|
|
| < | studeni, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Život je veliko sranje,tako ja često mislim..Svaki dan zahvaljujem Bogu na životu,al opet….
Toliko patim…
Opet sam sretna…
Opet tužna…
Često razmišljam zašto da živim…
Preokrećem temu
Život je ovakav kakav je.Ljudi umiru svaki dan….Ubiju se ili ih neko ubije…Ljudi umiru na cestama…svaki dan sve više i više….Pa se pitam šta ima to treba???Zašto se to moralo dogoditi??Al,život je takav,jbga….
Živit ću ga onako kako mi je zapisan,iskorištavat ću svaki dan kao da je posljednji….jer samo Bog zna što nam nosi sutra…
Nešto što želim….
Želim da moja ekipa uvijek bude uz mene,ja uz njih,tj.da budemo jedni uz druge…Ne želim da se udaljavamo…Previše volim te ljude…ne želim ih nikada izgubiti…
Želim upoznati sve one koje još nisam osobno upoznala,a koje jako puno volim….koji mi isto jako puno znače….
I opet se pitam jako puno stvari….
Ne želim patiti…
Zašto da patim???
Al opet,patim….
Ne želim plakati…
Al opet,plačem…
Davno sam naučila da nitko nije vrijedan mojih suza….al opet….
Jako mi fale oni koje volim najviše na svitu…
Pitam se…
Zašto neki trenutci ne traju vječno???
Sve bih dala da neke trenutke mogu vratiti,makar samo nakratko…
…nekada želim vratiti neke dane,iskoristiti ih još bolje…makar na tren…
Željela bih zaustaviti vrijeme kada sam sa ljudima koje volim,sa prijateljima,željela bih da to nikada ne prođe..
Ali uzalud sve moje želje..
Život je ovakav kakav je,svima je nekako zapisan…neki će biti sretniji,neki tužniji….Neki imaju razloga za život,neki ne…
Ja ga imam…iskorištavam svaki dan najbolje što mogu,iako ćesto izgubim volju za svime i pitam se zašto živim….
A onda shvatim da ima jako puno ljudi koje volim,koji mene vole i zbog kojih se isplati živjeti….shvatim,da još puno toga želim napraviti u životu…i onda,isplati se živjeti…nije mi važno jeli sa patnjom,tugom,suzama,boli,al kada su oni koje voliš i koji tebe vole uz tebe,onda shvatiš da vrijedi živjeti….bar ja tako mislim…
E,dugo me nije bilo..mislim nije to tako dugo….al eto…..žao mi je šta vama nekima nisam ostavljala komentare,al obećavam da ću se probat iskupit…
Uglavnom,u mene svega novoga,al mi se neda pričat o tome…..Neki dan sam u salonu di sam na praksi šišala jednog tipa,baš je lip sad,hehehe….e tribali ste to vidit…….
U školi,super,nemože bit bolje nego što je..U drugom polugodištu nam u razred dolazi jedan tip koji je lud samo tako,jooooj,već ga obožavam,a i sad je često u našem razredu…….Aj bar Pjero neće više bit jedini muški…
5.12.ženski dio prvih i drugih razreda u našoj školi igraju nogometa na sportskom,jooooooj……mogu zamislit šta će to bit….
U zadnje vrime stalno slušam pismu ,,Malena“ od Sandia…Nekako me uvik posjeti na jednog tipa kojeg jako puno volim..on je u jednom svom postu napisa tekst ove pisme…Vjerovatno je slušam……ma,………..Žalim zbog toga što nisam bila uz tog tipa kad mu je bilo jako teško….sičan se,kada sam mu rekla da bi sve dala da mogu patit umisto njega,a on mi je na to reka kao, nemoj to želit….Mislin da san tad plakala ko nikad u životu…..jer sve bi bila dala da sam tad mogla patit umisto njega,jer,previše ga volim,a kad nekoga volim kao njega sve bih napravila da ta osoba ne pati,da ne bude tužna…sve bi bila dala da san tad mogla bit uz njega,zagrlit ga……jer kad je on sretna i ja sam sretna,kad je on tužan i ja sam tužna….je to sve malo čudno s njim,al…..
Sad nesmin zaboravit Ciglu,majko moja kako ja njega obožavam…to se ne može opisat…tako mi fali,fali mi da je svaki dan samnom…e Cigla,još jednom da se zahvalim na onoj pjesmi…..moj Cigla,stalno je slušam i hvala ti…Jbte,zahvaljivat ću ti cili život na njoj…a baš si srce……
Rekla sam sama sebi da više neću sist u auto s onim tipom o kojem sam govorila u prošlom postu….al opet…..neznam…..mislim da će me opet to privuć…..Pogotovo jer on vozi brzo…..a ja volim brzinu,ja obožavan brzinu….To je nešto u čemu stvarno uživam……ma da,ono uživam do jednog puta......opet se nadam da tog jednog puta neće biti….I onda opet odlučim da neću više vozit se s njim…….nadam se da stvarno neću….
I eto,neznam šta bi više pisala,tj.neda mi se više ništa pisat….
I da naravno pozdravim:
Manijaka,Zemu,Miša,Niku,Ciglu,Bakulu,Pavića
Tinu,Insy,Mony,Dulajicu,Šarićku,Anu
I Carla koji me u zadnje vrime stalno pozitivno iznenađuje