smotani
srijeda, 06.05.2009.
Čekajuć.....
Dosta mi je više lupanja u prazno po tastaturi... iz dana u dan šaljem nedovršena izvješća i sto i jedno obrazloženje zašto nije gotovo...odnosno, zašto su podaci nevidljivi... ma šaljem prazne tablice i sam sebi već opako idem na živce, a vidim ni guzdi mi nije po volji... pa odlučih malo tipkati... ne baš u prazno. I tako mi ovo pisanje ide puno brže, jednostavnije, tečnije i što je najvažnije, ne ovisim o nikome već sam o sebi – što će reć... prepotentan sam? ma, nadam se da nisam.... Danima već pokušavam isprovocirati guzdu da drekne i na druge malo – ali, sa opravdanim razlogom, a ne samo na mene, jadnička...ni krivog – ali dužnog – ma dužan sam i Privrednoj banci (blaženi minus na tekućem!) i Amexu ( živjela odgoda plaćanja, ali se uvijek iznova pitam...ki će to platit?), živjele sve opomene koje mi stižu jer me podsjete na račune koje nisam platio... ajme , smotanog li čovjeka... No, evo, barem da na poslu uvedem neki red, kad mi je u životu već anarhija preuzela samovladu.. ali, šapnut ću vam... kreativna smotanost je baš cool stvar...  Dakle, da se vratim na moje provociranje zadnjih dana.... redovno, uvijek na vrijeme i sa isuviše volje, šaljem izvješća vrhušci.. i gle... prvi dan mi vrati mail s porukom „Smotani, a di su podaci???, pošalji pravu tablicu...“ ja, opetovano, priheftam istu tablicu uz pojašnjenje...“ u privitku su svi, trenutno dostupni podaci..:“ od tablice sa petnaestak kolona i tridesetak redova (po danima) ispunjena je tek pokoja kolona podacima za koje sam sam odgovoran...a ostalo.. trči, trči..pa ništa.. ubrzo je stigao komentar „ požuri popuniti kolone!“ , a i moj odgovor...“ čim mi budu dostupni“. Bilo je to prošli tjedan, i tako, svakodnevno se „šamaramo“ mailovima... poneku sam kučicu popunio, ali, uglavnom zjape prazne... Kraj je mjeseca. . . Navikao je guzda, prvog radnog dana, dobiti kompletnu sliku prethodnog mjeseca..... ide i treći dan..a slika... nema je! Ova me dva dana obasipao takvim mailovima da sam, jučer, opijen njegovom raspisanošću, upitao ga...“smijem li ja to uputiti na prave adrese, adrese izvršioca koji su zatajili?“ Hm, možda bolje da to nisam pitao... danas me dočekao mail u kojem je opisivao što od mene u mom životu (ili svom) očekuje... dakle, nikada mi tako otvoreno nije rekao koliko me voli..  i, da je žensko...hehe... no, šalu na stranu – opet smo saznali neku novu shemu koja je samo u njegovoj glavi, a kako se ja, niti u fušu, ne bavim čitanjem misli, nagađanjem i pogađanjem, naravno da sam opet ispao neozbiljan.. pa dobro, kaj sad – u cvijetu sam mladosti! Moje najdraže cure samo su odmahnule glavom...Smotani, već smo ti rekle, pripremi se put kadrovske... tamo ti je radna knjižica... Pa, je, znam ja di je ona, znam u kojoj ladici.... sve ja to znam, jer, već sam odlazio po nju ...i možda i danas žalim što sam odustao od namjere..no, što je, tu je...Upotrijebio sam onaj čarobni FW i prebrikao mailove nekim pojedincima koji od mene, ali i od svih ostalih rade budalu... ma, shvatio sam ja da one mene jako (ne)vole...ali, ta je ljubav toliko jaka, toliko obostrana... da je to predivan osjećaj.. samo, moje je pravilo uvijek bilo.... ni ljubav ni ona malo manja ljubav ne smiju se osjetiti na poslu.... ipak, neki su malo pobrkali lončiće i sliče mi na one šibicare po Hreliću koji vrte poklopce i premještaju lopticu...samo, kolegice su se ovaj puta malo smotale...zaboravile su di im je loptica.... Po pravilu službe, mail koji sam, uz svoj dodatni tekst, shodno naputku, uputio neposrednim odgovornim čindbenicima (hahah vidi se da ponekad bacim oko na TV... predizborni rječnik), u cc sam uputio u svojim nadređenima... dakle, nije prošlo cijelih dvije minute... koliko im je trebalo za čitanje i let do moje sobe... koja kalvarija.... ma još uvijek mi odzvanjaju riječi ljubavi u ušima... Pogledao sam ih jednim posebnim pogledom, kojeg čuvam samo za takve prilike, a moje su cure popadale od smijeha.. .i sad ti budi ozbiljan, budi autoritet!? No, bez obzira na smijeh... zaboljelo ih je ono cc.... a ja, ja sam valjda jedini koji poštuje pravila komuniciranja u firmi... svaki službeni zahtjev o kojem ovisi nešto što je vezano za Upravu, u kopiji prosljeđujem i njima – i iskreno, ima to dobrih stvari... od kada je to pravilo uvedeno... nikada mi nije rekao „ti si zatajio jer nisi napravio“ ali, sve češće čujem „ti si zatajio jer nisi zajašio..“ e, ježi ga... pa nisam ja đokey... volim ja zajašiti konja, ali, jako dobro znamo di se to radi hihi.. uglavnom...rok im je dat..do kraja dana a ja do tada..... mogu u miru posvetiti se čišćenju nekih zabilješki (odradio) maloj šetnji blogovima ( protegnuo noge) i kratkom piskaranju ovdje. (upravo činim).. jer, kad dame naprave svoje.... čekaju me pojačane aktivnosti... No, odzvanja mi jedna rečenica u uhu.... „ što nas sada piliš, nekada si sam povadio te podatke......“ jesam, nekada jesam, ali, došlo je mojih pet minuta.... ne bi se štel mešati u tuđi posel! Je da sam zadnja karika, je da sam istureni igrač koji prvi dobi po leđima...ali, konstatirao sam već, leđa su malo ojačala...... i ja, nekako se iskreno nadam i vjerujem, s njima.... negdje treba početi lomiti koplja, zar ne? Prvi koraci su najteži..a oni poslije, nadam se i vjerujem, bit će i lakši i prpošniji... vrijeme je da svi zaradimo svoju plaću.... Ne, nisam kandidat na izborima...ali, da sam malo prošvikao...o, jesam..... I bolje da ne znam ( ako za vraga uvijek saznam) ko je dobio stimulaciju..... živjelo nagrađivanje prema (ne)radu !  |
- 13:25 - Komentari (40) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||