smotani
petak, 03.04.2009.
U dva, tri...šest ...:)))
Kad prije... opet petak... Naravno, od jutra sam, opet nadobudno, pokušavao preko neta kupiti karte za u dva – a ono ni u šest, ni u sedam sati ... nisam uspio.  Probudio sam se ko mračnjak ... pa tek sam zaspao, ali, pun elana zasjeo sam za komp – kojeg, btw, nisam ni gasio, jer ko bi ujutro potrefio, onako krmeljav, tipke...... bilo je petnaest do šest.. nessica spremna, miriši, ja pomalo snen ali pripremljen... svi rekviziti su oko mene – amex, cigarete i već spomenuta kavica... Čekam gong... u 6,01 počinje prodaja... i, haklam se na server... malo ne da... ja uporan, otvaram nekoliko stranica... dolazim na stranicu, polako od petnaeste se probijam na slijedeću stranicu gdje me – sasvim suvišno – opet pita što hoću? Pa kupujem robote!... ulazim sav sretan u hodnik dućana..kad puf.. puče veza... ajmo Smoto...ponovi proceduru... Propuh koji je bio na hodniku dućana brzo me natjerao da se ipak obučem do kraja.. . Opet sam popeo se na nevidljivo prevozno sredstvo i krenuo put internet dućana... sada sam uspio čak i predstaviti se... logirao sam se.. i čekao, čekao... kad, teta u dućanu kaže... «Poštovani, web dućan trenutno poslužuje maksimalan broj korisnika. Molimo probajte ponovo kasnije. Hvala» Pristojno sam se zahvalio na poruci, i, iako nikoga nisam vidio oko sebe, ponovio sam proceduru nekoliko desetaka puta... (desetaka?) ... Bojim se da da se hrpa malih čovječuljaka ugurala u ove žice, stvaraju kaotičan nered.. a ja, ovakva gromada, nemam nikakav način ugurati se između njih...  Oko sedam su me cure histerično ( još nenamazane ) zvale i pitale...jesi uspio? Jesi se progurao??? Hm, odgovor koji su dobile značio je...drage moje a sada vaših pet minuta slave... u red, i na starinski način, na noge... po karte... čekale su dugo ...ali nekako kao da su gubile nadu za karte.. ja sam iskreno i odustao od koncerta ali ne mogu im ubiti njihovu euforiju, pa sam uporno, i dalje povremeno pokušavao preko neta u dućan...gledao kad neko okrene glavu u redu da ja uletim...ali, svi, svi su jako oprezni... nema preguravanja – samo naguravanja pri kojem mislim da jedni druge izbacujemo  Htio sam malo oraspoložiti cure pa sam ih pitao hoće li da im kupim karte za Mišu...eto to mogu... ajme...samo ću vam šapnuti što su mi rekle .. .&%/$#»=/?  Dalje ne smijem...nije baš za naše uši Pokušao sam im čak i s tubice pustiti pjesmu da ih malo oraspoložim...nejde... no, svakako sam im rekao da im vrijeme ističe.. jer, natrčao sam se od fona do fona, naradio njihova posla... i bolje im je da se ni ne vraćaju bez karata – pa nisam ja badave danas hobotnica.... No, kako bilo, vrijedilo je malo «razbiti» dosadu koja to nikako kod nas nije... a kako je moja kupovina na netu izgledala...pogledajte sami.... 
Imam još neke male detalje – dopunu jučerašnje mobilizacije..... mlada dama je danas prošla pored mene, ošinula me pogledom, ne pozdravivši... Jesam, odgojen sam ja da dame pozdravim prije, no, niti smatram, da je dotična dama, a još ću si manje dozvoliti pozdraviti prvi osobu skoro dvadeset godina mlađu, makar bila i žena........ Ipak se to, nakon svega, malo kosi sa mojim uvjerenjima.... I da... stvar «ide dalje» ...trakavica se nastavlja.... no, ne želim kvariti vikend... neka ona sebe izjeda, neka i mene ujeda..ali, ja ću se nastojati othrvati lošoj vibri i smješak nabaciti na facu i sretan i zadovoljan, jer konačno ne pada kiša, krenuti na vikend.....  I za kraj priče o mom odlasku na koncert U2 Beautiful Day ( a je baš hehe)   Ugodan Vam vikend...odmorite se i uživajte  |
- 12:34 - Komentari (21) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||