ružice, štapići i paštete
jučer ujutro i sad maloprije spoznao sam dokle seže maštovitost smišljanja imena proizvoda. sretoh u životu dosta copywrittera iz raznih agencija, pročitao sranja i sranja, vidio slogana i naziva proizvoda ali ovo je mi je zakon
scena prva jučer ujutro u pekari1. neugodno mi je prstom pokazivat pa uljudno zamolih slano pecivo koje ja zovem slanac. dobijem neki mali frfuljak, rekoh ne to, nego ovo do njega, pa dobijem malo deblji i ružniji kifl da bi nakraju argumentom prsta objasnio gospođi kaj trebam: a, mislili ste štapić. dobro, pamtim štapić.
gablec. kolegica me zamolila da joj usput donesem paštetu. rekoh, s čim ćeš je jest, ma ne tu paštetu nego onu iz pekare2...dobro, dođem ja na pult pekare, i zamolim jednu paštetu (kak sam se glupo osjećal to nemerem napisat). i lik mi da neko pecivo, lisnato koje oni neznamzakaj zovu pašteta.
kak mi se nije dalo do duća, odlučim i sebi nekaj uzeti pa ga zamolim (prstom) ovo tu. a to tu su mali jastućići punjeni sirom i izvana zapečeni sa drugom vrstom sira i zovu se ružice.
baš me zanima kaj budem sutra kupil i pod kojim nazivom...
nestajem...
|
