Suncokreta2

Osamdesetcetvrte je pao snijeg
i skupio se citav svijet
pa skije na rame i sanke u ruke
put rajske doline

Bregovu dzamiju nekom
kauboju jalija prodala
strendzeri skontali da slava i novcici
nisu najvazniji u votazi

I stari rece tad vidis sada
citav svijet zna
da postoji grad
gdje se kafa zakuha
i fildzan ostavlja
ako ko naidje, jebi ga
to ovdje svako zna

Eto pošteno smo se izčestitavali. Izgrlili, izljubili, zaželili svima mir i blagoslov. I onima kojima manje, i onima kojima više,
sve dobro želimo. Nahvalili se šta smo dobili za poklone, di smo bili, s kim, šta smo radili...
I nismo se ni odmorili... Kad evo već neke nove priće. Neka nova pitanja.
A di ćeš za Novu? E tu sam te čekala!
Svi vi koji ponekad čirnete u ove moje škrabotina, pune pravopisnih grešaka. Nije da se hvalim. Tribali bi znati da ja jedva čekam ovu Novu. Toliko je jedva čekam, da idem po nju.
Na Istok! Dakako.
Znam da je razlika možda u kojoj minuti, al jebiga! Nekad je i minuta ko vječnost. I ništa ne prepuštam slučaju, i to već znate. Možda mi ta taktika baš i ne ide od ruke ,ali nikad se nezna. Jednom će i to upalit!
Već cili ovaj mjesec skupljaju se informacije, di je najbolja meza, di se raja najbolje provodi.
Kod gospođe Amre našli smo solidan smještaj,u centru kraj katoličke katedrale, u Masha rezervirali doček. Sve na neviđeno.
Javili raji da stižemo!
Je je, već me uvatila euforija!
Sad triba smislit kako smistit robu u jednu boršu. Šta sve triba ponit.Foto aparat i četkicu za zube i kutijicu za leće i mobitel.... a sve ostalo , ma može se bez svega ostalog.
A zaboravila sam reć, da se stalno sluša Zabranjeno i Letu štuke... A raja nam rekla da će nas vodit u neki nostalgičarski klub di se sluša neka nostalgična glazba (Oliver i Gibo) ha ha...
Eto još dok sam ,bar, malo duhom prisutna. Red je da vam zaželim savršen doček Nove, jer kaže se kakav ti bude doček bit će ti cila godina!
Pa lipo vam bilo ! Šta želim i sebi!





Evo uvatilo me pravo euforično raspoloženje, nemojte mi šta zamirit. I inače sam ja takva, cila euforična. Ljudovi moji SRITNO VAM BILO! I Obavezno nešto crveno navucite na sebe!



EEEE SKORO SAM ZABORAVILA, AJDE , MOLIM VAS ... KO ZNA KAKO ĆU STAVIT NEKU GLAZBU NA SVOJ BLOG? RECITE MI PLIZZZ. SAD ME ETO NEĆE BIT PAR DANA, PA AKO KO IMA VOLJE DA MI TO OBJASNI, BIT ĆU ZAHVALNA. ALI JEDNOSTAVNO MOLIM! JEDNOSTAVNO!

Taman sam završila sa pečenjem kolača. I taj vonj, koji se širi cilim stanom, vratio me u neka davna, davna vremena.
Ustvari svake godine, u ovo doba, se vratim u djetinjstvo. Zatvorim oči, a slika ka u američkim filmovima. Okičeni bor, ispečeni kolači. Pršut, sir, francuska, krem juha od poma i pašticada i njoke.
Od neke divljači, šta bi nam obično poslala rodbina iz Karlovca. Ustvari nekako pred Božić mi bi njima slali paket sa suhim smokvama, bruštolanim mindelima (ušečerenim bademima), maslinovo ulje, vino, prošek, rakija, rogaći, naranče, limuni...I oni nama, neka divljač, obično srna ili vepar, gljive, kobasice, čvarke, patke, orahe...A Bože di sam otišla.... Ali bio je gušt otvarat taj paket iz nekog dalekog Karlovca, di ima sniga do kolina....
Sva ta silna , domaća, spiza i boca Cocte, za nas dicu i finoga vina za starce. Mali Isus nam je donosio poklone i to na Badnjak navećer, pivale bi se božićne pisme, i ujutro, u najlipšoj robi odlazilo na misu. Koja lipa slika. ljubavi i zajdništva.
Sičam se kako smo jedne godine materi ukrali ključeve od ormara u kojem je skrivala kolače. I to stari,on je sve organizirao, sestra i ja. Pojeli smo cilu hrpu kolača dan pred Badnjak. Mater je afanalo kad je skužila da kolača skoro pa nema.Mi smo se valjali od smija...
A bidna žena, tek je sad kužim.( Stari mi je, tad , bio faca).
Badnjak nebi vridija ako se u kući nebi svi pokarali. Mater bi bila nervozna, jer je imala još gomilu stvari za obavit, a stari bi se vratia u neku , kasnu popodnevnu, uru pripit sa "poslovnog bakalara" ...
Pa bi se oni istresali na nas, a mi bi ,bidne, radile sve šta nam se zapovidi, samo da šta prije dobijemo poklone. Eto već smo tad bile materijalisti.
A Božić kad mi je sestra, starija i pametnija, rekla da sam stvarno glupa kad ne kužim da mi starci kupuju poklone. Ma koji Mali Isus! Koji je to bio šok za moju dušu. Jer sestra, borac za pravdu, nije više mogla gledat kako starci od mene stvaraju debila.
Nikako mi nije jasno , kako u djetetovoj glavi onda ostanu samo slike idealnog Božića?
Kako ,svake godine, u srcu osjetim onu istu toplinu i osječaj zajedništva?
A osjetim! Nije bitno kako, važno je da je tako!



DRAGI MOJI ŽELIM VAM SRETAN BOŽIĆ PUN LJUBAVI I TOPLINE!

i šaljem vam veliki veliki poljubac

Baš sam nekako danas dobre volje.
Ima li to veze sa tisuću sitnica koje su se danas
zbile, i mene razveselile ili... Ma nije ni važno.


došlo je vrime da se oprostim sa ovom 2006.
Jer već sljedeći tjedan ću se pripremati za doček Nove.
Baš danas razgovaram sa jednom prijateljicom i skužim kako ona nikad nije imala emociju neke, nazovimo je, tuge zbog kraja godine. Ja sam sebe 100 puta uvatila kako nekako tugujem šta neka godina prolazi. Jer mi se ,recimo, u toj godini desilo to i to, bila sam tu i tu i radila .. nije bitno. Npr, na staru godinu slušam radio i vrte se neki hitovi godine, nabrajaju se dobre i loše stvari. Pa mi nekako bude žao šta prolazi i prelazi u kategoriju prošla.
E ali 2006. nije takva. Za njom neću tugovat. Baš suprotno, jedva čekam da pređe u kategoriju prošla. I ne ponovila se. Baš loša godina!
Iako nije ona poćela biti loša baš od 1.1. već je ona i prije imala dobre temelje da bude takva. Ali nema smisla pričat o prošloj, prošloj. Isto tako nije ona baš skroz loša do kraja. Već njen kraj daje neke dobre temelje za sljedeću.
Fala Bogu, nije se baš neka tragedija dogodila.Preživilo se. Čovik je beštija. Znala sam ja da će ona biti teška i prije nego šta je došla. Al jedno je znat a drugo je živit.
Baš se veselim šta odlazi. Ne želim je više ni čut ni vidit! Satrala me.
A nisam se dala. Već kad me nije milovala, bar sam postavila neke temelje da sljedeća bude bolja. Puno bolja. Interesantno je to. Kako neko pored koga živiš, družiš se s njim i ispijaš kave svaki dan, tu istu 2006. može doživljavat kao neku skroz solidnu i sretnu godinu. A ja je doživljavam ka najvećeg neprijatelja! Evo i njoj je došao kraj. Još malo i parti u zaborav. Ustvari ja sam je već zaboravila.
Ovo je posljednji oproštaj. Nakon oproštaja mogu se slobodno okrenuti novoj. Ništa pametno i novo nisam napisala. I bez obzira šta mi je mrska, pristojno sam je pozdravila, otpratila i širom joj otvorila vrata. Baš sam civilizirana. Da šta prije ode. I dok odlazi ,već , vidim kako sa sobom vuće sve ono i one koji ni u kom sličaju ne trebaju biti u sljedećoj.
2006. Pa pa!




Ajde pomozite mi, ja sam još nova!
Šta triba napravit, kad recimo želim da se kilkom na nečiji nadimak otvori njegov blog.
Jeli me ko razumio? Evo recimo tila bi da se može otvorit blog, ovih blogera sa live strane! Svi to znate samo ja ne. Neću se tako igrat!

U težak januar bi stavio ciganske oči,
da mogu.
Da prati veljaču kud ide, jer ona ima
kraću nogu.
Martu bi dao usisivač za babine huke.
Travanj nek otvori karneval i ogoli nam ruke,
da dočekaju sunce.


Sunce izađe i zađe,
zemlja se okrene.
Šta čovjeku radi vrijeme,
ljudi nisu stijene.

Maju je mjesto u raju jer zemlju ozeleni.
Veseli lipanj pjeva, pleše u blagoj ljetnoj sjeni.
Julu je mjesec do brade i muzikom nas mami.

Dok zvijezde brojimo do jutra,
ostali smo sami.
Kolovoz gori.

Sunce izađe i zađe,
zemlja se okrene.
Šta čovjeku radi vrijeme,
ljudi nisu stijene.

Septembar nosi proljeće, opet.
Listopad, ljubav i kišu.
Novembar taman je i dan je do pet,
prosinci godine brišu.

Sunce izađe i zađe,
zemlja se okrene.
Šta čovjeku radi vrijeme,
ljudi nisu stijene.

Gdje odlaze sati
i svaki se vrati.
A dani se množe,
gdje odoše, Bože.


(Sunce, letu štuke)

Evo dok sidim doma i analiziram, sama, nešto šta ne mogu izanalizirati. Dok čekam da mi prijateljici završi radno vrime, pa da nas dvi razglabamo satima, nešto šta se izanalizirat ne može. Osječam se ka klinka.... Ajme...Nemam šta pisat, jer nebi niko ništa skužio, kad ni ja ništa ne kužim. Zato čekam 8 uri da njoj završi, posal pa da mi kaže šta se zbilo. Ja ništa ne razumim , jer vjerojatno se tu i nema šta razumit. A moram o tome pričat, tako mi je lakše, iako ništa pričat neću. Bar mogu pisat i glumit ,samoj sebi, da nešto govorim. Znam je o čemu pišem, to je najluđe od svega. Neće me niko skužit. Al proće mene ovo za par dana.. Osim ako... Kad bi bar.. Al nisam ja ...Ma sveta Luce pomagaj... Da mi je bar nekad moć , eto samo na par minuta, uć u nečiji mozak i vidit šta taj neko misli i o nećemu...Ma koja intuicija... Nekad jednostavno nemoš vidit ništa ,a gledat u to satima. A tako bi tila da sam nešto vidila. Bar bi znala... A ovako... Kako sam sebi nekad nevjerojatno glupa, ma ne mogu virovat da mogu gomilu gluposti izgovorit u tako kratkom vrimenu, ili ne moć se sitit neke rići, baš onda kad triba ostavit dojam... E koja glupa prića...Znate onaj osjećaj kad nekoga baš želite inpresionirat, a ispadnete glupi da gluplji nikako ne možete biti... Pa se onda sebi čudite kad ste nakupili toliko gluposti, kad vam je mozak tako zakržlja, a cilu sam priću imala u glavi i... Baš bezveze...Prijo di si , utješi me, laži da nije sve tako jadno. Iako znam da je , bit će mi lakše...

Možda smo, a da nismo znali, pred isti izlog negde stali?
Možda smo zajedno iz voza negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila?
Ulicom mojom prolazila?
I možda smo se za trenutak mimoišli?
....
(Balašević)


Bio bi dan kao i svaki drugi da nije bio uoči 10.12.
Posli posla (samo sam ja radila) smo se dogovorili da je red bar otić popit piće, i dočekat tu , željno čekanu ponoć.
I tako smo lutali po gradu od kafića do kafića. U jednom je bila loša glazba, u drugom je glazba bila o.k. ali su likovi bili čudni. a treći, mislim kafić, je bio pristojan. Glazba je bila solidna. Azra, Zabranjeno, Gustafi, Dugme, Jinxi... a ne ne mogu vam odat lokaciju. To mjesto još nije otkriveno. Ljudi su pristojno sjedili i uživali u miru. Dok nismo došli mi. E sad kako smo mi bile već u nekoliko kafića, u kojima smo nešto i popili. Došli smo u taj kafić, nazovimo ga J, već dobro raspoložene. Prvo smo lagano pjevušile , pa malo glasnije, pa još glasnije. Al kad je zasvirao Magazin i "Balkanskom ulicom" više se nismo mogle obuzdavat. Digle smo se i poćele plesat na opće zgražavanje ili zadovoljstvo, to nikad nećemo saznat, sve prisutnih. U svakom slučaju, odmakli su se stolovi, na novonastalom podiju su nam se pridružili još neki hrabri. Čak su nas pićem častili.
Pošteno smo mi odradili taj doček. A suđenog niodkuda! Danas sam i radila, cijenite svoje vikende ljudi, u svakom kupcu, mlađem od 70 sam tražila njega. i nisam ga našla. Pa uz more, pa na kavi, pa kraj kontejnera, pa na televiziji, pa u novinama, pa kraj konja za peglanje.... nigdi ga nije bilo. I šta sad ,da prestanem virovat horoskopu? A tako mi je dobar za seljedeću godinu! Ma ne pada mi na pamet! Uskoro izlazi detaljni horoskop za cilu 2007. Javit ću vam sljedeći datum. ili još bolje javit ću vam kad ga sretnem. Iako, možda sam ga i danas srela, i možda smo se za trenutak mimoišli. Tko zna!

Stjecajem, ne baš sretnih, životnih okolnosti, pre dugo sam se zadržala na radnom mjestu prodavaća. Iako sam se nadala da će se neke kockice brže i lakše posložiti ,pa da neću kraj ove godine doćekati u trgovačkom centru(nazovimo ga tako) gdje jesam. Neki sretniji završetak, te priće, ću ipak morat dočekat u sljedećoj godini.
Ali ustvari nisam o tome tila govorit. I inaće je posao prodavaća užasno naporan, i o tome neki drugi put, ali pred blagdane je naporan na n-tu! E baš zato i apeliram. Obično u svim takvim i sličnim centrima pre malo je prodavaća, loše su plaćeni, rade produženo (po cile dane) i nedjeljom. A kupci, čast iznimkama, obično nemaju strpljenja. Viću, deru se i omalovažavaju , te jadne prodavaće, kao da su oni , zato šta su u nekakvoj jeftinoj uniformi, niži stupanj razvoja ljudskog roda.
Ti isti "kupci" ne deru se i ne omalovažavaju doktore, odvjetnike, pravnike ili štatigajaznam koga, nego uredno čekaju u redovima, i eventualno gunđaju sebi nešto u bradu. Ali ne ,u trgovačkim centrima si mogu dati oduška. Oni imaju pravo istrest se na jednog, običnog prodavaća, samo zato jer znaju ,da se ti prodavaći nalaze u takvoj poziciji ,da im ništa ne mogu reći i odgovoriti.
I di je tu pravda. Ti prodavaći isto imaju obitelji, isto imaju završenu neku školu i isto žele, kad im je kraj radnog vrimena, u miru otić svojim domovima. A ne , ne može to tako, uvik se nađe neki prepotentni kupac koji se ogluši na vaše upozorenje o prestanku radnog vremene i dogura vam kolica na blagajnu, već kad su se počela gasiti svijetla, pa mu još onda trebate zamotati svaki od 1856 poklončića u (zlatni papir).
Jer oni imaju love, a mi im se moramo klanjati, jer sigurno radimo na proviziju, a sreća njihovih najmilijih je od državne važnosti.
I mi imamo svoje najmilije, i ostatak života i svoje poklončiće koje želimo zamotati, doma normalno, jer nemamo vremena šetati po trgovačkim centrima.
Nije "nama" prodavaćima niko kriv šta smo tu di jesmo, i znamo mi da možemo otić na biro jer ima nezaposlenih koji bi radili sa osmjeho na licu. Baš zato i ne želim da ova priča bude žalopojka, iako možda tako izgleda.
Nego apel! Dajte ljudi, samo malo razumjevanja i strpljenja. Svi ste vi nama jednako važni ili ne važni, ali i mi smo ljudi kao i vi. Nemojte nas vrijeđati i derati se na nas, možda je naš IQ veći od vašeg, al jednostavno imamo manje sreće, ma možda i nije tako. Ali isto smo ljudi, kao i crnci, romi ili kinezi. Imamo pravo na život i na dostojanstvo.
Kad vam se ućini da smo bezobrazni, glupi ili ružniji od vas, stisnite zube, u duhu nadolazećih blagdana i ospostite nam šta smo to šta jesmo, kad već mi sebi na možemo.


update +utopija

jednog dana imat ću ja svoju butigu, ali od nje neću živit. ona će mi bit ka neka vrsta psiho terapije. u toj butigi ću samo ja radit, jer nebi podnila da mi neki lini i glupi prodavać maltretita kupce. maltretirat ću ih ja. ustvari govoriću im ono šta ih ide. bez straha od nekakvih sankcija. samo ko će mi normalan onda i doć u tu butigu. niko. možda neki mazohista. a onda mi neće bit gušt istresat se na njega. a šta će mi onda butiga u kojoj neću guštat. baš bezveze. ništa od utopije.

Većeras je generalna proba. Dobro nemam , baš namjeru, ić od lokacije do lokacije navedene u prethodnom postu. Izaćemo samo na jedno, provjereno misto. Tu nam je uvik dobro, sluša se dobra mjuza, nostalgična, iz vremena kad je glazba bila gušt a ne profit. Kupila sam čizme, zelene- što volim zeleno, bila na frizuri i u kozmetičara. Ma koji doček Nove, doček desetog dana ovog miseca! Broji se sitno. Još tribam otić, na manikuru, pedikuru i depilaciju... A i ubacujem još nekoliko tipova muškaraca kao moguću opciju.
VRIJEME: 3-4
TIP MUŠKARCA:Bloger
MANA:komunikacija na neviđeno
MJESTO: blog hr
PRISTUP: ja sam ovdje nova i molim vas pomozite mi!

ne spominjem vrime od 0 do 3. Je će se tada biti vani , a ako generalna proba ispadne dobro, samo ćemo je ponovit.

i već spomenuto, ali ne razrađeno ...

VRIJEME: 23.59
TIP MUŠKARCA: doktor, stažist
MJESTO: hitna
PRISTUP:pomozite doktore, boli me!

Eto toliko od mene. Sad nastupa preizborna šutnja!

Ugodan vikend!



Update

Generalna je ispala pre pre dobro! Baš žalim šta doček "desetog" nije sa petka na subotu. E, i još jedna kratka crtica, držim ja duvan u ustima, ne pripaljen, i tražim upaljać po borši I uleti meni neki frajer, i žica duvan. Ja mu dam jedan, i još uvik tražim upaljać. On se zahvali na duvanu, izvadi upaljać, sebi zapali duvan i ode. Ako se neko prepoznao, molim da mi se javi. Volila bi ga srest 10.12.