sokolova

subota, 06.05.2023.

Čežnja

Kad u svijesti jasnoj zapinjem ti ime
I kad ognjem muke duša se uznese
Lijevaju se strasti u mrtve pjesme
Gdje i mač od žudnje želi da se rine

Od iskrenog slova glas mi bolno muca
A bez straha hrlim grudi da ukopam
Kad mi snom se rukom sviješ oko boka
Pod rebrom da javom srce vrelo puca

U čežnji sve bolnoj kad krvare rane
Kad mi tijelom krenu zaljubljene srsi
Dok se ljubav moja izmučena grči
Da joj dah ljepote u naručaj padne
- 17:30 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< svibanj, 2023 >
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

Opis bloga

  • Zar sam ja kriv

    Zar sam ja kriv što mi život nije mio,
    što ujedno volim i mrzim sve ljude.
    Znam budućnost moja kakva će da bude,
    jer to je poklon moje muze bio.

    Zar sam ja kriv što sam pesnik koji
    peva teške muke i gorke nevolje?
    Nisam to postao od sopstvene volje -
    takvu sudbinu usud meni skroji.

    Znam - životna staza ružama ne cveta;
    Ona je buncanje, duše bolne san,
    i pesma moja dosadna je, znam,
    ali ja kriv nisam - takav sam poeta

    S.Jesenjin