<	prosinac, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

dnevnik jednog spuka

spuk_nuti@hotmail.com

Linkovi

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

spuk_nuti

srijeda, 29.12.2004.

i partizani, i ustaše, i tito i pavelić.... ....idu mi polako svi na živce ovih dana. pa kaj je to normalno da praktički deset godina iza domovinskog rata, 60 godina iza drugog svetskog još postoji kretena kojim je stalo do toga da se mi hrvati međusobno svađamo, da rušimo spomenike, da se vrijeđamo, da skrećemo pažnju na sebe i da se sramotimo pred europom u koju silno želimo ući i u koju se zaklinjemo kao dio svojeg kulturološkog nasljeđa?!? stvarno sam revoltiran onim kaj se pred par dana dogodilo i ne nalazim realno objašnjenje zakaj se to dogodilo. da mi je samo vidjeti kretena koji je to napravil i da mi je na trenutak zaviriti u njegov mozak da vidim koji se to procesi kod njega odvijaju u glavi. često sam sebe pitam kam se ja svrstavam i kaj sam zapravo ja u toj još uvijek prisutnoj hvratskoj podjeli na ustaše i partizane. analiziral sam više puta povijest i mamine i tatine obitelji i došel do zaključka da sam gemišt. po tatinoj strani svi su bili crveni, dedin brat partizan, bratić pali borac, bakin brat partizan ko i njegova žena, a i sam deda je naginjal crvenim zbog čega je tri dana provel na ispitivanjima u ustaškom sabirnom logoru (sve dok ga prijatelj nije izvukel van). po maminoj strani opet kontra. deda2 je od malena bio hssovac, poslje pavelićev pristaša. brat mu je bio fajter na ruskom frontu, protuzrakoplovac. bilo ga je i u obrani industrijskih gradova (essen npr) u njemačkoj, pa se kasnije dolaskom u zagreb priključil ustašama. 45. kad su se povlačili prema austriji i deda i brat su bili u koloni, deda kao civil jer je imal konje i kola pa je prevozil koga i kaj je trebalo a brat u ustaškoj uniformi. brat mu je nestal negde tam gore, nikad nismo saznali jel poginul ili su ga streljali. deda je mrvicu prošel bolje od brata - kad su ih partizani napali teško je ranjen od minobacačke granate, konji su mu riknuli a kola bila rastepena...slučajnost: spasil ga je partizanski kapetan s kojim je bil u hss prije rata jer sve teško ranjene su streljali... u djetinjstvu sam se naslušal raznih priča i s jedne i druge strane. oba moja dedeka su živeli u istom mjestu i bili si jako dobri prijatelji. nikad međusobno nisu razgovarali o politici iako su imali isti san - samostalnu hrvatsku. crveni deda nije ju dočekal, umro je par godina prije. njegove riječi nikad neću zaboraviti. govoril je, proživil sam 4 države i imam neki osjećaj da ova (jugoslavija) dugo traje. bil je u pravu. crni deda je imal viziju kad je počel rat da njega uzmu dečki sa sobom na front da bu on snajperista. veli, vi samo mene denite na krov i bute vidli....je, kak ne. do svoje smrti je vjeroval da se bu ponovo jednog dana uspostavila ndh. i kad got je mogel uvijek je napomenul da se triput rukoval s pavelićem... takvi idealisti kak je moj crni deda bil još uvijek misle da smo šupak svijeta i da mi kod sebe moremo raditi kaj hoćemo i da nikog za to nije briga...ne jebe te starce i njihove ideološke sljedbenike to kaj ja i njihova unučad moramo šljakati za europske i svjetske firme, kaj dok idemo nekam moramo pokazivati putovnicu, kaj nas pjegavi englezi ne puštaju prek kanala bez vize i hrpe pitanja, kaj ameriku moremo sanjati...njima je bitnije da duh velike horvatske još navek živi... s druge pak strane crveni su glasni kad ih ovi počinju jebat i podjebavat. kaj je je, fakat ispali su na strani pobjednika u tom velikom ratu i to su kak koji na svoj način naplatili. boračkom mirovinom, stanom, radnim mjestom. njihovih sljedbenika je tak malo da ih na prste moreš nabrojiti. i ne kompliciraju previše, tu i tam obese nekakvu crvenu krpu ili si zakače petokraku, sve više kao modni detalj neg kao ideja koje se drže. htel bi da svi dišemo jedinstveno, da nas takvi likovi i crveni i crni ne smetaju u našem razvojnom putu. da gradimo svoju zemlju da bude primjer svim ostalima, da nas drugi cijene i poštivaju i da na ne gledaju kao potencijalno tržište iz kojeg treba posisati višak kapitala neg kao dio svog europskog okruženja. ali, sve dok nam budu spomenici letjeli u zrak, dok budemo mahali s zastavama i slikama "istaknutih sinova našeg naroda" gledat će na nas kao na idiote koje treba jebat u zdrav mozak i koje treba iskoristit kao jeftinu radnu snagu lišenu svake mogućnosti da razmišlja sebi samima. to trebamo zaustaviti, jednostavno boriti se protiv toga i sve te kretene i starkelje sterat u krasan i odjebat da nam ne zagorčavaju situaciju i da nas koji imamo ideje i vizije i koji gledamo u budućnost ostave da sami širimo taj svoj put. e, sad tek vidim da sam stvarno razjeban... idem.

četvrtak, 23.12.2004.

zadovoljan baš sam zadovoljan sam sa sobom danas od jutra. lepo sam sve tjedne poslove privel kraju, odradil zajebancije kojih je falabogu bilo dosta, složil si pinkleca za put i odbrojavam do pol jedanaest da krenem. feštu sam tak obavil kak sam si i splaniral. celu večer sam pil samo žganicu, vilmoskorte, i poteraval si sa mineralnom, otplesal kaj sam moral, nisam se krebilil okolo niti bil bezobrazan, popil sam si taman kolko sam trebal tak da me drugi dan nije bolela glava a niti sam bil skroz čisti. ali zato ekipa se ftrgla ko da im je zadnji put. neka, baš je lepo to za gledati kad ti nisi vutom kolu. jutros me nazvala i bila je tak draga preko žice da sam ju dvaput pital kaj joj je. valjda se i ona mene zaželjela ko i ja nje, ipak 10 dana je prošlo da se nismo vidjeli. blagdane budemo maximalno skupa, iako mi je u neku ruku drago da ona te dane radi pa ću imati vremena sam za sebe i svoju ekipu. nema mi lepše nego si organizirati dan tak da te nitko ništ ne pita i da nikom niš ne trebaš. pričaju ljudi kak je solodrinkerima koma...a kak znaju kad nikad nisu to probali. nisam jedan od njih, ne bi htel ni biti ali baš me grebe kak je njima...jel uživaju sesti sami za šank i cugati ili si žele da im se netko pridruži i pospominja koju s njima....(dok stoji naslonjen na šank, veli mi da nema s kim popričati, neka si nabavi nekog psa, samo nek mi skine ruku s ramena..hp). i s tim mislima idem još malo telefonirat okolo i spremit se za put... zaokružite broj 3, ljubo česić (pizdaimmaterina nisu napisali rojs, sad babe ne budu znale koji je taj) i imat ćete precednika svih hrvata u prvom krugu. zajebavam se, gibam doma.

petak, 17.12.2004.

sutra je... ...proslava radnog naroda našeg kolektiva i prigoda da se na lep način privede kraju još jedna poslovna godina. mogu reći da se pomalo i radujem toj veselici jer bum na jednom mjestu videl sve s kojima sam celu godinu kuburil da ostvarimo ono kaj smo si zacrtali. lepo je i to kaj su mi svi dragi, istina, neki više neki manje ali nitko mi se nije zameril u protekle dve godine kak radim s njima tak da bi mi bilo bed doć na zabavu. doduše, n. mi se bil malo zameril onda kad me murjak na ulazu u stadion htel otfurat na ispitivanje jer sam imal lažnjak kartu koju mi je on preprodal. k. me malo živcira jer me svaki put žica neki reklamni materijal za svoju ženu koja drži nekakav prostor za dječje rođendane i partije. s. je lenčina koja nikad ništ nemre zbrojit otprve da bude točno. g. je stari bogomoljec koji procjenu prodaje uvijek precizno argumentira riječima "biće kolko dragi bog da" t. se nemre opustit tri minute da ne priča o poslu. a. je stara židovčina koji gleda samo svoju stranu i osobni interes...ali ipak kad ih sve zajedno vidim drago mi je i te predrasude gurnem u stranu. znam da im ni ja nisam svima po mjeri, da nekad zajebavam i dosađujem s pizdarijicama koje najradije ne bi radili, ili im dođem na teren baš taman kad si nekaj drugo zabriju. moram si malo razraditi strategiju moovinga. ne smijem se uništiti do ponoći jer one to ne vole. nemam nikakvih pretenzija prema kolegicama ali ne smijem si niti dopustiti da me ignoriraju jer sam janpi. neću pit pivu a niti vino. pošto bude fešta trajala od 8 do cca 4 ujutro ne želim pola tog vremena provesti na wc pišajući. a sad je zima, i svako malo dijete zna da kad je zima mjehur radi na normu. odlučil sam pit pičkasta pića, krem liker ili eventualno pelin...s ledom. jest da budem sam sebi djeloval kretenski ali kaje tuje. ipak, ja sam među njima relativno nov još uvijek i ne bi da me spominju celi prvi kvartal. ne smijem zaboravit kaugume. misija može započeti. a kad to projde, i božić dojde, evo me v saonama belim, gemišteku se veselim, stare škornje nosim, birtijom se ponosim. ne dam se van do fajrunta, more navek još jena runda, kumek stari daj nam pit ili lepo odi v rit. ak nas nećeš više ti, za v klet nigdar kesno ni. bumo si malo pećku zakurili, lagvića odčepili, vinčeko kuhat deli i do ranja pili i sedeli. podsmik po klanjcu se spuščali, kluče po žepi ziskavali, nekak se v postelje zavlekli a popoldan z hiže vun ftekli. i pak se kumek pri tebi najdemo, na zestenek zavrnemo, pivicu spijemo...i opet črn bel, črn bel

utorak, 14.12.2004.

božić dolazi... ...a ja si na miru razmišljam kak smo svi lagano otišli u krasan. niko nikoga više ne doživljava, svi smo opterećeni sami sa sobom i svojim obiteljima, prijatelji i rodbina su nam opterećenje koje izbjegavamo na najrazličitije načine. maloprije sam bio na jednom domjenku, skupilo nas se poprilično i nakon besjede domaćina i par kraćih razgovora odlučil sam otići u ured i šljakat dalje. ali, srećom, r. je stajao na vratima i uz "kaj ti je, koj kurac bežiš, pričekaj malo" pozval me k sebi u firmu na cugu i lepu reč. pozval je i v. i r. pa smo lagano odšpancirali do njega, seli, malo se pozajebavali sa njegovom tajnicom, natočili po glazgovaču i lepo se u miru spominjali i zajebavali. setil se r. da ima i friške čvarke pa smo malo i degustirali, još jednu putnu i doma. tih sat vremena mi je tak lepo promenilo dan da od onda samo razmišljam kak bum božićno-novogodišnje dane isto tak provodil. odjebal bum biznis, ionak je sve odrađeno prije i sada samo pripremamo sljedeću godinu i obilazi prijatelje i rodbinu, poklanjal im kaj se setim usput kupiti, cugal bum i debilil se do besvjesti... trudil se budem biti dobar prema svima, kad got me netko pozove ja se bum odazval, neću propustiti ni jednu feštu (a falabogu ih bude) i smijal se bum i veselil po cele dane. nadam se da će ovaj odzgo razumjeti moj način prinašanja žrtve i za to me posebno nagraditi.