Na odru stiha
Na odru stiha pusti me da usnem
šta to smrt mi može učiniti teže
od težine ovog kamena i stuge.
Zar besmisla od ovog ima većeg.
Pustinjom ja sam bez vode u vatri,
bestraga žudnju prosipam van sebe.
Za lešinara leš,već sam plijen laki
kidiše mi uzdah prepun mrtve želje.
Ne uzimaj mi pero od suze i krvi
tijelo žeglo moje niz stijenke pakla.
Svaka moja nemoć gora je od smrti
zadnju ću napisat sa očima mraka.
Duša se muči k'o posjelom grijeha
u pjesmi ovoj, u zlokobnoj misli.
Zar jadnije može od ovoga jeda.
Pusti da usnem,u stihu,u smrti.
|