Slobs u Iraku

<	ožujak, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

28.03.2005., ponedjeljak

Trash patrola opet ulovila kapitalca

omot singla

U nekom od ranijih postova ste imali da prilike da se upoznate sa trash patrolom. Ekipa je i dalje aktivna i ovog puta je nabasala na kapitalni primerak izvornog istočnoevropskog trasha.

Belinda Bedeković je kvazi muzičarka koja izgleda kao da je upravo izašla iz madjarskog pornića. Svira taj odvratni instrument, klavijature koje se drže kao gitara, i zvuči nesnosno. Ta muzika je neki instrumental koji ima tako škripav zvuk da je jednostavno previše loša da bi bila kao kul loša.

Njen Video klip je urnebesan. Izgleda kao neka rumunska elektro zayebancija, nešto što je možda bilo popularno 1984. i to spletom nesrećnih okolnosti po zemlju porekla. Ona u tom spotu kao razvaljuje te klavijature, i pritom pravi one face iz pornića, kao radi je muzika, a muzika je toliko ridikjulos da sam se ja stideo za sve vreme trajanja tog klipa.

Nedaj se Belinda, nisi najgora. Hmm.. u stvari jesi, ali nije ni to jednostavno!

- 22:50 - Komentari (19) - Isprintaj - #

23.03.2005., srijeda

Krhko je znanje

Spomenik koji obelezava Iračko-Iranski rat. (kako se ispravno kaže – Irak ili Iran?)

Svaki šlem je pripadao ubijenom iranskom vojniku. Ne znam tačno koliko je ljudi tada poginulo, ali znam da je bilo malo besmislenijih ratova u svetskoj istoriji. Rat je trajao 8 godina i ni jedna zemlja se nije pomakla ni za metar unutar ove druge. Lepo su posle 8 godina prebrojali mrtve (Iran skoro milion ljudi) i nastavili da rade ono sto su i do tad radili (tlačili sopstveno stanovništvo).

Mi smo onda zvanično navijali za Irak, odnosno naša tadašnja državna vrhuška, a preko mas-medija i mi, srećni i priglupi gradjani. Na koju foru smo mi od dve nesvrstane države izabrali manju i agresivniju nije mi jasno. Znam da je skoro ceo svet navijao za Irak, osim ekipe koja tradicionalno ne jaše mainstream – Sirija, Libija, Kina i Severna Koreja.

Gajba

Evo jednog neverovatnog podatka. Za očekivati je da cene nekretnina u gradu u kome svakog dana eksplodira po nekoliko bombi budu srazmerno niske. Medjutim, kupiti gajbu ovde je skuplje nego u Parizu. Ni jednu kuću ne možeš kupiti za manje od 300 soma, a ova sa slike košta par miliona.

Još jedna stvar – ko bi se normalan odlučio da gradi ovakvu gajbu u Bagdadu? Zar te ljude nije strah da im sve ne odleti u vazduh? Meni to izgleda kao kad bi neko seo da pravi sendvič sa šunkom kod tigra u kavezu.

Pajper

Ovo mi je isto za nepoverovati. Pajper na sred raskrsnice, kulira. Pajperi su meta broj 1 u Iraku. Banditi više mrze pajpere nego Amere, a ovog lika očigledno baš briga.

Ova slika je zapravo dobar primer za ono što sam hteo da kažem u ovom postu. Svi znamo da stvari nisu uvek onakve kako izgledaju u medijima. E, ovo važi i za nas koji mislimo da sve znamo samim tim što čitamo levičarsku literaturu i gledamo da se informišemo iz različitih izvora.

Pazite sad ove podatke iz martovskog istraživanja jedne pouzdane istraživacke firme:

Pitanje je standardno: Da li mislite da Irak generalno ide u dobrom ili lošem smeru? (Merenje na svaka 2 meseca)
trendovi

61% Iračana smatra da zemlja ide u dobrom smeru! Hej, pa stvari na TV-u izgledaju puno lošije, naročito u “našim” medijima. Često nam se čini da su Iračani zarobljenici u velikom zatvoru i da na sve načine gledaju da isteraju okupatora. Zapravo, ima dosta i toga, ali vecina Iračana Amere zaista doživljava kao oslobodioce. Vecini zaposlenih su plate 3-struko veće nego za Sadama i svi se nadaju da ceo taj trend i da se nastavi. U razgovorima sa ljudima ovde ja taj entuzijazam jako dobro osećam. Naravno, svi se nadaju i da će Ameri brzo da odu, ali tek nakon što državne institucije ojačaju do te mere da mogu same da se nose sa zemljotresima.

………………………………………..

Usput da dodam da sam postao kool kid, jer me je stavilo na kool listu. Vidite kako ratovi mogu da budu kool pojave. Takodje, moj ratni drug je otvorio sopstveni blog i stavio neke zanimljive fotke. Kliknite pa vidite.

Multi bacci!

- 19:02 - Komentari (22) - Isprintaj - #

16.03.2005., srijeda

Sećate se Halliburtona-a?

Na slovo na slovo H – Halliburton.

Šta je to Halliburton?

• Kompanija čiji je dugogodišnji chairman bio Dick Kita Chainy, potpredsednik USA.
• Kompanija koja je bila najveći donator predsedničke kampanje Džordža W.
• Super-teškaš iz Teksasa koji je bez tendera dobio posao da snabdeva američku vojsku i druge brojne institucije i projekte (vrednost posla 10 milijardi dolara).
• Personifikacija teške mašinerije kojom grupa beskrupuloznih hrišćana krcka ostatak planete

Chainy

Izveštaj Difense Contract Audit Agency kaže da se Halliburton ugradio oko 108 miliona dolara u stvarne cene koštanja usluga koje je pružao, a na štetu američkih poreskih obveznika. Dakle kupiš kajmak od seljaka za 50, staviš na njega novu cenu od 60, kupac se sa novom cenom složi, a ti mu onda sa računa skineš 90. Pritom, kupca baš briga koliko šta košta jer ne kupuje od svojih para, pa se onda vrlo brzo složi i sa novom cenom. Svima lepo.

Izveštaj je napravljen u oktobru prošle godine, ali je “na asistenciju” ekipe odloženo objavljivanje rezuzltata, zna se već zbog čega (šifra 2. novembar).

Šta smo naučili iz ove epizode?

1. Balkan nije geografska odrednica već state of mind.
2. Ako pljačkaš kuću, obuci dres nacionalne reprezentacije, uvek će biti budala koje će da ti poveruju da radiš za ‘nacionalnu stvar’.
3. Demokratija sama po sebi nije ni dobra ni loša. Saobraćajne nesreće se dešavaju i ljudima koji voze Mercedese
izvinite za decu

........................................................

Danas je veliki dan za Irak. Prvo zasedanje manje-više demokratski izabranog parlamenta. Sve je svečano, svi se nešto lepo obukli, plastično cveće zamenjeno svežim. Njegos

Govornici se nadmeću pohvalama u pozdravnim govorima, čaša vode ponosno stoji kraj govornikove desne ruke, minijaturna iračka zastava kraj leve. Zavesa ponosno pokriva ponosni zid, prvi red pomno prati govornikove reči, ne gleda u kameru već pravo predaase.

Mi se ovde u kancelariji nismo nešto specijalno oblačili, ali se takodje osećamo nekako svečano. Jedni sa drugima razgovaramo u desetercima, povišenim tonom. Često se rukujemo, kao zidari nakon ozidanog zida, gledajući značajno čas u ekran TV prijemnika, čas u lokalno osoblje koje ponosno gleda u isti onaj ekran. Osećam neki poriv za recitovanjem nekih Njegoševih stihova, ali nisam kadar. Da li je Njegoš preveden na arapski?

- 11:49 - Komentari (16) - Isprintaj - #

10.03.2005., četvrtak

Samo loš dan, ništa više

Taman sam krenuo da pišem post o tome kako je u Bagdadu neuobičajeno mirno (već par dana ni metkić iz praćke) kad se danas sruči nebo na zemlju.

Prvo me je oko 6 jutros probudila opaka eksplozija. Nije bila baš u neposrednoj blizini, ali je bila zayebana. Par sati kasnije sam saznao da je meta bilo ministarstvo poljoprivrede u centru grada, odmah pored jednog hotela u kojem uglavnom žive stranci.

Način na koji su ušli u ministarstvo je dosta bezobrazan. Stražare ispred glavnog ulaza su likvidirala dva bandita u policijskim uniformama. Niže niz ulicu je druga ekipa na isti način uklonila stražare na čekpointu i napravila prolaz za veliki djubretarski kamion, naravno pun eksploziva. U tom trenutku je obezbedjenje sa vrha hotela pripucalo na lažne policajce, a vozač kamiona je uparkirao tačno izmedju hotela i ministarstva i digao se u vazduh. Od jačine ekplozije je nestalo jedno čitavo krilo ministarstva, jedna strana hotela i preko 20 automobila. Eksplozija je na asfaltiranom parkingu napravila krater dubine 2 metra.

Onda su krenule da pristižu vesti. Jedna žena koja je radila u našem obezbedjenju u Kurdistanu je danas ubijena dok je ulazila u taksi. Policija je na jugu Bagdada našla kuću sa 15 obezglavljenih tela otetih vojnika. Na zapadu zemlje, blizu granice sa Sirijom, nadjeno je 20-tak streljanih policajaca sa kojih su skinute uniforme. Yebiga, taman smo se ponadali da stvari kreću ka boljem.

Ipak, i dalje je ona suluda italijanska novinarka glavna tema ovde. Čuli ste verovatno za priču o otetoj Italijanki koju je specijalna italijanska policija uspela da oslobodi (verovatno plativši harač), da bi ih na aerodromu, čitav auto, izrešetao američki vojnik na čekpointu. Glavni policajac, koji je bio šef pregovaračke ekipe, poginuo je na licu mesta, a ostali putnici su dobili po metak-dva i ostali živi. Niko ne zna šta se u stvari desilo. Ameri tvrde da se oni jednostavno nisu zaustavili na kontrolnom punktu. Ovo se zaista često dešava, naročito noću (a bila je noć), ali zvuči nemoguće da italijanski oficir koji je par nedelja proveo u vojnom kampu baš tu, na aerodromu, i koji je morao da zna proceduru na kontrolnom punktu, da sada naprasno odluči da projuri kroz čekpoint. Izjave te novinarke, koja bi trebalo da je već u penziji, su čis’ kriminal. Ona tvrdi kako su Ameri namerno pucali na nju jer ona tobože zna nešto što nikako ne sme da prodre u javnost. Uhh.. celu frku je ona i kreirala, jer je otišla da intervjuiše izbeglice iz Faludže, bez ikakvog obezbedjenja, i ostala tamo na ulici 4 sata. Takvi poslovi moraju da se rade jako brzo. Za 4 sata je ceo kraj znao da je tu neka dijabola koja moli da je se otme!

Lada ubica

Moj put u Basru je malo odložen, na par nedelja. Usput sam i saznao da ću tamo ostati duže nego što sam očekivao. Kakva sreća. Leto u Basri. Ako ne znate kako izgleda život na +50 stepeni usred močvare, udjite u parno kupatilo na par sati. Kad se samo setim da sam se dobrovoljno prijavio da idem u Basru..

Uhh.. kukam kao neka baba (Marisi). A sutra idem na žurku u Green Zonu. Neka preuranjena St. Patrick proslava. Sa mnom ide i tek pristiglo pojačanje iz Zagreba, Tommy Gun, kome ove nedelje glumim vodiča. Sa Tomislavom se znam od ranije, ali ovo je prvi put da sam u poziciji da mu udaram čvrge. Kako je lepo biti stara kajla!

Sadamova pista za vojne parade

- 00:00 - Komentari (13) - Isprintaj - #

05.03.2005., subota

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega

Drugari, uopšte ne znam odakle bih počeo. Mnogo mi je bilo lepo na odmoru.

Na Jahorini je bilo 2 metra snega, vožnja po onom puderu od snega, vrhunska klopa u Zlatnim Žitima i Kolibi, epske partije rizika u toploj planinskoj kući koju delih sa 20 drugara. Ay.. ay..

U Kraljevu sam se odmarao u pravom smislu reči. Tamo se ljudi i inače odmaraju, celog života, sve je vrlo mirno i usporeno. Keva je meni u čast spremila antologijske zelene sarmice i izuzetnu proju od specijalnog kukuruznog brašna. Imao sam i jedno gostovanje na regionalnoj televiziji. Osećao sam se kao lokalni heroj koji je otišao u beli svet i vratio se za zlatnim zubima.

U Beogradu sam morao da napravim surov izbor izmedju kratkog i površnog susreta sa svim ljudima koji su mi nedostajali i finog, opuštenog druženja sa nekolicinom. Odlučio sam se za prvu varijantu i uspeo da se te večeri vidim sa skoro svim dragim ljudima. Otišao sam i na Fest nekoliko puta, oduševio se latino-američkim pejzažima uz Ernesta Gevaru, silno se smorio uz Vong Kar Wai-ja i lepo se ismejao uz Ferpect Crime.

Ovo mi je bio najbolji odmor ikada. I to u Srbiji. Ko bi to očekivao..

Sada sam opet u svojoj bagdadskoj zatvorskoj ćeliji. Za par nedelja napustam Bagdad i selim se na jug zemlje, u Basru. Živeo jug.

- 10:54 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>