Tek sam danas skužila da je jesen posvuda.Uopće mi se karakter tog godišnjeg doba ne sviđa.Smiruje me , a ja se smirit ne želim. Cila je nekako ne odlučna. Zimu mrzim, ali ona se i ne trudi da je volim. Ne skriva se, Pokazuje svoje zube i suprostavlja se svojim protivnicima svom svojom silinom. A jesen je neka vrsta izdajice. Malo druguje sa ljetom a onda mu okrene leđa. Postepeno i mirno oduzima mu život. Podmićuje ga izobiljem plodova, mirnoćom mora. I predaje se zimi. Izdajica.Sinoć sam bila vani, u istim postolama koje sam nosila i po danu. I smrzla se.Bile su mi smješne noge u čizmama, a njima moje u japankama. Danas sam se kupala. I more je hladno, ali morala sam se okupati, vjerojatno zadnji put ove godine.Da je proliće sigurno se nebi kupala u tako hladnom moru, ali jesen je . Triba se dostojenstveno oprostit. Kako čovjek mjenja kriterije.Samo zato šta je zadnji put ,pristaje na nešto šta na početku nebi ni u ludilu napravio.I bilo mi je lipo. Samo šta me uhvatila ta neka sjeta. Nema to veze sa tugom. Nego nekako se nemočno osjećaš. A ne možeš ništa zaustavit. Trebala bi uživat u marunima, mandarinama i bonaci.Dan je ionako kratak, a za 2 tjedna će biti još kraći. Pa još kraći. I tako ta jesen ,izdajica ,me predaje zimi. Možda nije izdajica. Možda je i ona tužna šta mora podnjet teret prijelaza sa dobroga na gore.Možda je ona mirna i staložena,jer tako mora biti, da ublaži neminovan kraj.A ja je gadim. Oprosti jeseni. Ti si jedina koja si u stanju podnjet taj teret.Ti si jedina razborita i snažna. joj kako mrzim zimu...
Post je objavljen 15.10.2006. u 23:31 sati.