Volim putovat, volim se maknut, taman i na par dana. I uopće na rezumim onu "svugdi je lipo, ali doma je najlipše".
Biće da se nikad ne zadržim, dovoljno dugo, da to pomislim.
Jer, je da mi je doma lipo.
Ali guštam na drugim mistima.
I taj, neki nerealni život mi je predivan.
Dođeš negdi da bi nešto vidija i proživija.
Da bi se lipo provea i sa dragim ljudima družija.
Ne znam ja pisat, putopise.
Ni opisat ono šta sam doživila.
A nemam ni volje.
Uvik mi je prvih, par dana, teško prepričavat.
Biće zato šta mi je ža.
pogled sa balkona
tužno violončelo
posjet rodbini, prijateljima i znancima
ža mi je prijatelju
nema mi lipšeg
balada iz predgrađa, ova me podsjeća na jednog blogera...
Još jednom lipom putu došao je kraj.
Sa nadom u skori povratak.
Serbus...
I još nešto, ža mi je ali preko blog spremnika ne mogu stavit fotke, a ove mi ispadnu tako male (imageshack)
ima li mi ko kakav savjet. Za drugi put...