Suncokreta2

Je lipo našim profesorima, učiteljima i ciloj ekipi iz tih, i sličnih, ustanova. Dan mrtvih lipo pada u sridu, pa šta će dica , bidna, vračat se u škole nek guštaju još 2 dana. Lako će se gradivo nadoknadit, današnja su dica puno pametna.Nije to njima nikakav problem. Problem je jedino nama, bidnim roditeljima koji ne mogu podnit da im dica guštaju bez njih. Uspila sam , na vrime sam obavijestila šeficu da uzimam godišnji i stoječki podnila prezir ostalih kolega , koji se nisu sitili na vrime rezervitat taj termin. Maloj sam opravdala još jedan dan šta će izostat iz škole , i tako spajamo skoro cili tjedan. Zahvalna sam roditeljima na nekim davno stečenim navikama, iz onih nostalgičnih vremena. Triba spojit sve šta se spojit da, i onda ukrast još koji dan. Ma utekle bi mi i prije iz ovoga grada, ali katamaran vozi samo 3 dana u tjednu, ali ostalim prijevoznim sredstvima mi je tlaka putovat. Kreče se sutra u 4 ure. I sad dolazi onaj najteži dio. Triba otić u grad kupit cviće, sviće,spizu. Susida S. je zamolila da joj kupim neku crnu majcu, bidna žena je u koroti. E sad triba pogodit materijal, veličinu a i cijena mora biti pristupačna. Sinu od tete Lj. je godišnjica braka, pa bi im tribalo kupit neku sitnicu. Maloj M. fali neka knjiga iz fizike i to bi tribala pogledat, a ne mogu ništa ne donit i susidi A. kad mi je poslala dunja i šipaka. Triba se i spakirat, ostavit uredan stan, zalit cviće, otić na poštu nešto poslat.Još moram prijateljici dobacit ključ od stana da mi dođe povirit zeca, dat mu vode i hrane , da bidna beštija ne krepa. Ništa to meni nije problem, kad znam da ću sutra spavat na najlipšem poluotoku, slušat čaglje kako zavijaju i udisat čistu ariju. Svaki dan je razrađen u najsitnije detalje. U utorak imamo radne akcije oko kuće, pa otić na groblje u posjet našim najdražima, šta su nam ovu lipotu ostavili u nasljeđe. Popit kavicu sa prijateljicom. Negdi pronać bundevu i izdubit je , zajedno sa malom. Navečer otić na lignje! Srida je svetac, Bogu hvala, pa se ništa ne može radit. Zato ću se taj dan samo odmarat , gradelavat i ić na lignje. U četvrtak se počinju brat masline. Valjda ćemo uspit sve do nedilje pobrat. Navečer lovit lignje. A u ponediljak se vraćam doma. Rano ujutro. Triba se ić pozdravit sa svima . Da se nebi ko uvridija. Pokupit masline, za doma ispeć, lignje (valjda će se šta ulovit a neće se sve pojist), šipke, mandarine... A Bože moj di sam ja daleko otišla, a još nisam ni pošla. Nadam se samo dobrom vrimenu, da ne moram stajat u kući. A ako bude ovako toplo i u more ću se bučnut. Samo da mogu činit gricule svima onima koji nisu uspili rezervirat termi. Do tada srdačan pozdrav...

Stalno sam u nekoj potrazi. Za interesantnim blogovima, boljim poslom,boljim provodom, boljim stanom, boljim zubarom... Jedino ne tražim boljeg frizera i prijatelje. Sa pronađenim sam trenutno zadovoljna... ko zna do kada? Trenutno mi se na ljestvici prioriteta nalazi potraga za boljim stanom. A nemam ja neke visoke kriterije. Ma kakvi. Osim šta stan mora biti jednosoban, sunčan, po mogučnosti s pogledom na more. Na Lučcu ili na Gripama, ma može i Split 3. Da mi susidi baš ne vire u pjat. Da najam nije previsok i da mi se ne javljaju agencije, ni u ludilu! I bacim se ja na posal! Čitam oglase, preporučim se svim prijateljima, kolegama, njihovim prijateljima, babama,stričevima... Čak čitam oglase iz Malog oglasnika koji su u pripremi. Puna optimizma, ko u američkim filmovima, lipim po portunima letke. i... Ništa. Nazovem prvi broj, drugi treći, stoprvi, i stan još nije iznajmljen. Lokacija odgovara, cijena isto. Al postoji caka! Stan nema namještaja. Ma super, to mi je još draže! Taman da se sa čovikom dogovorim kad i di? I postavim ,tek onako uz put, pitanje: a kužina? Ima li stan kužine? Nema, al ima ploćice i cijevi u zidu samo triba kužinu montirat. Al zato ima, kadu, wc školjku i lavandin u banji!Hvala lipa! Pa opet, prvi, drugi, treći... Jednosobni je, lokacija je, kužina je, 22o eura jejejeje. Konačno! A di vam se stan nalazi i kad ga mogu doć vidit? A šta vi studirate? Ne studiram. Ja sam mama sa djetetom . Žao mi je , samo studentima iznajmljujemo! A zašto? Šta vas to briga! Ima žena pravo! Baš sam glupa. Da sam bar još koju godinu duže studirala! I onako ne radim u struci! Dakle od fakulteta nikakve koristi, iako će se to uskoro prominit . Možda bi mogla upisat neki fakultetić, eto samo da mogu donit potvrdu za iznamjit stan. A mala će mi bit cimerica, šta tu ženu briga s koliko smo godina nas dvi upisale fakultet. Glavno da smo studenti.!A bile bi i pristojne, uredne i marljive. Susidi se nebi tužilia na nas!. Pristojno bi se svima javljali i bakicama pomagali teglit spizu do zadnjeg kata. Nebi stvarali buku,pogotovo ne vikendom. Dobro, svakim drugim vikendom!Jer cimerica tad ide tati.

Petak, 20.10.2006. Pobiglo se sa posla , 10 min prije kraja, jer neki rade i do 8. Isprid, i u dvorani, gomila ljudi. Osjeti se u zraku euforija i adrenalin. Jedino se sve da usporedit sa Balaševićem, prije 2 godine. Neki se koncerti , jednostavno ,pamte cili život! Dvorana puna da punije ne može bit. Emocije u meni i oko mene. Gibo u transu, sa suzama u glasu. Ne mogu reć da nije bilo suza." Zlatne godine"! Prskalice, upaljaći, sve ruke u zraku. Cila dvorana piva. Sva sam se naježila! Baš se mislim ako to mene, jednu od mnogih , može tako dirnut, kakve emocije mora proživljavat Gibo , u tim trenucima.? Blago mu se!To mora da je nešto divno. Od nekih emocija može se živit jako dugo. Ovo je sigurno jedna od njih. Imaju za ćim žalit oni koji ga vole a bili nisu, i oni koji ga ne vole. Šteta za njih."Evo me doma"! Hvala Gibo!I tuga i nada! Izmjenjuju se emocije. Za prošlim i budućim! Već je vrime da se pomirim sa svitom, i tiho ko da zaronim na dah. U svemu sad mogu naći nešto lipo. I reći živote DOBAR TI DAN!

Tek sam danas skužila da je jesen posvuda.Uopće mi se karakter tog godišnjeg doba ne sviđa.Smiruje me , a ja se smirit ne želim. Cila je nekako ne odlučna. Zimu mrzim, ali ona se i ne trudi da je volim. Ne skriva se, Pokazuje svoje zube i suprostavlja se svojim protivnicima svom svojom silinom. A jesen je neka vrsta izdajice. Malo druguje sa ljetom a onda mu okrene leđa. Postepeno i mirno oduzima mu život. Podmićuje ga izobiljem plodova, mirnoćom mora. I predaje se zimi. Izdajica.Sinoć sam bila vani, u istim postolama koje sam nosila i po danu. I smrzla se.Bile su mi smješne noge u čizmama, a njima moje u japankama. Danas sam se kupala. I more je hladno, ali morala sam se okupati, vjerojatno zadnji put ove godine.Da je proliće sigurno se nebi kupala u tako hladnom moru, ali jesen je . Triba se dostojenstveno oprostit. Kako čovjek mjenja kriterije.Samo zato šta je zadnji put ,pristaje na nešto šta na početku nebi ni u ludilu napravio.I bilo mi je lipo. Samo šta me uhvatila ta neka sjeta. Nema to veze sa tugom. Nego nekako se nemočno osjećaš. A ne možeš ništa zaustavit. Trebala bi uživat u marunima, mandarinama i bonaci.Dan je ionako kratak, a za 2 tjedna će biti još kraći. Pa još kraći. I tako ta jesen ,izdajica ,me predaje zimi. Možda nije izdajica. Možda je i ona tužna šta mora podnjet teret prijelaza sa dobroga na gore.Možda je ona mirna i staložena,jer tako mora biti, da ublaži neminovan kraj.A ja je gadim. Oprosti jeseni. Ti si jedina koja si u stanju podnjet taj teret.Ti si jedina razborita i snažna. joj kako mrzim zimu...

UUUUUUUUUUUUU, oprosti, ukrcala sam ti se na blog, a htjela sam napisati komentar. Sorry, B.

E moja sis, baš si ti u nekoj dobroj fazi i baš ti želim da ti ta faza što dulje traje. Mene pere neka druga priča, ono u stilu, bolest, smrt, lova, život, umor... pa i nisam najbolje društvo.
Jebe me već danima neka viroza, od koje se osjećam ko naplavljano drvo. A rintačim ko kon. Čitam sad ovo što sam napisala i vidim da sam užasno grintavo njurgalo, baba koja kuka kako je boli kuk, štreca je u jajnicima i tutnja u glavi. Izgleda da te babe baš nisu uvijek lagale, a nikad im nitko nije vjerovao. Kažem ja danas mužu na telefon da me šarafi u želucu, a on meni na to - dooobro, al bok!. Što znači - ne sluša me, a ne sluša me jer se ponavljam, a ponavljam se dosadno, a dosadna sam jer grintam, a grintam jer sam stara, a stara sam jer sam se pobabila. I tako.
Samo ti brij na pozitivu, još ovo malo dana babljeg ljeta što je pred nama, jer kad dan skrati i počne se smrkavat u četiri, jao si ga nama - lavovima. Eto ti, toliko od mene. Blog ti je odličan, iskrena si i pitka, zanimljivo i toplo... Pravopis ostaje oszbiljan problem, ali upravo zbog toga možeš nastaviti pisati. Tko te želi čitati, oprostit će ti sva č i ć , sva ije i je. A bitni su ti, ionako, samo oni koji te žele. Čitati ili bilo što drugo. Velika pusa - tvoja B.

Znala bi me, ka dite, mama nešto zamolit da napravim a ja bi joj odgovorila: evo sad ću.!Ona bi sva živčana meni samo rekla da ću i ja jednog dana slušat nekog kako mi to govori.Stvarno mi nije bilo jasno u čemu je problem, i kako se neko može zbog 2 sekunde tako nervirat.? Sad mi je sve puno jasnije! Na moju žalost! Samo nikako ne mogu skužit kad sam uspila zamjenit poziciju?.Ma ja stvarno nisam nestrpljiva!Baš sam zadnjih dana bila , nekoliko puta, iživcirana zbog odgađanja nečega. Svaki put druga osoba i druga prića a ja uvik isto iživcirana.Ne mogu razumit zašto neki ljudi jednostavno sporo pale. Jeli to nepristojnost ili im jednostavno nije stalo. A opet svi ti, a ima ih par, su baš tu jer im je stalo. Pa onda u čemu je problem?. Biće im se ne žuri.O.k. jasno je meni da iz nekog razloga nešto baš ne može biti tad kad ja to odlučim, ali s druge strane ako ne može... Reci! Nemoj da čekam. Samo me obavijesti. A ne da meni skoći živac i onda cila ta situacija traje beskonačno. Pa se onda objašnjava i objašnjava. Koje je to trošenje vrimena i živaca! A ništa se nije moralo zakomplicirat samo da se reklo. Jednostavno, ako nisi u stanju ispoštovat dogovoren termin, za bilo šta, nebi trebao biti problem nekome reć da nisi u stanju. ili recimo postaviš nekome pitanje i ta osoba šuti. Što čovjek može iz toga zaključit? a meni padaju napamet redom najgore stvari. I kad sam je već vidno iživcirana dobivam odgovor. Ma sad mi više ne triba! Kako me takve situacije mogu izbacit iz takta. Strašno. A ti moji sugovornici, ili šta vać, ne vide u čemu je problem. I ko je tu lud? Ili su oni bezobrazno spori ili sam ja stvarno nestrpljiva. A nisam! a ima i druga varijanta tih kojima se ne priši.To su oni koji kažu da će se nešto desit ali ne definiraju vrijeme. Možda mjesec i godinu, ali dan sat ili nedajbože minutu. Nema šanse. I onda im nemaš šta prigovorit. Jer su te uljudno obavijestili da će se to sigurno dogodit u tom i tom mjesecu te ite godine.Ali mjesec ima u najboljem slučaju 30 dana , nisam ja te sreće da je riječ o veljači,x24 sata,x60 minuta. Kažu oni i razlog zašto će se to nešto tek tad dogodit ali stalno je prisutan taj osjećaj da ja to nebi toliko ogađala!Ne preostaje mi ništa nego da čekam iako najrađe nebi! Ma možda i neću! Možda sam ja stvarno nestrpljiva? Vrag odnija prišu!

Da se ja nalazim u fazi čišćenja. Ma nebi da sam kristal, koji je napunio gomilu negativne energije svog vlasnika, pa se sad moram pročistit. Pa dobro mogu ja to gledat i iz kuta nekog kristala. Ali ja sam već odavno prošla fazu čišćenja. Kristalu treba 7 dana , a meni je trebalo 7 mjeseci. On se čisti u bokalu punom vode, zasičenom solju, na suncu. A ja sam to radila na svakakve načine , slanim suzama, slanim morem, alkoholom koji se konzumira sa solju i suncem.Baš kad razmislim možda se i mogu promatrat kao kristal. Sjajim svom svojom energijom. Ali se ne čistim. Nego se punim najpozitivnijom mogučom energijom. I ne mogu grintat. Prvi put nakon toliko godina. Ništa mi se ne čini strašno, svakog razumim , ne bojim se nikakve budućnosti , ne plačenih računa, jer platit ću ih na vrime, ni šefa koji je poslovično nepravedan. I baš mi je dobro. Dakle. Samohrana majka,postanar, treidest i neka. I baš mi je dobro. Konačno sam slobodna.U stvari imam nenormalnu potrebu reći ljudima da se ne guše u lošim odnosima, bilo kakvim. I da zaista nešto što danas izgleda loše, nije nužno loše. Ja sam danas zahvalna svome bivšem za sve zlo koje mi je napravio, i ne zamjeram mu. On je tako nesretan čovjek! Baš mu hvala šta je prešao granicu moje tolerancije i natjerao me da povućem poteze za koje godinama nisam imala hrabrosti.Sad sam zaista slobodna, fizički i još važnije psihički. I ko kaže da se u tridesetima ne može uživat ,laže. Ovo su najbolje godine. Samo treba ostat vijeran sebi. Ja sam tu vjeru, na neko vrijeme izgubila. Al vrača mi se optimizam. Možda ga i previše imam, pa ga imam potrebu dijelit širom nacije. Najveća moja pogreška je ta šta sam uvijek imala potrebu nekome dokazati da sam vrijedna da me voli, bilo ko . prijatelj, ljubavnik, šef. Ha ha. U kakvoj sam zabludi živila.Žašto bi se mijenjala da me neko prihvati, jer takvo me prihvačanje i onako nije činilo sretnom. Takva sam kakva sam. Savršena.Sebi, svojoj mami, sestri i mom djetetu. Zaista kad voliš sebe, ali kad ta ljubav ne čini zlo drugom,i drugi te vole. Otvarju ti se sva vrata. Upoznaješ nove predivne ljude i svijet je tvoj. Tvoj je svijet je baš tvoj, onakav kakav mora biti a ti si u njemu najsjajniji kristal. Koji se ne čisti nego puni svom tom silnom energijom. Prijatelju moj.

čitajući druge blogove otvorio mi se neki sasvim novi svijet.Prvo sam samo čitala, pa razmišljala o napisanim tekstovima. Pa iz njih pokušala izvući neku pouku. Jednog dana poželjela sam nešto i prokomentirati, dati nekome do znanja da ga čitam. Da sam i ja tu. Pa kad sam već otvorila svoj blog šteta je ne napisati ništa. Pa možda jednog dana neko i mene čita,razmišlja o mojim tekstovima, prokomentira.Vjerujem da ću jednog dana doći i do te spoznaje što sam htjela reći.Trenutno i nemam neku inspiraciju ni pre pametnu poruku, samo sam htjela objaviti svijetu da sam tu.Dasam u svitu punom smija i vica di su sritni ljudi i njihova dica!