smotani007@gmail.com


Uranova pikula
oprostit ćeš mi
sam sebi neću
ne plaši se
molim te
nemoj me se plašiti


Pahuljica
U visine k tebi, do zvijezda ću ići
k ostavljenima dolje anđeo će sići
Zajedno ćemo dragi vinut se do zvijezda
za voljene svijat neka nova gnijezda



















smotani

utorak, 23.12.2008.

Počelo je....

Jutarnji dolazak do posla, već drugo jutro, pričinjava pravo malo zadovoljstvo. Osjeti se da su mnogi «pospajali» dane i tako vrijeme ovih blagdana provode na zasluženom odmoru. Gužve na cestama su prepolovljene a gušt je voziti u manjoj koloni, umjesto 5-6 čekati samo dva semafora za prolazak preko raskršća, čak i djevojke nalaze parking u nekim normalnijim ulicama ( ok...ja imam još uvijek mjesto u garaži, još mi ga nisu uzeli hihi)...... Sve u svemu, lakše se diše.
Ne, o novim dogodovštinama v.d. –a na mjestu zamjene neću danas – samo ukratko, vrlo je živo i dinamično.... sve mi se čini da mi ovaj muving nekako odgovara – tek da ne stignem razmišljati o onim stvarnim mislima .... Padne i po koja pošalica, padne i koji ispad pojedinih kolegica, ali, kao da smo nekako svi u ritmu veselja, nastojimo sve preokrenuti u našu korist, na smijeh, veselje. Dani su kada doista ne treba drugačije, barem kad smo u društvu...sretan
Gablec... obzirom da će sutra biti ludilo.... ekipa je odlučila danas zajedničku papicu... njami ma, bilo je svega.... od čvaraka, špeka, narezaka, pa do bakalara s krumpirom, onih čarobnih ribljih štapića, salate – zgrčke i francuske.. ajme.. .piknik... Bilo je predivno malo se opustiti... osim po kojeg prekidanja fonovima vrijeme je proteklo u predivnom druženju – kratkom, ali slatkom. Sutra za to neće biti prilike jer, već mi je ptičica šapnula, neki neće ni doći, neki će popiti kavicu i zbrisati....Može li Smotani, pa i tako ostaješ na dežurstvu? Ma može, sve može! Uživajte drage moje..ali... nemojte na Božić zaboraviti ručak! Nije me briga ko i što, samo nam nekaj donesite za papicu. wink
Ne, nemojte sumnjati...i Karel nam je zapjevao ali ovaj put nisam stigao baciti koji đir jer prekinula me jedna hitna situacija... no, djevojke su nastavile uživati..i papati u miru.....a ja, jedva sam stigao jednu zapaliti...... Mislim da sam već upotrijebio onu «i pas ima mira kad jede»... a, eto, iz priloženog...Pas ima mira i kad puši...a ja? smokinpuknucu



Malo Božićnog ugođaja ... uz Zvončiće....


I....naravno, moja čestitka.... (još malo..izdržite...) sretan



- 13:15 - Komentari (33) - Isprintaj - #

< prosinac, 2008 >
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

O blogu
Kada sam se prestao okretati
Koraci su postali laki...
Nisam prestao misliti...
Niti želim zaboraviti....
Samo.... želim živjeti....





Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....

svemir,svemir

 photo kava2.jpg



kavu/e molim:)


Counter
Vas je bilo...













Od drage Mirjam...
Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa.....

Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan.
/Phil Bosmans/
/hvala Mirjam/



Khevenhiller
(mojoj majci)

Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo.
pak ni vezda ne bu
da nam nekak ne bu.

Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo,
kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.

Tak i vezda bude da nekak ne bude,
kakti biti bude bilo da bi biti bilo.

Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo,
pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu.

kak je tak je, tak je navek bilo,
kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!

Kajti nemre biti i nemre se zgoditi,
da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi.

Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti,
da kmet neje moral na vojščinu iti.

Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo,
kak je bilo, tak je i tak bude bilo.

Kak je navek bilo, navek tak mora biti,
da muž mora iti festunge graditi,

bedeme kopati i morta nositi,
z repom podvinutim kakti kusa biti.

Kmet nezna zakaj tak baš mora biti
da su kmeti gladni, a tabornjiki siti.

Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo,
pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu,

kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu,
pri koncu pak Turčin potukel nas se bu.

A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam
il v katedrale v Zagrebu,

gde drugog spomenka na grebu mu ne bu
neg pesji brabonjek na bogečkem grebu.

( Miroslav Krleža )






..... i... meni.....