Suncokreta2

Volim putovat, volim se maknut, taman i na par dana. I uopće na rezumim onu "svugdi je lipo, ali doma je najlipše".
Biće da se nikad ne zadržim, dovoljno dugo, da to pomislim.
Jer, je da mi je doma lipo.
Ali guštam na drugim mistima.
I taj, neki nerealni život mi je predivan.
Dođeš negdi da bi nešto vidija i proživija.
Da bi se lipo provea i sa dragim ljudima družija.
Ne znam ja pisat, putopise.
Ni opisat ono šta sam doživila.
A nemam ni volje.
Uvik mi je prvih, par dana, teško prepričavat.
Biće zato šta mi je ža.



pogled sa balkona


tužno violončelo


posjet rodbini, prijateljima i znancima


ža mi je prijatelju


nema mi lipšeg


balada iz predgrađa, ova me podsjeća na jednog blogera...

Još jednom lipom putu došao je kraj.
Sa nadom u skori povratak.
Serbus...

I još nešto, ža mi je ali preko blog spremnika ne mogu stavit fotke, a ove mi ispadnu tako male (imageshack)
ima li mi ko kakav savjet. Za drugi put...

E možda nikad nisu mislile da će steć ovakvu popularnost. Možda ne baš ovolikih razmjera. Ale eto posričilo im se.
Ovo su njih dvi. Pokvarenuše.
Moje prije. Ka.
Koje su mi došle dizat gricule.
Prije odlaska na Prokurative.
Prije, fešte i Gustafa. Ako ih pripoznate, baš bi mi bilo drago. Da se zna kakve su!
Došle su bidnoj, bolesnoj, umornoj i ispačenoj, prijateljici, dizat gricule.
Jer one mogu i oće, a je ne mogu!
E, nek se zna.
One će ovo čitat, pa im molim vas napišite kako nisu dobre!
Da ne ispadne kako to samo ja mislim!
Recite im da nisu uredu!
Da nisu prave drugarice!
Da nisu, humane!
Dajte, recite im
Kad meni ne viruju!
Fala in!

Sutra mi mala suncokretica ima kontrolni iz prirode, i ka sad bi je ja tribala malo ispitat. 4 lekcije i sve pričaju o meni. Ma ne mogu virovat. Jeli moguće da te već u trećem osnovne uće ono šta bi triba znat u trideset i jeltekojoj, a ne znaš...
E zato nam Bog da nasljednike, pa ućimo ponovo, odnosno obnavljamo znanje... haha.
Zdravlje i ja. Tako se zove cjelina. Prva lekcija govori o zdravoj prehrani, ha ha.
A ja Suncokreta2 u zadnje vrime samo razmišljam o zdravoj prehrani.
Prehrambena piramida, najvažnije je jesti umjereno, raznoliko, ne pretjerivati u slanoj, slatkoj i masnoj hrani. U danu ima 5 obroka...Jedite puno voća i povrća...
Druga lekcija, najčešće bolesti. Između ostalog i upala grla. To imam i ja. Juhu , i druga lekcija prića o meni. Treba otić kod liječnika, zarazna je. Nisam imala pojma.
Triba pit puno čajeva, pijem, snižavat temperaturu, snižavam, ne kihat i ne kašljat prema drugim ukućanima, haha živim u garsonjeri, i jedina zasebna prostorija je wc.
Treća lekcija, negativne pojave koje ugrožavaju zdravlje, hm. Djelomićno, opet prića o meni. Alkohol, duvan, droge. Ne piti alkohol, ne pušiti, ne drogirati se. Djeco, jeste li čuli!
I da to nikad ne zaboravite!
Jasno!
Evo već 5 dana ne pušim, ne mogu ni disat, a kamoli da duvan pomirišem. Novce koje sam uštedila na duvanu potrošila sam na likariju.
Nisam ja alkoholičar, ma nisam ni narkoman.
Šta vam je?
Četvrta lekcija, naš radni dan i slobodno vrijema, ka tribalo bi se radit samo 5 dana i 2 odmarat, moš mislit!
Dica imaju zimske, proljetne i ljetne praznike, i njihovi profesori, to niko u knjizi ne spominje.
Vikend bi se trebao provest korisno, ne samo sjedit za kompjutorom i pred televizorom.
Ajde dobro, mala će otić vozit biciklu, a ja. Ovo mi je sva razonoda kad sam ovako fibrozna. Ni kavu nisam 5 dana popila. Ni istračala se sa prijama, ni pošteno prošetala nove postole.
Neću moć ni na maškare. A čula sam da će doć Gustafi. Ako je to istina... ispalit ću!
Sinoć me zva frizer, da danas ima neku reviju, pa da će mi napravit frizuru!
Ajme, a kosa mi plaće za novom frizurom, ma za šamponom i malo gela, a kamoli za umjetničkom rukom mog dragog frizera.
E ništa, ža mi je , bolesna sam. Iako se to moglo odma ćut, po glasu.
Zvućim ka Vlado Kalember, u najboljim danima.
Peće me grlo. Zatvorena sam doma. Po cile dane se znojim, i slabo mi je.
Još sam neki dan grintala, da mi se bar pinku razbolit , da se mogu odmorit i naspavat.
Dosta mi je odmora i spavanja, dosta mi je ležanja i slinjenja! Ja oću radit, čistit, kuvat, doprinostit zajednici! Oću ić na posal, i veselit se neradnoj nedilji, samo da sam zdrava i da mogu popit kavu na nekom štekatu!
I zapalit duvan, šta god knjige govorile o tome.

APDEJT

Grad bez boje

Kisa je padala
stajali smo mokri do koze
ti si me pitala moze li jos
rekoh da moze

Magla se spustila
i svuda jastuci od smoga
ti se pitala jesmo li sami
ima li boga

Jer ima tamo negdje jedan grad
gdje kise dane broje
gdje vise niko nije mlad
grad bez boje

Kad sunce opere ceste
i blijeda lica
kad utihne tisina
i pocne pjesma ptica

Ima tamo negdje jedan grad
gdje kise dane broje
gdje niko vise nije mlad
grad bez boje

Ima tamo negdje jedan grad
gdje kisa mora stati
kad cujem pjesmu ptica, djeciji smijeh
tad cu znati

Ka prvo i prvo, masa ljudi koje ja inaće čitam, ništa ne piše....
Ka drugo, opet imam alergiju
Ka treće, imam i neku virozu ili gripu štajaznam...
Ka četvrto, nadam se da ću ozdravit prije puta....
Ka peto, nema nikakvih koncerata, a baš bi na neki koncert išla
Ka šesto, kad ozdravim
Ka sedmo, baš nisam odavno grintala...
Ka osmo, a nisam loše volje uopće...
Ka deveto, samo nemam snage ni volje
Ka deseto, ne volim parne brojeve pa će bit i...
Ka jedanaesto, eto to je to papa....
I pišite nešto, ali ne predugo i ne premisaono jer se sa ovom fibrom ne mogu skoncentrirat....
Ali pišite, skratite mi vrime....

A ne , ovo uopće neće biti pesimistični post.
Nema šanse.
Kiši kiša, tralalalala.
A ja sam tako, dobre volje. Turbo extra!
Svi ste već čuli za UN dijetu.
Pa po Hrvatske je na tom režimu prehrane.
Ovog lita će Hrvatice i Hrvati biti, definitivno prava atrakcija, po našim plažama.
Ma koji turisti, Mađarice, Šveđanke, Njemice....
Mogu se sve i svi poklopit ušima.
Zavladat će masovna potražnja za domaćim mesom...
Ovo lito i ja ću izgledati savršeno. O jee.
Normalno, imat ću i novi, podstanarski doduše, stan. Novi posao, neki honorarić sa strane. Auto, i auto ću imat.
I biciklu, koju nisam kupila jer sam lovu potrošila na leće.
I nekog prezgodnog, prepametnog, prepristojnog, preduhovitog, prebogatog frajera.
Sve ću ja to imat.
Još više...
Sve šta mi padne na pamet, a još mi nije palo...
Danas sam jela proteine, ilitiga mesinu, mora bit da je ovo meso od neke lude krave, bilo.
Jer sam skroz luda....
Šta, predpostavljam, nisam morala ni govorit.
Jelte!

Kupila sam tri para postola i jedne čizme. Preeeedivno!
Baš mi se posričilo.
Sve za 8oo. kuna
Život je divan.
Sad jedino nisam sigurna koje ću sutra prve prošetat.
Bavim se mišlju da na svaku nogu obujem različite, i da na svaku ruku nataknem po jedne.
Kad je lav ima problema sa razmetanjem?!
Nikad!
Danas vas sve volim!
Kako je za sreću potrebno malo!









Update

je je, samo naprid, ovo vam je moj blog.
takvo mi je raspoloženje.
ne mogu si pomoć!

Jutros sam se probudila sa svrabom ispod očiju.
Pa je taj svrab postao malo veći svrab, pa još veći.
Na kraju se pretvorio u dva tobolca, crvena, ispod očiju. Toliko velika tobolca da samo šta nisu mladi klokanići iskakutali iz njih.
Ali na šta sam ja alergična? Nikad ni našta nisam bila alergična!
Jedva sam dočakala kraj radnog vrimena. Ustvari brisnula sam koju minutu prije.
Pravac apoteka. Čim sam vidila koja apotekarka radi, znala sam da ćemo loše trgovat. Takvo nešto sporo, flagmatično i uporno ne sreće se, baš, često u životu. Ja eto imam sreće, da njenu smjenu vrlo često pogodim. Normalno nije mi dala nikakvo farmaceutsko čudo, koje će ublažit moje tegobe.
Nego mi je uvalila kremu, koja košta. Na kojoj piše ako primjetite ikakve alergijske reakcije obratite se liječniku. Da je samo malo manje svrbilo i peklo, nebi pristala na takvu kupnju, nego bi područje ispod očiju namazala dječijom kremom, za guzu, ili još bolje kantarionovim uljem.
Ali nasjela sam, po ko zna koji put. Ma nema veze.
Ja ustvari pokušavam otklonit posljedicu, a ne uzrok. A tribala bi lipo otić u likara i probat saznat na šta sam ja to alergična!
Nadam se da mi neće reć da sam alergična na kreme jedne kozmetičke kuće, koje sama prodajem( i koja svoje proizvode ne testira na životinjama), ili na pituru kojom piturajem kosu.
Nadam se da nisam alergična na sve delicije koje utrpam u sebe, iako bi od toga mogla imat i nekakvu korist.
Ima jedna stvar na koju sam alergična, ali nema veze sa ovom tegobom.
Alergična sam na sve one koji danas u 19.55. nisu ugasili svitla u svojim stanovima! Samo na 5 minuta! Pa šta bi to koga koštalo? Ustvari nebi uopće koštalo!
A moglo se pustit ovu jadnu planetu Zemlju da odahne od svih smradova, svrabova i ko zna čega.
Samo na 5 minuta! Jeli to bio neki problem! Ma nije uopće!
Ali bit će, za koju godinu kad svi ti koji nisu, i oni koji jesu, budu hodali sa ovakvim divnim tobolcima.
Iz kojih će iskakat mali retardirani klokanići.
I neka nam.
To smo i zaslužili!