Slobs u Iraku

<	travanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

24.04.2005., nedjelja

Gromče oboren

Famozni Gromče, bugarski vojni helikopter, oboren je prekjuče blizu Bagdada.

A commercial helicopter was shot down by missile fire north of the Iraqi capital Thursday, killing nine people, the Bulgarian Defense Ministry said. All nine people on board were killed, including three Bulgarians, officials said.
The MI-8 helicopter — chartered from Washington-based SkyLink Air and Logistic Support (USA) Inc. — went down about 20 kilometers north of Baghdad, the U.S. Embassy said.
"The helicopter was shot by missile fire around 2 p.m. local time," a Bulgarian Defense Ministry statement said. The ministry did not provide the nationalities of the six others killed when it crashed.

Naše dve koleginice, Lara i Jelena, bile su planirane da putuju ovim helikopterom tog dana, medjutim odlukom šefa misije da se zabrane sva dalja kretanja ostadoše žive i zdrave. Živeo šef.

Ja se polako privikavam na život u Basri. Sve je dosta slično Bagdadu, samo umanjeno. Postoji taj vojni aerodrom koji je umanjeni bagdadski, ali je lepši. Kompleks ima čak i neke kafiće, kao, i britansku prodavnicu, pa sam po prvi put nakon ko zna koliko vremena tamanio Timeout čokoladice i Ribena sokove.

Sadamova Palata u Basri (ekvivalent britanskoj Green Zoni) je takodje mala, ali slatka. Nije toliko napeto kao u Bagdadu, gde su čekpointi na svakih 200 metara. Sve je opušteno, ljudi džogiraju ili se sunčaju oko nekog bazena itd. Najopuštenija ekipa je makedonski trio iz Kumanova koji ovde radi za KBR. Oni imaju ono električno vozilo kojim se Džordž W. vozi po golf terenima, i time se vozikaju po kompleksu. Nažalost, bili su previše brzi da ih uslikam in flagranti, ali sam ih upucao ranije u restoranu.

Kumanovski gang

Posle toga sam otišao na pravo pucanje. Naša security ekipa me je povela na strelište gde se oni uvežbavaju za akcije. Kakvo je to bilo slatko zadovoljstvo.

Prvo sam malo forsirao Kalaš-a, najbolju pušku svih vremena. U svetu oružja kalaš je nešto kao u svetu automobila onaj mercedes koji beogradski taksisti voze već 40 godina. Ima na tržištu boljih i ušminkanijih, ali nijedan neće hteti da puca nakon što si sa njim preplivao reku, puzao po blatu i valjao se po pustinjskom pesku. Kalaša svako dete zna da sklopi i rasklopi, jer ima 10-tak delova i možeš da ga rasklopiš s bokserskim rukavicama. Za moderne puške je potrebna precizna mehanika i diploma sa dva fakulteta.

Kalash

Kalash majka

Ipak, kad sam kasnije pripucao iz neke Švajcarske puške, shvatio sam šta znači sesti u nov auto sa ABSom, klimom, bočnim vazdušnim jastucima i kodiranim ključem. Puška vozi sama, dobro leže u krivinama, odlično upija neravnine na putu i ubrzava od 0-100 za 5.5 sekundi. Ekonomična je u gradu, aždaja je na auto-putu. Ipak, primetili smo i neke mane. Preglednost pri parkiranju unazad je smanjena širokim bočim stubom, bla bla bla..

Image hosted by TinyPic.com

Na kraju sam probao pištolj sa 10 metara, prvo neki Parabelum, a onda i šampiona iz Kragujevca, CZ99. Taj pištolj je uz Next sokove, Hemofarm lekove, i poneki film, jedini finalni proizvod koji naša bedna zemlja uspeva da izveze. CZ vidjam ovde na svakom koraku, i ovdašnji ratnici kažu da je ok, ali da mu magazin nije baš dobro napravljen. Yebiga sad, pa Yugo je to, ne može baš sve da šljaka, pa zvao bi se Audi da je sve ispravno!

Grupisano - nagradni izlazak u grad.

………………………………………

Sledece 3 nedelje cu provesti u Jordanu, Palestini i Srbiji, svuda po 7 dana. Razvukao sam osmeh, da nemam uši smejao bih se oko glave. Yeyyy…

- 17:24 - Komentari (11) - Isprintaj - #

17.04.2005., nedjelja

IN MEMORIAM

Pavel Mestan 1974-2005

Pavel

Najbolji uvek odu prvi.

Njegov call sign je bio Grizli. Kao i sa grizlijem, sa njim niko nije imao problema osim onih koji su hteli da ih imaju. Ogroman i dobroćudan, bio je omiljen medju klijentima. Pre manje od mesec dana proveo je čitav jedan dan sa mnom u vojnoj bolnici pomažući mi da se ne padnem na pod od iscrpljenosti usled nekog minornog virusa. Strpljivo je satima čekao dok su me lekari ispitivali, iako mu to nije opis posla. Njegov posao je bio da ratuje za mene, da me na svaki način zaštiti od potencijalne opasnosti.

Nikad neću da zaboravim ni sitne istočnoevropske reference koje smo razumevali samo mi, nekadasnji samoupravljači. Možda se neki od vas sećaju jedne od onih čeških serijica koje su se prikazivale u školskom programu. Zvala se “A je to?” i glavni akteri su bila dva lutanera koja su po ceo dan nešto majstorisala po kući. Na primer, reše da naprave policu za knjige, ali ona ispadne nekako kriva, te pod jednu stranu podmetnu televizor, ali onda kabl od antene bude prekratak da dodje do tevea, pa krenu da buše zid, pa u tom procesu provale da je tu baš super mesto da se izbuši čitav prozor i tako u krug. Njih dvojica su imala karakterističan pozdrav svaki put kada bi bili zadovoljni obavljenim poslom. Naravno, Pavel i ja smo ovaj pozdrav često koristili, svaki put se zadovoljno osmehujući kao dvojica zaverenika koji znaju nešto što niko drugi na svetu ne zna.

Pavel je poginuo prekjuče, vraćajući se sa aerodroma, kao i sto puta do tada. Blindiranom mercedesu kojeg smo kupili od nemačke specijalne policije i koji važi za nabezbedniji auto na svetu primakao se vozač samoubica i razneo se u atome. Pavelu nije bilo spasa.

Zbogom Pavel, bio si veliki čovek.

- 22:56 - Komentari (20) - Isprintaj - #

15.04.2005., petak

Prvi dan u Basri

Basra je by far najružniji grad u kome sam ikad bio.

Favele

Najveci grad Šiitskog juga (oko milion stanovnika) se nalazi svega 20km od granice sa Iranom. Zbog te srećne okolnosti je u ratu sa Iranom 1988. potpuno sravnjen sa zemljom. Moj tata Timo mi je pričao da je 1990. pred prvi golfski rat prolazio u sumrak kroz Basru i da je to tada bio grad duhova u kojem se tek na svakih par stotina metara u nekoj od ruševina mogla da vidi vatra oko koje bi se skupili oni koji nisu imali gde da pobegnu.

Billboard

Shat-El-Arab hotel welcomes you with its new garment

Onda je došao rat sa Amerima i Šiiti su se digli u pobunu protiv Sadama u celom centralnom i juznom Iraku. Sadam je povukao vojsku nazad iz Kuvajta, potpisao primirje sa Amerima i krenuo da se obračunava sa pobunjenicima. Posledice su bile jezive. U narednih par godina ubijeno je preko 250 000 ljudi. Čitav jedan region, područje gde se Eufrat i Tigar spajaju u Šat-El-Arab je isušen, u znak odmazde zbog učestvovanja lokalnog stanovništva u pobuni. To je bio prostrani močvarno-jezerski region u kome su ljudi svoju egzistenciju u potpunosti prilagodili močvarnim uslovima. Isušivanjem jezera napravljena je pustinja, i ti ljudi sada prodaju benzin na ulicama Basre ili Bagdada.

Vanishing donkeys

Današnja Basra ima na stotine kanala, nešto poput Amsterdama, samo što su kanali prekriveni plastičnim flašama i svakojakim ostalim smećem. Sa fotki možete da vidite da je ceo okoliš u bojama betona ili pustinje. Svaka radnja i svaka zgrada izgleda kao iz filmova o životu nakon atomskog rata. Pritom, ispred mnogih od tih favela su uredno istaknuti ogromni billboard-i sa gigantskim glavama šiitskih verskih lidera. Nema plodnijeg tla za sveštenike od izmučenog, siromašnog očajnika. Grad deli sudbinu celog regiona, u koji Sadam nije uložio ni dinara još od 1991. Čak je i moćni Šat-El-Arab koji je bio veza Basre za otvorenim morem više nije u mogucnosti da opslužuje luku u Basri, jer je rečno dno krcato potopljenim vojnim brodovima. Iranci nisu imali milosti.

Voda

Sada su odnosi drugaciji. Za lokalno stanovništvo Iran je sada moćni prijatelj iz komšiluka. Iran je najveća Šiitska zemlja i ima veliki uticaj u celom islamskom svetu. Iako je pod embargom, njegovi proizvodi nekako nadju put do našeg srca. Mi koji radimo u američkoj organizaciji kupujemo vodu koja je proizvedena u Iranu! Globalizijo surova, dušu nemaš.

Gromče

Za kraj pogledajte detalj koji je Suki uslikao u bugarskom vojnom helikopteru. Kako startovati helikoper? Lako, samo pritisni gromče!

- 15:15 - Komentari (12) - Isprintaj - #

09.04.2005., subota

Pogled kroz ključaonicu

Danas je jako tiho. Nema saobraćaja na ulicama jer je najavljen veliki protest pristalica Moqtade Al-Sadra. Opet se osećaju zapostavljenim u celom procesu stavljanja zemlje na svoje noge. Opet ih niko ništa ne pita, i to zna jako da isfrustrira mladog teroristu.

Istina je sledeća – na izborima je pobedila velika Šia koalicija koja sada puca po šavovima (kao što sam i predvideo). Sve što je zajedničko svim tim strankama u koaliciji jeste religijska sekta kojoj pripadaju. Svi su Šiti. Sve ostalo je različito. Ekipa se podelila na nekoliko sub-ekipa, a na dnu se nalazi Ahmed Chalabi, najopskurniji političar na Bliskom istoku. To je lik koji je znao da organizuje operacije prepravljanja statističkih podataka o žrtvama Sadamovog režima, da bi motivisao Amere da što pre napadnu Irak. Istovremeno, on je prevarant sa belim okovratnikom, Arsen Lupiga kojeg država Jordan traži zbog pronevere teške preko 70 miliona dolara. Lik je 1977. napravio “Petra” banku koja je u vreme kolpsa1989. bila treća najveća banka u Jordanu. Banka je propala sa 70 miliona jordanske love. Sličan scenario se desio i sa dve banke u Libanu, i sa nekom finansijskom institucijom u Švici.

Zbog svojih mutnih poslova u Iraku, Ahmed Chalabi je u kratkom roku od najvećeg američkog prijatelja postao persona non grata. Iako je bio deo Šia koalicije, skrajnut je na marginu od strane ostalih partnera, i sasvim je logično da je stari lisac našao žrtvu za nove planove – mladog isfrustriranog kvazi-imama Moqtadu. Zajedno čine opak tandem o kome će se još čuti.

Takodje, nezgodno je i to što su u otvoreno neprijateljskim odnosima sa drugom velikom gerilskom frakcijom – Badr Brigades. To je formacija koja se borila protiv Sadama još od 80-tih i koja je obučavana i logistički opremljena u Iranu. Bliska je jednoj od najvećih stranaka ovde i u mnogim krajevima na jugu predstavlja neku vrstu neformalne policije. Mnogi nagadjaju da bi eventualni oružani sukob ove dve ekipe bio krvav i spektakularan. Takodje, nastavila bi se tradicija Šitskog samorazračunavanja. Sad vam je jasno kako to da 20% Sunita vlada Irakom vc 500 godina :-)

Što se nas stranaca tiče, mi većinu tih dešavanja gledamo kroz uske puškarnice tvrdjava u kojima stanujemo. Nekada su Krstaši “vladali” mediteranskim zemljama Bliskog istoka tako što bi podizali ogromna utvrdjenja udaljena jedan dan jahanja ili plovidbe jedno od drugog. U strahu od Hašašina (asasina čije je versko učenje bilo da svako mora da ubije nevernika da bi otišao u raj) skoro da nisu ni izlazili iz utvrdjenja, i sve što bi oni znali o svom okruženju je ono što bi videli kroz uske puškarnice (u to vreme služile za ratnike sa lukovima i strelama). Danas, nakon 900 godina, situacija nije bitno drugačija.

Unutar utvrdjenja trudimo se da ostanemo “normalni”. Meni, recimo, mali fudbal sa klincima iz kraja pomaže u tome. Većina klinaca ima 6-7 godina, što bude super za lečenje fudbalskih kopleksa iz detinjstva.

FK Partizan - Bagdad

Mentol bombone – da zabave i osveže!
Mints

Drugi način odrzavanja mentalnog zdravlja je upravo preduzimanje riskantnih akcija.

Ove fotke su napravljene na cetvorospratnici visokoj jedno 15 metara sa koje smo se spuštali. Vlasnik opreme Suki (na slici) je i dobar instruktor. Ipak, prilično je scary kada se ledjima okrenete prema ponoru i lagano krenete da se naginjete unazad, slično roniocima koji iskaču iz čamca ledjima napred. U jednom trentku shvatate da pod više nije ono što vas drži na toj visini, već konopac. Ay mama.. Ipak, osećaj je fenomenalan, nakon par metara moj mozak je ukapirao da je on taj koji kontroliše situaciju, i krenuo je da se zabavlja.

Suki

Za pet dana odlazim u Basru na duže. Očekujte opise velikog grada koji je 1988. bio sravnjen sa zemljom. Naravno, posmatrano kroz ključaonicu!

- 16:18 - Komentari (12) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>