oću!
Došlo je lipo vrime, pa umisto da riješavam probleme i problemčiće visim po kavama.
Ležim po štekatima i neda mi se maknut. (zbog tlaka u zraku)
Ništa mi se neda.
Neda mi se ni ovaj post pisat. Živa tlaka. Ja samo hoću uživat.
Hoću jednu seriju turbo extra dana!
Kad se sve riješ iz prve. Ne iz desete.
Iz prve!
Neda mi se zadovoljavat mrvicama, kao u stilu nedaj Bože večeg zla!
I kao nije to ništa strašno. Neda mi se tješit ne sretnijima, ne shvačenijima, ne voljenijima.
Zašto , bar jednom, ne može bit sve turbo extra!
A ja baš hoću da tako bude!
I bit će tako mi....
Evo uspila sam post privest kraju, sigurno ću i ostalo!
Osjećam to...
Približava se taj dan, štoviše cila serija!

Pa je ,dan prije, nekakav ne razrađeni dogovor.
Idemo u Zakućac, malo selo tik iza Omiša.



Ka, malo ćemo se penjat, do nekih stina...



možda tražit šparoge , upalit sviće i pomolit se Sv. Leopoldu, da nas prosvitli... i igrat se pam pam.
E sad, šta ja znam kako ste vi tu igru zvali, dok ste bili dica...
To vam je igra rata, najjednostavnije rećeno. Grupa protiv grupe i pucačina.
Kupili smo pištolje, u sve po 8, i metke...
To jutro osvanulo je vedro, baš ka i danas...
Obukli smo se slojevito, jeee smo pametni.
Jer ćim smo se počeli penjat ostali smo, samo, u kratkim rukavima.
Kad smo se popeli imali smo šta i vidit.
Savršen prizor ušća Cetine





Odma nam je bilo jasno da nema ništa od šparoga, tamo di smo mi bili, njih nije bilo, a tamo di ih je bilo, bilo je previše beraća, kojima nismo mogli konkurirat.
Zato smo se skoncentrirali samo na užitke.
Nakon napornog uspona, da je naporan svjedoće upale mišića i koje izderano kolino.
Izvalili smo se i uživali u delicijama, koje smo morali pojest, čisto iz praktičnog razloga, da nam teret na leđima bude manji.
Uskoro smo dobili poziv od protivničke ekipe, koja nas je čekala naoružana, da dođemo na dogovoreno ratište.
Bacili smo još koji pogled na veličanstveni prizor





i došli na dogovoreno mjesto.
Razradili smo strategiju i bitka je počela.
Nebi niko, od nas, vjerovao kako ga obični plastični pištolj i šačica metaka, može transformirat u masovnog ubojicu.
Nošeni ,golom, potrebom za preživljavanje, radili smo stvari koje u "normalnim" okolnostima sigurno nebi bili u stanju učinit.
Itali smo se preko zidića, hodali po krovovima, penjali po stablima, ma
skoro su neki od nas izvršili i samoubojstvo,skokom u podivljalu bujicu.Sve to samo da ne upadnemo u ruke, mrskog nam neprijatelja



Nakon duge i naporne borbe, zaračene strane su podpisale primirje. Do nekog novog susreta i sukoba interesa.
Pomolili smo se za oprost grijeha i zavjetovali se na odanost domovini i narodu.



Oprali ukaljale ručice u obližnjem potoku



Dogovorili se da ćemo drugi put na žrtveniku prinositi žrtvu, u obliku kobasica, pola i kruva ispod peke...



Nažalost došlo je vrijem rastanka.
Zagrljaji, suze i obečanja za ponovni susret...
I još jedan pogled na grad, koji iza svojh leđa skriva predivne uspomene na uspone, padove, pale i ustale.



Več sljedeći vikend, tko za gdje...
Vaš ratni izvjestitelj Suncokreta2




UP DATE
8.3. SRETAN NAM DAN ŽENA!

Biće zato šta mi fali sunca. Baš ga u zadnje vrime nešto malo ima.
Jeli obrnuto od sunca, mjesec ili kiša?
Ako je mjesec, večeras je pomrčina mjeseca, pa di je onda sunce?
Oblačno je, pa ga zato nema, ili?
Sutra je novi dan, i iza kiše dolazi sunce..
Tako kažu i mudraci i meterolozi!
Jedan bloger mi je , ka, preda , neku štafetu.
Di bi tribalo objasnit ime svog bloga.
Nemam ja tu šta pametno reć.
Volim sunce. Obožavam ga. I definitivno utječe na moje raspoloženje i stanje duha.
Kako u kojem , godišnjem, razdoblju ima više sunca, to mi je draže.
Šta je dan duži, to sam sritnija.
Iako ja i noći volim, ali posebno u onom dijelu godine, kad je dan izuzetno dug i sunce kasno zađe.
I eto to je to.
E i sunce je vladar, moga, znaka (horoskopskog), a ja u horoskop virujem...
Suncokret je biljka koja voli sunce, ka i ja. Okriće se za njim, štuje ga i klanja mu se.
Ka i ja.
Raste, pupa i cvita, u vrime kada sunca ima, ka i ja...
A zašto 2?
Eto da jedan suncokret ne bude sam!
Iako su mi neparni brojevi draži,neke se stvari ipak tribaju događat u paru!
Tako to mora bit!
Nevolim bit sama, pa mi nije drago ni da moj suncokret bude sam.
2- ne znaći uvik isto, ali taj drugi mi uvik pravi društvo.
Mislim pravi društvo mom suncokretu.
Nisam baš previše razmišljala o imenu svog bloga, jednostavno se samo nametnulo po sebi.
Vjerujem da ima ljudi sa puno interesantnijim prićama, zato predajem štafetu:
Pupak svijeta
brod u boci
proširena vena
riba _ka
brouhaha