smotani
ponedjeljak, 13.07.2009.
Recesija...
|
Novi tjedan, nove dogodovštine.... Ako je suditi po početku tjedna, bit će svega... s jutrom, osim što sam se ja teško digao iz kreveta, ni sustav na poslu nikako da se digne – čini mi se kao da zaziva kolektivni godišnji.  Trajala je ta peripetija poduže, ali, vrijedne ruke ljudi od struke iza podneva su, konačno stvar dovele u red... Zapravo, tek kad se ovako neki kolaps dogodi, shvatim kako smo vezani za ove kante... ko slijepe kokoši su pojedinci tumarali ne znajuć se služiti nekim usputnim podacima i barem, ono hitno i bitno, odraditi na neko, barem umjereno zadovoljstvo.No, onda je predstojila bitka s vremenom... imao sam u četiri zakazano kod vulaknizera... jupiii konačno će moj škodilak dobiti gume kakve zaslužuje, a ne ove... .uf, sve me ih sram i pogledati.....    Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!No, vidim, znam...ne stižem.... ma, što bi ja bez mojih cura... samo je auto trebalo odvesti i dovesti – sve sam dogovorio, ali, problem je, vulkanizer radi do pet, a ja, ja teoretski neću biti gotov.... ma, mogao sam ostaviti i za sutra, ali... baš sam se nabrijao na to iznenađenje mom vjernom tutaću, a i ako, kojim slučajem, guzda odobri godišnji... moram biti spreman... sa ovim čelestonkama dalje od vikse se ne usudim.... i, naravno, autić je sa vozačicom, odjurio na specijalni zadatak...  sad ću mu promijeniti cipelice i puno sigurnije kročiti ovim masnim cestama . naravno, i biti manja opasnost na cesti...... Jedva sam čekao poć kući da vidim te nove Pireli – kišno ljetna, ne...zimsko ljetna...ma nemam pojma – cjelogodišnja varijanta.    Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!I dočekao sam taj trenutak...ma ove iglice su me raspametile, dođe mi da tutač ostavim u garaži a ja cipel cugom doma....da ne uprljamo novi papak....Naravno da sam odmah morao isprobati kako se drže“ , kako prijanjaju...garaža, bez autića, dobar je poligon za to....koji gušt, koja euforija.....  Konačno sam krenuo i doma..na putu sam opljačkao bankomat – pa bila je plaća, moram imati i nešto gotovine uz sebe... računi...oni će malo pričekati. Ne malo sam se iznenadio kako je revno došao porez na nekretnine..a moj povrat poreza? Od prošle godine.... eto, ako napravim ko lani i ne platim sami će se naplatiti, ali, naravno i sa kamatama...a kad ja tražim svoje kamate od prethodne godine onda dobim odgovor.... nigdje nije određen rok u kojem se mora izvršiti povrat poreza ... super, bitno da je meni određen rok.....  Recesija, obožavam tu riječ u posljednje vrijeme. Ne znam zašto imam osjećaj da će se s tim pojmom vršiti i neki obračuni... samo ne oni koji bi meni išli u korist..ali, gle, nije baš tako... na povratku doma vidio sam da ipak neko vodi brigu i o nama.... veliki kombi sa još većim transparentom...RECESIJA...   Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!... i gle, jedna zgodna djevojka prilazi mi i nudi nešto... uzimam papir – letak i .... E baš, baš mi je sada do uređenja stana... imam jednu, samo jednu želju....oću na godišnjiiiiii Dosta mi je više svega, mislim da je krajnje vrijeme da se maknem i ja u neku hladovinu....sutra, sutra ću jako vikati na poslu... možda shvate da pucam i pošalju me doma .... idem vježbati.. ako ovo ne upali... smislit ću nešto drugo...  dosta mi je inih recesija.. neću opet recesiju za ljetni godišnji....neću!! |
- 23:30 - Komentari (19) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||