Marketing
....mislim ono...
Evo da i ja napišem post....khm..
pa vako odakle da počnem..
U zadnje vrime osječam se ....pomalo sjebano,a s druge strane opet jako sretno..
Ništa mi u životu ne fali....Dovoljno mi je što pored sebe imam one koje volim,koji mene vole....Neznam šta bi uopće pisala,nagovorili su me da napišem post..
Školu neću ni spominjat,ne da mi se o toj temi pričat...
Jedno šta mi je danas diglo tlak je to što mi je šefica rekla da ćemo na praksu morat dolazit u sednom il osmom misecu ovisno kad ona odredi...mislila sam je satrat...pokvarila mi je cilo lito sa tim...iako je to kako bi ona rekla SAMO 25 radnih dana,je k**ac samo...to je meni užasno puno...i pokvari mi sve...al ne dam se ja...neće mi gušt pokvarit...opet ću ja po svom sa svojom litnjom Podačkom ekipom,hehe...Mišu ne smiji se....
E da kad već pričam o Mišu da spomenem da je otvorio napokon blog....nadam se da će bit duže u funkciji od prošlog...pa da te malo reklamiram...posjetite mog najdražeg rođu...
Sad u petak su u nas prve mašakre....haha...jedva čekam,a zato što će mi doć moja stara muška ekipa...nije mi više ono mašakre,vau...sad mi je onako,jedva čekam jer ću njih vidit...Denisa s kojim sad pričam,mog Ciglu bez kojeg ne mogu....Ostalu ekipu....još Dena možda dovede ovog svog kralja iz Komina iz razreda..ma jedva čekam...
A u subotu onda jedva čekam da dođe Pavić...jedva čekam kad ću ga vidit...joooooj....
Ma ne može bit bolje...e kad bi još vidila ovih dana mog bracu e onda bi bilo savršeno.....
Šta bi još rekla...
Neznam ni ja...opet san dosta razmišljala o životu i ljudima oko mene,...ma svemu....jednostavno kad se nalaziš u nekim situacijama onda kao da te nešto privlači da o tome misliš...
I opet svatim koliko je život precjenjen....neki ne cijene uopće život,ne cijene ono što imaju...
I još nešto...nisu mi jasni neki ljudi koji su rekli kao da ne žele imat veze sa svojim prijateljima iz osnovne...pa ja bi se ubila bez nekih od njih....Ona moja muška ekipa,pa neke ženske .....Ja znam da ja njih nikad neću zaboravit i uvik će mi bit prijatelji i imat neko posebno misto u mom srcu....volim ih puno...i fale mi neopisivo....
Evo pišem ovo i gledam na zidu slike muške ekipe,pa ove di sam ja sa svakim od njih....ti mi ljudi stvarno fale...a jbga...viđamo se ponekad...
I mislim da bi to bilo sve za sada..neda mi se pisat....mislila sam čak i zatvorit blog...a neznam,vidit ću.....
Da za kraj prije jedna pjesme pozdravim neke ljude:
Mog bracu kojeg volim najvishe na svitu
Mog najdražeg rođu Misha
Mog luđaka Denisa pozdravljam punooooooo
Mog Ciglu
Prcu,Stefu,Carla
Mog Mrguda
Pavića,Mony,Nike,Dully, sve pikovce koje jedva čekam vidit,sve do jedno
Insy,litnju ekipu koju jedva čekam vidit...
posebno Purgera
Zemu....i ostalu ekipu
SMS - Da li znaš
Pisem ti rijeci koje
nikad necu reci pred tobom
i priznati da sve sto vrijedi
odnijela si sa sobom
ovo je tvoja pjesma znaj
sjedi i uzivaj
Znam, ima drugih
ali ne ide mi moram priznati
teska se paucina na dnu
ovog srca uhvati
i strasan bezdan vrijeba
tamo gdje si nekad bila ti
Refren 2x
Znas li da te oci traze
da jos uvijek sebe lazem
da ce biti kao nekada
da li znas
Znas li da mi srce stane
kad mislim na one dane
kad smo bili jedno ti i ja
da li znas
Necu da trazim nekoga
da mi bude kao ti
jer ljubav nije pahulja
da se na dlanu istopi
ti samo novu sacekas
a ja necu bas
Svi sto me tjese zvuce
ko da me u laz utjeruju
al ja ih pustim da i sami
vide da pretjeruju
da vrijeme lijeci rane
samo jos budale vjeruju
Refren 2x
Post je objavljen 21.01.2008. u 18:46 sati.