stillhoping
05.12.2007., srijeda
CRTA ISPOD
Cetrdeset i jedna mi je.
Nisam ni tamo ni ovamo. Nisam nigde.Zaglavljena sam izmedju ovog gde jesam i onog sto jesam. Ne umem da napravim tortu. Ne umem da sijem. Nemam plocice na stomaku,niti sam ih ikad imala. Nikad nisam naucila da vozim rolere. Ne umem da opeglam musku kosulju. jos uvek nisam videla kitove Njujork Aljasku Jos uvek nisam skitala Havanom. Cetrdeset i jedna mi je. Moj brat je umro u cetrdeset sedam. Na sahrani su kazali da je imao divan,sretan zivot. To je bila istina. Na mojoj to nece reci.Svi znaju da je moj zivot sjeban.Dakle,cutace. Eventualno: Bila je neprilagodjena. Eventualno: steta... Jos uvek kad se probudim ne vidim more pod prozorom. O Lisabonu mi ponekad govori moj prijatelj Hoze,Portugalac,glavni kuvar u jednom velikom bostonskom restoranu. Nemam pojma kakvog je ukusa supa od ajkulinih peraja. Nisam nikad isla da lovim sabljarku. Steta Steta Niko nece kazati pred mojim grobom:Ona je zivela tako skitacki,tako lako! (nastavice se.....) |
