Nastavak 11
- Cure, smirite se. Nemojte i vi vrištati. - šaptali su im nježno konji, tako da ih nitko ne čuje.
- GOSPODO DOOOOSTA!!! - začu se odjednom jedan snažan i odlučan glas i u tom trenu svi skakavci zašute.
Vlasnik tog glasa bio je jedan ogroman skakavac, a po njegovim sporim kretnjama reklo bi se i da je bio podosta star.
- Pustite cure da kažu što nepozvane rade u našem domu. - rekavši to, okrene se prema curama uz jedan izrazito upitan pogled.
- Ispričavam se što smo vas uplašile i tako nenadano upale u vaše selo. - započela je djevojka žute haljine, ali poglavar ju naglo prekine.
- Tišina! Kako se samo usuđuješ pričati neprozvana i to u društvu dame višeg položaja od tebe? Pa nisam se tebi obračao. - nakon tih riječi priđe Almi, nakloni se i prozbori: - Velika kraljice skakavaca, što vas je navelo da dođete u naše malo i toliko nevažno selo? -
Nakon ovog prizora cure ostadoše lagano zbunjene, ali Alma se brzo pribere i odgovori mu kako su ona i njene sestre na proputovanju kroz ove zemlje i kako bi bile vrlo zahvalne kad bi mogle prespavati ovu noć kod njih u selu. Poglavar se, kao dobar domačin, odmah ponudio da im napravi gozbu i da ostanu koliko žele. Konji su odvedeni u staje, a par skakavaca je cure otpratilo u kućicu za goste.
Kućica je bila malena, ali vrlo udobna (ako se zanemari onaj stalni miris kupusa). Bila je to svega jedna prostorija, ali u njoj je bilo sve što bi čovjeku trebalo. Cure su se stvarno mogle osječati kao kod kuće, mada to ipak nije bio onaj komfor na koji su se naučile u dvorcu proljeća, ali sigurno je bilo puno bolje nego dosada na putovanju.
Ostavši same, dobile su vremena da komentiraju sve ove događaje potpuno nesmetano.
- Nadam se da će biti dobra gozba koju nam pripremaju, puna fine hrane. - započela je Alma.
- Da, već mi je postalo zlo od onih silnih šumskih bobica. - nadovezala se Snježana.
- Lori, jeli tebi dobro? Nekako snuždeno izgledaš. Je sigurno sve u redu? - upita odjednom Lilian.
- Je. Sve je u redu. -
- Mala, ne vjerujem ti. Što se dešava s tobom? -
- Ma ništa. -
- MALA, NE laži mi. Vidim da ti nešto ne paše. Što se desilo? -
- Ajde dobro. Zamislila sam se o onome što je onaj skakavac rekao. Da sam manje vrijedna od vas ostalih. -
- Hej, ma ne misli o tome. Ti jako dobro znaš da nisi manje vrijedna. Sve smo jednake. Nemoj misliti o tome. A to što je mali rekao, neka te ne brine. Neznam što je mislio pri tome. Dobro? -
- Dobro. -
- Ja znam o čemu je pričao, a i znam tko ste vi. - začuo se odjednom mali piskutavi glasić od nekud untar prostorije.
|
