16.02.2005., srijeda

Palacinka Part Four -Hey babe, šta ima?- -Hey, sad sam te vidjela, ulazila sam u ulaz i vidjela te kako prolaziš. Žurila sam kući pa se nisam mogla javiti. Imaš vremena?- -Da, ali ne previše. Ovaj mi je razgovor,... da, san se dešava, sada ga proživljavam. -Ajd taman sam počela peći palačinke, imaš vremena da naletiš na koji?- - Eto me, ali neću dugo ostati. Tanya me već čekala na ulaznim vratima. Nasmiješila sam joj se. Uzvratila je smiješak. Joe Cocker,... palačinci,... provirila sam u kuhinju,... nutela je bila na stolu, ali ne i šlag. Prebacila mi je gotove palačinke da ih namažem. Mažući ih i razmišljajući o svemu onome što se desilo i što se izgleda treba desiti osjetila sam njene ruke na mom struku, a potom i dah iza mog uha pa usne na mom vratu. Već sam to proživila u snu,... odmakla sam se. «Tanya izvini, ali ovo ne ide.» Procijedila sam hladno. «Nađi si za isprobavanje nekoga drugog, odgajaj svoje dijete s kim hoćeš, udaj se za koga hoćeš, a mene ostavi na miru. I da me više nisi nazvala, mislila sam da si mi u prvom redu prijateljica!» «Kako znaš?! Ko ti je rekao?!!! Niko ne zna.» Bila je zbunjena. Nijemo sam izašla iz njenog stana ne zatvorivši vrata. Nina će nazvati, u to sam sigurna, vrijeme će pokazati svoje. Promijenila sam dosta toga samim tim što sam joj makar nešto rekla. Sada zna, makar na neki način. Više ništa neće biti isto. *** ...nastavit ce se...

- 12:57 - Komentari (3) - Isprintaj - #