Don't worry...be happy... :)

[IMG]http://img521.imageshack.us/img521/4098/praumaay4.th.png[/IMG]


jesam seljo, neznam staviti sliku da se odmah vidi, već ovako.......hebi ga, treba mi instruktor, a moja čerce nema vremena mi pokazati.........no, možda uspijete otvoriti......

a sada da vas pitam nešto.....dali imate i vi malog vrageca na ramenu......moja draga J. mi je pomogla da ga tako nazovem.......eto, ja naprimjer ga sigurno imam....imam ja i onog doborg anđeleka i s njime se više družim.......

ustvari, ne volim se svađati, ne volim ogovaranja, ne volim biti zločesta, poštujem svaku osobu takva kakva je, naravno da se manje družim s onima koji mi se na neki način ne sviđaju, pa Bože moj, ne može nam se svatko dopasti, ali isto tako ne kažem da taj nije dobar, jednostavno mi ne odgovara, ali ako je u duši dobar i pošten, svakako zaslužuje poštovanje.....uvijek sam bila neki glupi naivko koji vjeruje svima i nastoji biti što bolji drugima......dobro, to se može nazvati i kao problem, mislim to da želim da me svi nekako vole.....ne kažem da ne iskomentiram nekaj, ali osjetim u isto vrijeme i neku grižnju savjesti, dakle onaj mali anđelek me pljusne i kaže da to nije lijepo......i mogu ja dugo trpiti, mogu puno toga progutati, ali kada puknem, eh onda onaj vragek dođe na svoje, napokon ima posla........uh, jednostavno imam potrebu biti zločestija, želim da osoba koja me toliko "pehala" sada malo pati........sram me je to priznati, jer znam da to nije lijepo, ali..........to postane jače od mene.......najviše popizdim na tu ljudsku sebičnost i dvoličnost, kada ljudi misle da imaju pravo na ružan način komentirati tuđe greške i živote, a kada ti dirne u dijete, pa da je na neki način u pravu, ništa joj ne daje pravo na to........dugo sam se pitala da li je to samo moj osjećaj, ali vidjela sam da nisam jedina.....pa onda valjda ipak nešto ne valja s tom osobom, ako nas ima dosta kojima je vragek proradio..........ustvari, tada sam i ja dvolična, mogu biti slatkica i smijati se u facu, ali vrlo neugodna iza leđa.....znam, znam, rekla sam da ne volim dvoličnost, eh pa to me i muči, jer kako se ono kaže "pljunula sam sama sebi u usta".......sada me ipak malo muči grižnja savjesti, naravno sve dok ne čujem nešto novo, odmah zaboravim na savjest i vragek i ja se baš dobro zabavljamo........


jest, da svako veče molim Boga da mi oprosti, i kažem mu da znam da to nije lijepo, ali mi pobjegne........

sada bi bilo ono pitanje: "doktore, da li sam ja normalna??"

što vi mislite, da li ste vi imali takvih problema, da li i kod vas proradi neka zločestoća kao odgovor na tuđu? ima li način da se skine taj vragek s ramena? .............