shopping
dan za shopping mojoj najdražoj je značajniji od nove godine, božića, uskrsa, svih ostalih svetaca i međunarodnih dana. za taj dan treba se psihički/materijalno jako dobro pripremiti jer taj dan kompenziraš sve one dane koje si ko kreten šljakao za meke materijalne stvari kojima ćeš opet graditi nove emotivne sklopove...
no,u praksi to uvijek izgleda slično: polazak se dogovara uvijek u subotu u zoru. ne, nije dobro krenuti kasnije jer onda neznamkaj se može dogoditi, onda će svi već razgrabiti to kaj si je najdraža zamislila da bi tam trebalo se nalaziti..etc.
rezervoar treba biti pun. naravno, jer auto prestaje taj dan biti auto već se pretvara u borbeno vozilo koje osvaja, grabi, zauzima i na kraju nosi doma zarobljena materijalno-tehnička sredstva.
polazak nedajbože da nije na puni sat ili na pola sata, kava se ispija do pola, zakopčani se prije nego smo sjeli i tada sjetim se ja da naši dragi susjedi slovenci obožavaju provjeravat da li imaš lance jer po njihovom kalendaru godišnjih aktivnosti snjeg počinje padati 15.11. i ako ih zajebe propala im turistična sezona. krenem na prvu benzinsku (auto pun od jučer, akumulatoru izmjeren napon, provjerno ulje, kočioni sistem, elektrika) imate lance, nemamo. druga benzinska, lanci, e baš nam danas trebaju stić (valjda sam ga podsjetil da ih naruči). nikaj, u auto djelove, nema nikoga a radno vrijeme od 0700. najdraža lagano pizdi, ali propisi su propisi...drugi auto djelovi, nema, imali smo prošle godine, pa normalno, kaj bi ja trebal sad čestitati ti kaj si ih imal prošle godine i vratiti se u 2003. po njih. i konačno treći auto djelovi imaju. e sad, treba znat dimenziju gume, ja iz topa 185/14, je, veli lik to nije dosta podataka...pa kak, kaj trebaš i jmbg te gume, ništ mi nije bilo jasno. i dečko, dobričina zapravo, ode van, vani pada li ga pada (to je uračunato u dan za shopping, nemere bit sunčano da se moliš) i bleji on u gumu i slavodobitno: mislil sam si da je 60. samo ti sebi misli, prodaj mi te lance i nestajem, najdraža već pizdi lagano.
kad on, to su lanci od prošle godine, pa kaj, pa nisu jogurt da se pokvare, prijatelju, ajde lagano tu ti je lova i zdravo, kasnimo u polasku...i još na kraju svaka ti čast, ovi ostali il ne rade ili na benzinskama drže hranu za cucke, ariel, sardine u konzervi a lance ne.
konačni polazak sa zakašnjenjem od 45 min. možda smo trebali pričekati puni sat ali ne znam. problem dva. pišanje. kad se ide u shopping pišanje se ukida uredbom i strogo kažnjava jer smanjuje gubitak vremena za kupovanje. normalno, najdražoj se ne piša (ona ukasi senzor fizioloških potreba i pali ga tek drugi dan), neg meni i pristanem na izazov. granica 1,2 i 3. vinjeta. većina deutschunsprachige hrvata zna na pamet "vignete fuer eine woche"...autoput....sve smo bliži (još samo 38 km)...nisam izdržal, desni žmigavac, ugibalište, najdraža odmah zabrinuta, kaj se dogodili, zakaj stajemo, kaj se nekaj strgalo na autu...zabrinutost za vrijeme...piša mi se i ne mogu više. olakšanje života, dolazak na cilj. parkiranje.
parkiranje ulazi u strategiju shoppinga jer dobrim odabirom parkirnog mjesta štediš 5 izlazaka s torbama puta 5 min cca pola sata raspoloživog vremena.
taktički pristup: ne kupujemo tebi ni meni već svako kupuje sebi. ušteda (2 x 7) - (2 x 0,5 za pretovar u auto) = 13h efektivnog shopinga umjesto 6,5 h (7-0,5). definiranje meeting pointa i točnog vremena nalaženja za analizu situacije, završni udarci i tax refund.
povlačenje. zajeb koji se najčešće radi jest povratak istim putem. tuda se u pravilu vraćaju svi oni koje si prestizao ujutro (ili oni tebe), svi koje si sreo u shopping centru, tu je i ona babetina koja je najdražoj ispred nosa odnjela majcu...svi su tu u formaciji kolone i čekaju da između dva ili tri carinika pogodiš boljega. tu treba pridodati i red za tax ref na slo strani....i zapravo, kak nadrkan ujutro kreneš takav se i vraćaš nazad. između je bajka.
savjet: koristiti alternativne pravce. nije brže niti kraće ali manje stresno u svakom smislu. mali granični prelazi su zakon.
dolazak kući, raspremanje, mrtav ko pas padaš u krevet. ujutro otkvintaš jedan dan u kalendaru, pogledaš stanje u novčaniku, na tekućem, zbrojiš kaj si potrošio i shvatiš da ono po kaj si krenuo nisi kupio. ali najdraža je sretna, gledam je kako spava sa smješkom na usnama...i nema veze kaj danas neće moći stajati na nogama, ona je svoj jučerašnji zadatak uspješno odradila.
idem ju probudit da joj razje.. jutro.
|
