|
|
subota, 30.10.2004.
nekakav sam nikakav
nisam dobro, ali znam zakaj. opet me razljutila, opet sam se potrudio doć doma da bi bili zajedno ali opet priča svoje stare spike - ti nisi htjel na stan, tvoji roditelji malo ovo malo ono, ti si za sve kriv...
kak je to nakon skoro sedam godina opterećujuće, jako opterećujuće...
ide mi na jetra polako ta njezina spika, ne da mi se svađati svaki put iznova i izgleda ta će to i shvatiti jednom. zašto misli da je u pravu, zašto stalno gleda unatrag? danas sam se naslušao gluposti od jutra, neki mladi nadobudni docent je pričao stvari o kojima sam slušao ranije, kurčil se bezveze i pravio faca...i onda opet ona.
nemam snage sam sebi priznati da bi mogao bez nje, pa nije jedina na svijetu.
idem se bedirat do kraja, proć po newsgrupama i onda k frendu peći rakiju....jebeš nju (trenutno)
spuk
|
- 18:51 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
četvrtak, 28.10.2004.
prokletstvo businessa
jednom kad ti se nagomilaju obaveze a ti ih rasporediš po danima sav si happy dok ti ne ulete iznenadne stvari i sve spojebu.
jučer i prekjučer sam balavil po terenu sa kolegicama iz centrale, pokazivao im prodajna mjesta koja servisiramo u centru i dolje u provinciji i izgubio dva radna dana u uredu. normalno, sad bi mi trebalo još tri nova da sve nadoknadim ali dolazi vikend pa ćemo to polako i izrješavat.
sranja ima kak se godina bliži kraju sve više.
prekrasno je vrijeme, to je jedino kaj me drži na životu...
|
- 11:15 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
ponedjeljak, 25.10.2004.
spukov prvi blog
spuk je odlučio pojaviti se na blogu. pisat će o sebi, stvarima koje su oko njega, poslu, ljudima, čudima, nogometu, apstrakciji detalja, cijeni merkantilnog kukuruza, zavarivanju aluminija....o svemu čemu ima pojma ili ne. od sada prelazi u prvo lice...
...i pozdravljam blogere ma gdje bili, idem doma pa na business meeting i poslovnu večeru. mrzim te fakin' večere, više mi idu na živce jer ćemo opet trekeljat o stvarima koje smo 6 (šest) puta raspravili telefonom i mailom i zbog kojih se sastajemo ujutro.
no, i to je sastavni dio posla, nekima i najdraži. restoran opet isti ko i dvaput prošli tjedan, budu konobari pak mislili da nemamo nigde drugdje ić jest ili nedajbože da pomisle da tam negdje drugdje nismo platili.
meni znam napamet, sad bar do večere stigmen složit u glavi 3 gang i promisilt kaj ću pit.
till tomorrow, pozdrav do spuka.
|
- 19:30 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
|
