stillhoping

....postovi Drvenog Kostura na Rc-u....cudan decko...na javi je izgledao sasvim drukcije....ni nalik postovima koje je pisao......na javi je bio tih i neugledan,sa detinjim ocima....ocigledna neprilagodjenost bucnoj atmosferi u "Raku" gde se srecemo,bahatimo,opijamo i trudimo da budemo duhoviti ....
...nema ga mesecima....i sad ne mogu da se setim kada se povukao...u isto vreme kad je i Suzana otisla ili ,pak,nesto ranije?
...jednom mi je poslao nekakav CD sa dokumentarcem o Bukovskom....ja sam bila ushicena time...a onda sam videla da je sasvim bez prevoda i da je moje poznavanje engleskog nedovoljno da bih u potpunosti uzivala u njemu....
...bilo me je sramota da mu to pomenem...
...nedostaju mi njegovi postovi....uistinu....
..postovi Drvenog Kostura...smisleni,pametni.duhoviti na nacin koji se ne moze nazvati jeftinim.....
....oni koji nisu imali dovoljno strpljenja da zaista citaju njegove postove gledali su na njih kao na ispovednu,pesimisticku prozu.....
...meni je to bila Knjizevnost...

uostalom.....sta ima lose u autisticnosti?

* * * * *

nedavno sam
sređujući moj haotični pisaći sto
slučajno u fioci otkrio i nekoliko
Alisinih pisama (Alisa i ja furali smo u periodu mart-jun 1996.)

u sam sadržaj tih pisama
ne bih previše da ulazim; dovoljno je
reći da bi pri
kraju svakog od njih uvek
usledila bar po jedna sitna
nesuglasica,
često prožeta Alisinim lucidnim
zapažanjima: "ono što jasno primećujem
kod tebe, to je ta tvoja velika
opreznost i nefleksibilnost
i tvoj strah
od uvođenja neophodnih
poboljšanja u naš odnos..."

a
ta
neophodna poboljšanja
obuhvatila bi širok skup izmena, kao, recimo: obustaviti unošenje
alkohola, položiti
vozački, upoznati Alisine
roditelje, češče davati
izjave ljubavne vrste. zatim:
izlasci po kafićima i diskotekama, držanje za
ruke, karmini, parfemi, lak za nokte i
slične
sitne pažnje...

očito je želela da od
mene načini
čoveka za primer: "to je
ono što je neophodno učiniti
da bi naša veza
konačno zablistala u punom sjaju..."

ali od peska, bejbi,
ti ne možeš
izvajati
cvet...

način
na koji smo se kasnije
razišli
ne zaslužuje prelaznu ocenu i
ostavlja čoveku
gorak ukus u
ustima.

uspeo sam da iz fioke
istrkeljišem možda pet ili šest ovakvih
pisama.

iznova sam ih prelistao
a
zatim ih
bacio
umesto da ih
zadržim kao uspomenu.

*****

tek jedan od postova koje sam volela.....