smotani
subota, 17.12.2011.
nakon tjedna....
|
Moram priznati da mi tjedni i dalje prolaze brže od očekivanog. Istina, radno vrijeme je sada više nego redovito i već bi svi mogli rihtati uru po mom izlasku iz firme, ali, nagomilani zaostaci još uvijek stoje u redu. No, oni me ne brinu – zadovoljan sam činjenicom da sam, još uvijek, ustrajan u svojim „obvezama“ prema sebi – kiro, zubarica, a sada, konačno, na red su došle i redovite kontrole „motora“ koje nisam obavio od prošle godine.... ma nije ni čudo da mi dani lete... no, sve me ispunjava osobnim zadovoljstvom... jer, kako ne biti sretan kad nalazi pokazuju vidna poboljšanja u svakom pogledu... čak i oni s kojima stalno vodim muku...masnoće.... ali, tu baš nisam sam zaslužan.... već savjet drage mi osobe od prije više od godinu dana a na koji sam, iskreno, zaboravio.... kako stvari stoje, izgleda da će i pejsmejkeri ali i sva ostala pomagala koja su mi žustro predlagali i najavljivali što struka, što pojedinci, ostati za neka druga vremena... i, nastojat ću, koliko je do mene, zaobići ta druga vremena...ovako je, ipak, slađe.....no, uz sve te obveze, trke i strke, ipak se nađe vremena i za obaveznu, makar kasnu, šetnju, ali i druženje.... ovaj smo tjedan ugurali u raspored čak dva... jedno druženje bilo je sa dragim penzionerkama koje ove godine, na žalost, nismo baš pretjerano viđali..... ali, razumjele su one situaciju pa smo se popravili, makar malo, pred kraj godine.... Lijepi trenuci, prisjećanja, mali znak pažnje sa stručkom cvijeća, pokazao je koliko je malo potrebno za iskren osmijeh....ali me i zamislilo kako i to malo nestaje u ljudima..... istina, ove smo se godine samo sretali po sprovodima i na fešti za „nove“ penzionerke...ali, ova je godina bila posebna borba u našim životima kada smo više brige posvetili osobnom opstanku i strahu za njega.... sada kada smo tu bitku izborili na ovaj ili onaj način, sada pronalazimo vrijeme i za sebe... prijatelje.... svoj život... Nevjerojatno je koji duh zajedništva i dalje među nama vlada, kolika sloga, ali i količina humora... bilo je predivno nekoliko sati provesti u tako opuštenom druženju...čak smo i dobili kompliment da konačno opet postajemo normalni... I, čini mi se da je ove godine, prvi puta nakon dugo vremena, ovaj duh Blagdanskog ozračja dotaknuo i mene na jedan poseban način... prepustio sam mu se dodatno ispunjen zadovoljstvom rezultata nekih pretraga ..i to me, začuđujuće, posebno veseli.... A da Božić bude bijeli, čini mi se....ima nade.... danas je Medvednica osvanula pokrivena prvim snijegom.....  Iako nije hladno čini mi se da su u toplani svi na poslu  I dok sam dan proveo u klasičnim vikend radovima i sunce kojeg smo na kratko vidjeli se umorilo i sprema se za počinak....  I da, hvala dragi susjede, prolazniče... nadam se da će vjenčić sa mojih vrata dobro pristajati na tvoja... mogao si onda skinuti i sav selotejp... ipak, može li mala zamolba.... vrati makar one male zvončeke ... oni za mene imaju posebnu vrijednost a tebi, siguran sam, ne znače ništa.... hvala..... |
- 17:30 - Komentari (23) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||