...ostalo...=)

Moje najdraže-moj mužić i ja =)


Ja ne mogu drugo nego da ga volin =)


Malo mi je jedan zivot s tobon =)


Tu je naravno i "strast" prema autima..joooj

...blogovi koje posjećujem...

subota, 26.01.2008.

....I'm so so so happy.....

Pavić drži sunce...hihi...

pa odakle da počnem,neznam ni sama....uglavnom od petka se događalo jakooooo puno lipih stvari....
U petak nam je došao Pavić....naravno onda je bilo da dođu u Brist...heh...Moram priznat da su me neki jako iznenadili...isprid vrata se pojavili Duje,Miš,Dena,Cigla i Prce kojeg sam posebno izgrlila jer mi je najviše falio jer ga ne viđam kako ide u Dubrovnik u školu...
E onda što me jakooooo iznenadilo...Pavić je rekao da dolazi s Dujom...al koliko sam ja bila "izgubljena" sa svim tim što ih napokon vidim..ja sam Duji počela govorit kako će sada doć Pavić i Duje,...mislim ono stvarno...to mogu samo ja...
i dok sam ja skontala...ono...srce mi je stalo kad sam se okrenila i vidila Pavića kako me ćeka u mraku na kraju stepenica....onaj tren nikad neću zaboravit...kad sam došla do njega....napokon osjetila toplo oko srca jer sam ga nakon toliko vrimena napokon vidila....
Onda smo išli u dom...Putem naravno nebi moglo proć a da se ne zajebavaju ljudi...Kad smo došli u dom u Bristu bilo je na početku malo ko dosadno dok se nismo uštosili ((kako bi ja rekla)) u sve...Onda je počela ludnica...bilo je stvarno prezakon...a naravno kad smo ušli u dom...počela svirat pisma...Oči boje lavande...i onda je Pavić počea pivat...mislila sam da ću plakat od sreće što opet stoji pored mene i piva tu pismu...
Shvatim koliko ja njega stvarno volim...i vidi se da je stvarno pravi prijatelj...neznam što bi bez njega...stvarno puno znači u životu...Uvijek je uz tebe i uvijek možeš na njega računat...jednostavno je osoba koju nitko ne može zamijeniti...i koju svatko mora voljeti...Shvatila sam da jedino s njim mogu ono nekako lipo pričat i sve to..imamo nekih sličnih "stvari".nađemo jako puno zajedničkih tema za razgovor.....e i naša kućica...ono di je sve lipo...hihi...i savršeno mi piva...jooooooj.....i obožavam kad se smije...onaj njegov lipi smijeh mi ne izlazi iz glave nikako...stalno bi se s njim mogli smijati...

Dugo smo se ludirali,plesali i tako neke stvari...khm...neću u detalje...
eto završila bi s tom večeri jer kao što sam rekla neću u detalje...

evo samo malo slika...mislim dvi za koje ne mogu odolit od petka da ih ne stavim...


... naravno trojica luđaka...Cigla,Dena i naravno Prceeeeee =)




khm...početak nećega što baš nije za to da svi gledaju...khm..eee Cigla,Cigla..

I onda...hm...subota...došli Nike i Mony..hehe...
Mrgud,Pavić,Miš,Mony i ja išli na plažu...bilo je ludooooo...a mora bit kad smo se s Pavićem stalno smijali....Stvarno je bilo super...drago mi je što je došao..i Pavić...i Mony...i Nike...iako sam se s Nike-om samo vidila...on ostao nešto s Insy u nje...Al eto..
Šta da kažem...bilo mi je super...mislim ...mora i bit kad sam bila s njima...S Mony,Pavićem,koje nisam vidila jakoooo dugo...i želim da Mony,Paviću,a i Nike...Naravno i Dully... znate da neću dopustit da se više ponovi to da se ne vidimo ovako dugo...Viđat ćemo se češće...

Kasnije su nam na plažu došle Lea i Marina...
evo opet malo slika...nisam se mogla odlučit koje ću izdvojit al sam ipak neke...jer sve su mi super...


To smo mi...Miš,Duje,Pavić,Lea,ja,Mony i Marina


Miš & Pavić


Mony & Pavić......hihi


Pavić & Sole...a jooooj kako ga volim...


sad vi pogađajte koji je koji od njih...Pavić & Miš su na slici...hehe



khm.....uglavnom...Mony,Marina,Lea,Pavić,Duje,ja...


Mrgud & Pavić


I za kraj slika koju obožavam...a naravno ko drugi nego Pavić...

I jedna pjesma za kraj...Za Pavićevu i moju dušu...

Oči boje lavande

Kažu da ljubiš nekog boema
skitnicu neku, da druga si žena,
a ja sam skoro lud od tvoga otrova
i molim se pred ikonom svetom,
ljubavi moja...

JA POŽELIM NOĆAS OČI BOJE LAVANDE
I BISERE NJENE ŠTO IH USNAMA SKRIVA
VRATI MI BOŽE OČI BOJE LAVANDE
JER SUTRA ĆE KIŠE ISPRATI SVE,
ISPRATI SVE...

Mjesec sa srebrom i sunca sjaj
tuga i bol ne idu u raj,
sanjao sam kako letiš u krilu anđela
sad je i Bog na tvojoj strani,
ljubavi moja...

| End of... (129) | all hope | # |

ponedjeljak, 21.01.2008.

....mislim ono...

Evo da i ja napišem post....khm..
pa vako odakle da počnem..
U zadnje vrime osječam se ....pomalo sjebano,a s druge strane opet jako sretno..
Ništa mi u životu ne fali....Dovoljno mi je što pored sebe imam one koje volim,koji mene vole....Neznam šta bi uopće pisala,nagovorili su me da napišem post..
Školu neću ni spominjat,ne da mi se o toj temi pričat...
Jedno šta mi je danas diglo tlak je to što mi je šefica rekla da ćemo na praksu morat dolazit u sednom il osmom misecu ovisno kad ona odredi...mislila sam je satrat...pokvarila mi je cilo lito sa tim...iako je to kako bi ona rekla SAMO 25 radnih dana,je k**ac samo...to je meni užasno puno...i pokvari mi sve...al ne dam se ja...neće mi gušt pokvarit...opet ću ja po svom sa svojom litnjom Podačkom ekipom,hehe...Mišu ne smiji se....
E da kad već pričam o Mišu da spomenem da je otvorio napokon blog....nadam se da će bit duže u funkciji od prošlog...pa da te malo reklamiram...posjetite mog najdražeg rođu...

Sad u petak su u nas prve mašakre....haha...jedva čekam,a zato što će mi doć moja stara muška ekipa...nije mi više ono mašakre,vau...sad mi je onako,jedva čekam jer ću njih vidit...Denisa s kojim sad pričam,mog Ciglu bez kojeg ne mogu....Ostalu ekipu....još Dena možda dovede ovog svog kralja iz Komina iz razreda..ma jedva čekam...
A u subotu onda jedva čekam da dođe Pavić...jedva čekam kad ću ga vidit...joooooj....
Ma ne može bit bolje...e kad bi još vidila ovih dana mog bracu e onda bi bilo savršeno.....

Šta bi još rekla...
Neznam ni ja...opet san dosta razmišljala o životu i ljudima oko mene,...ma svemu....jednostavno kad se nalaziš u nekim situacijama onda kao da te nešto privlači da o tome misliš...
I opet svatim koliko je život precjenjen....neki ne cijene uopće život,ne cijene ono što imaju...
I još nešto...nisu mi jasni neki ljudi koji su rekli kao da ne žele imat veze sa svojim prijateljima iz osnovne...pa ja bi se ubila bez nekih od njih....Ona moja muška ekipa,pa neke ženske .....Ja znam da ja njih nikad neću zaboravit i uvik će mi bit prijatelji i imat neko posebno misto u mom srcu....volim ih puno...i fale mi neopisivo....
Evo pišem ovo i gledam na zidu slike muške ekipe,pa ove di sam ja sa svakim od njih....ti mi ljudi stvarno fale...a jbga...viđamo se ponekad...



I mislim da bi to bilo sve za sada..neda mi se pisat....mislila sam čak i zatvorit blog...a neznam,vidit ću.....
Da za kraj prije jedna pjesme pozdravim neke ljude:
Mog bracu kojeg volim najvishe na svitu
Mog najdražeg rođu Misha
Mog luđaka Denisa pozdravljam punooooooo
Mog Ciglu
Prcu,Stefu,Carla
Mog Mrguda
Pavića,Mony,Nike,Dully, sve pikovce koje jedva čekam vidit,sve do jedno
Insy,litnju ekipu koju jedva čekam vidit...
posebno Purgera
Zemu....i ostalu ekipu



SMS - Da li znaš

Pisem ti rijeci koje
nikad necu reci pred tobom
i priznati da sve sto vrijedi
odnijela si sa sobom
ovo je tvoja pjesma znaj
sjedi i uzivaj

Znam, ima drugih
ali ne ide mi moram priznati
teska se paucina na dnu
ovog srca uhvati
i strasan bezdan vrijeba
tamo gdje si nekad bila ti

Refren 2x
Znas li da te oci traze
da jos uvijek sebe lazem
da ce biti kao nekada
da li znas

Znas li da mi srce stane
kad mislim na one dane
kad smo bili jedno ti i ja
da li znas

Necu da trazim nekoga
da mi bude kao ti
jer ljubav nije pahulja
da se na dlanu istopi
ti samo novu sacekas
a ja necu bas

Svi sto me tjese zvuce
ko da me u laz utjeruju
al ja ih pustim da i sami
vide da pretjeruju
da vrijeme lijeci rane
samo jos budale vjeruju

Refren 2x

| End of... (88) | all hope | # |

utorak, 15.01.2008.

...i tako...neznam šta bi radila,pa reko da napišem post...
eto škola počela,mislin baš san se pitala šta mi triba...a baš bi ponovila ove praznike,al naravno sa nekim promjenama..
..tek kad izgubiš voljenu i blisku osobu shvatiš koliko ti je ona značila...koliko ti sada fali...e da,većina zna o čemu ja govorim...ne fali samo meni...fali svima...moran ovo spomenit,jednostavno moran bar jedan mali dio u postu posvetit tome....da,ne pamti se kad je bio onakav sprovod...kao što je moja Lea rekla,padala je kiša,da i Bog je plaka za njom...E moja Lea...je...
al jbga...sada se treba naučit živit ovako kako je sada...sada se promin ne može....svi znaju koliko je ta žena bila dobra...i šta je sve dobra napravila...
i moran pustit suzu,ne mogu bez nje...
a s vrimenom...svi ćemo doć sebi...a Bog je tako tija...šta sad....
Ja znan da ćemo je svi pamtit po dobrim stvarima...
a i možemo je svaki dan gledat u njenim sinovima,jer koliko toliko liče na nju...



ma da ja prominim temu....valjda pristanu suze ić...
a kad opet neznam o čemu bi pričala...sve neke tužne teme...

E da se još jednom zahvalim Paviću iako je on reka da mu se ne trebam zahvaljivat toliko na ovoj super,prezakon pozadini koja mi se sviđa da ne mogu opisat koliko...Pa Paviću opet hvala...((e to je isto kao kad se ti meni krcato puta zahvaljivaš))
Tila bi još reć da mi moji pikovci jakoooooooooo fale,ljudi moji jedva čekam kad ću vas vidit....nadam se da će to bit brzo....
Moran spomenit da mi i moj braco faji jakooooooooooo puno......smrc....
nadam se da ću te vidit brzooooooo....



Tila bi još nešto reć...život je nepredvidiv....svašta se može dogodit dok trepneš...ja sam to znala,al nikad nisan mislila da će se dogodit tako nešto u mom krugu,u mojoj obitelji...zato sad opet znam jednu lekciju koju sam i prije znala al je nisan iskorištavala...svaki trenutak želim iskoristit najbolje što mogu,reć ljudima koje volim sve što mislim,sve što osjećam...ne želim više s nikim biti u svađi...želim provodit vrime s ljudima koje volim,koji mene vole,do kojih mi je stalo...
Želim reć prijateljima s kojim se ne viđam tako često da ću svega mi sve napravit da se od sada viđamo što češće,kad god ja budem mogla,kad god vi budete mogli...samo da budem s vama...
I znajte svi da vas volim...ne mogu opisat koliko...

| End of... (32) | all hope | # |

subota, 12.01.2008.

eeee da i ja napišem post...
e nije me bilo neko vrime..bila ja opet u Podaci,u Miša...hehe
a ovaj put san imala razlog više...bio mi je moj braco,spava u Miša...hehe..i ta dva dana dok je bija,bila su mi jedna od najlipših dana u životu....
i ta da kažem,neznam ni ja...bilo mi je super...aaaa pa morala je bit super kad je moj braco bio samnom..hihihi..
moran spomenit da je razvalija Miša u PES8...hehe...a Miš je mislija da nema šanse da izgubi...a svaku je izgubija...biće dvi pobijedija..hehe...a pa naravno,ko će drugi pobjedit nego moj braco...i onda kad me neko pita kako obaran rekorde u igricama,pa ljudi,hello...učila san od najboljih.......hehehe
e sad mislin šta bi mogla napisat...
eeee
a eto...
a bilo mi je jako ža kad mi je braco otiša.....kmeeeeee....a jbga....a ta bi ja bez njega....a tojiko ga vojim....
a bijo mi je stvarno jepo s njim..jako mi je drago šta je doša...
dok je bia tu samnom,baš mi je nekako bilo toplo oko srca...
((evo sad gledan njegovu sliku na zidu u sobi,i mislin šta bi još mogla napisat))
al mislin da ću neke stvari ipak zadržat za sebe...nije sve za ovako pričat okolo..on zna šta iman za reć...tako da...


...i shvatim koliko sam sretna što imam nekoga kao što je on pored sebe...

e nesmin zaboravit spomenit Leu...da ne kaže da sam pisala post,a da nju nisan spomenila...hehe....a drago mi je što san i s njom bila...a luda je ona,luda ja pa smo se baš dobro našle....i naravno opet naše priče o litu,kako nam lito fali i to...a jbga..kad je tako...a svi znamo da više neće bit onako kao što nam je bilo lito '07....a jbga...šta je tu je...

e i Sretan Rođendan Martini...jednoj od naših Pikovaca...
pa Martina sve najbolje..

i tako...neda mi se pisat više ništa....
e da,nisan odavno pozdravila...
Mog bracu najvishe.....
e Carla i Duju...
Miša
Zemu
Pavića,Nike-a,Dully,Mony,Insy
Leu,Marinu,Mateu
Pozdrav i Luji,Tomi.....ma ciloj našoj litnjoj ekipi
i posebno Anchi

| End of... (61) | all hope | # |

petak, 04.01.2008.

eeee da i ja napišem prvi post u novoj godini
Trenutno nisan nimalo raspoložena,al evo da ne mislim na neke stvari pa san se bacila na pisanje posta...
za proteklu godinu…mogla bi jako puno pisat o tome…puno mi se toga dogodilo u protekloj godini….dosta lipih al i poneke ružne stvari…
Upoznala san jako puno novih ljudi…neki su mi od njih postali najbolji prijatelji…
Prošle godine sam upoznala jako puno blogera,jako mi je drago zbog toga…o tome sam pisala u nekim prošlim postevima pa nebi o tome…
Cilu prošlu godinu ću uvik pamtit,kao i lito koje mi je bilo najbolje lito u životu koje pogotovo nikad neću zaboravit…Hvala nekim ljudima zbog kojih je to lito bilo savršeno i kad sam se provodila kao nikad u životu....
...................................
Neznam šta bi pisala,trenutno nisan prisutna mislima na ovom postu...al probat ću nešto do kraja smislit...
((nakon dosta vrimena razmišljanja šta da napišem,misli i dalje nisu tu))
...................................
Za novu godinu ipak nisan ostala doma kako san bila rekla da ću napravit jer se nisan mogla odlučit di da idem,.......
na kraju san bila u jednog prijatelja di smo dočekali novu godinu,nakon toga smo išli na veliki mul u Bristu...tamo smo bili neko vrime...onda san ja otišla u nekim satima do Podace,u Miša sam bila...
....................................
Ovih nekoliko dana sam bila u Miša...spavala san tamo...
Večinu vrimena smo Miš,Mišev brat,Carlo,Duje,Tinto,Martin i ja bili na igralištu...
Stojim i promatram Duju...Kako mi fali...kako je bilo lipo kad smo bili u osnovnoj,svaki dan s njim,s Mišem,Carlom,Ciglom,Prcom,Denom,Stefom,ljudima koji meni jaaaaako fale...neznam kako izdržavam bez njim ,al eto,viđam ih nekad...
I opet promatram Duju...kako je dobar....kako se lipo ponaša prema meni.......
A Carlo...eeeee opet san ostala bez jedne narukvice...a ko će je drugi uzet nego on....cccc...čak me ugriza......jooooj..mislila sam da ću ga satrat....al ublažija je to zagrljajem...a ko može zamislit da Carlo ipak može nekad bit tako dobar...a on kaže da sam se ja prominila...hehe....neznam ja ko se tu prominija...Al jako mi je drago zbog toga...vodim ga u Ike u Makarsku...ide samnom vanka...hihi...
.....................................
Sad stanem i razmišljam o trenutnoj situaciji....ovakvoj kakvoj je...nebi pisala o tome,al večina zna...
ja stvarno neznam šta da radim...pokušavam....al ne ide...
jednostavno neznam kako pomoć onome kome sada treba pomoć...kome treba neko da bude uz njih....
osječam se da nisan od nikakve koristi...a ja se nalazim među onima koji trebaju sada najviše napravit......
....................................
Neznam šta da pišem...stvarno neznam...
neznam ni kako san ovo uspila napisat,kad mi misli nisu tu...

pozdravila bi sve moje prijatelje,.....
one s kojima sam se u zadnje vrime odaljila,s kojima nisan više tako bliska,jako mi je žao zbog toga i pogriješila sam tamo di sam pogriješila,al pokušavam to popravit kako god znam....
i one ostale prijatelje...
posebno bi tila pozdravit mog bracu kojeg vojim najvishe na svitu,koji je moje srce,moje sve....šta bi ja bez njega....ee braco,vojim teeeeee....

| End of... (46) | all hope | # |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>