sokolova

subota, 01.07.2023.

Konačište

Nek tvoj uzdah
bude moj udah.
Na putovanju strništem
što čeka nas,
od iskona
što upisan je.
Da budem tu.
Konačište duše.
Konačište srca.
Iz aška riječi
nek' postanem.
Da prebivaš
u meni ti
i u tebi ja.
U trajanju bez vremena
što otiče u noći,
u bijelom danu.
Nek' slijepo progleda
i pomlade se ožiljci
od ljudskog zla.
Kud pjesmom stanem
u vjetru što putuje
iz daljine
na tvoje korake
da ostanem.
Da tijelom postanem.
Potrajem.
I po tebi,
po tvojim grudima
k'o iladž padnem.
- 18:00 - Komentari (6) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< srpanj, 2023 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Opis bloga

  • Zar sam ja kriv

    Zar sam ja kriv što mi život nije mio,
    što ujedno volim i mrzim sve ljude.
    Znam budućnost moja kakva će da bude,
    jer to je poklon moje muze bio.

    Zar sam ja kriv što sam pesnik koji
    peva teške muke i gorke nevolje?
    Nisam to postao od sopstvene volje -
    takvu sudbinu usud meni skroji.

    Znam - životna staza ružama ne cveta;
    Ona je buncanje, duše bolne san,
    i pesma moja dosadna je, znam,
    ali ja kriv nisam - takav sam poeta

    S.Jesenjin