Kad prije... opet petak...
Naravno, od jutra sam, opet nadobudno, pokušavao preko neta kupiti karte za u dva – a ono ni u šest, ni u sedam sati ... nisam uspio.
Probudio sam se ko mračnjak ... pa tek sam zaspao, ali, pun elana zasjeo sam za komp – kojeg, btw, nisam ni gasio, jer ko bi ujutro potrefio, onako krmeljav, tipke...... bilo je petnaest do šest.. nessica spremna, miriši, ja pomalo snen ali pripremljen... svi rekviziti su oko mene – amex, cigarete i već spomenuta kavica... Čekam gong... u 6,01 počinje prodaja... i, haklam se na server... malo ne da... ja uporan, otvaram nekoliko stranica... dolazim na stranicu, polako od petnaeste se probijam na slijedeću stranicu gdje me – sasvim suvišno – opet pita što hoću? Pa kupujem robote!... ulazim sav sretan u hodnik dućana..kad puf.. puče veza... ajmo Smoto...ponovi proceduru... Propuh koji je bio na hodniku dućana brzo me natjerao da se ipak obučem do kraja.. . Opet sam popeo se na nevidljivo prevozno sredstvo i krenuo put internet dućana... sada sam uspio čak i predstaviti se... logirao sam se.. i čekao, čekao... kad, teta u dućanu kaže... «Poštovani, web dućan trenutno poslužuje maksimalan broj korisnika. Molimo probajte ponovo kasnije. Hvala» Pristojno sam se zahvalio na poruci, i, iako nikoga nisam vidio oko sebe, ponovio sam proceduru nekoliko desetaka puta... (desetaka?) ... Bojim se da da se hrpa malih čovječuljaka ugurala u ove žice, stvaraju kaotičan nered.. a ja, ovakva gromada, nemam nikakav način ugurati se između njih...
Oko sedam su me cure histerično ( još nenamazane ) zvale i pitale...jesi uspio? Jesi se progurao??? Hm, odgovor koji su dobile značio je...drage moje a sada vaših pet minuta slave... u red, i na starinski način, na noge... po karte... čekale su dugo ...ali nekako kao da su gubile nadu za karte.. ja sam iskreno i odustao od koncerta ali ne mogu im ubiti njihovu euforiju, pa sam uporno, i dalje povremeno pokušavao preko neta u dućan...gledao kad neko okrene glavu u redu da ja uletim...ali, svi, svi su jako oprezni... nema preguravanja – samo naguravanja pri kojem mislim da jedni druge izbacujemo
Htio sam malo oraspoložiti cure pa sam ih pitao hoće li da im kupim karte za Mišu...eto to mogu... ajme...samo ću vam šapnuti što su mi rekle .. .&%/$#»=/? Dalje ne smijem...nije baš za naše uši Pokušao sam im čak i s tubice pustiti pjesmu da ih malo oraspoložim...nejde... no, svakako sam im rekao da im vrijeme ističe.. jer, natrčao sam se od fona do fona, naradio njihova posla... i bolje im je da se ni ne vraćaju bez karata – pa nisam ja badave danas hobotnica....
No, kako bilo, vrijedilo je malo «razbiti» dosadu koja to nikako kod nas nije... a kako je moja kupovina na netu izgledala...pogledajte sami....