Slobs u Iraku

<	prosinac, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

29.12.2004., srijeda

Kao da je malo bolje..

Juče sam pogledao najnovije istraživanje javnog mnjenja ovde, i statistika tvrdi da je za nijansu bolje nego pre 2 meseca. Malo se više veruje u pozitivan ishod cele ove papazjanije, ljudi hoće da glasaju i da glasanjem oteraju Amere iz zemlje. U stvari, ove ocene više važe za kurdski sever i šiitski jug. U područjima gde žive Sunni i dalje puca na sve strane i ljudima ne pada na pamet da rizikuju život zbog nekog maloumnog političara.

Zanimljivo je da je na pitanje “Koji organ vlasti se bira na sledećim izborima?” 40% ljudi odgovorilo da se bira predsednik! (bira se parlament) Ovo je, medjutim, sjajno, jer je pre 2 meseca 70% ljudi mislilo da se bira predsednik. Nije ovo ništa čudno, predsednik je ovde dugo vremena bio simbol za vlast, pa se biranje nove vlasti poistovećuje sa biranjem predsednika. Osim toga, i u mnogim demokratskim zemljama ljudi nemaju pojma ko im je predsednik i ko se bira na izborima.

Za nonsens godine u ovoj naftnoj oazi ipak bih proglasio veliku nestašicu goriva i kilometarske redove na pumpama. Nikada nije bilo gore. Ameri krive teroriste, teroristi Amere, a zna se kome to pukne po ledjima na kraju. Zanimljivo je da benzin na pumpi košta 1 američki cent! Za litar! Pun rezervoar za pola dolara! Ima dakle i Bagdad svojih prednosti. OK, ovakva cena je zaostavština Sadamove vladavine. Cenu je odredila vlada i nametnula pumpadžijama. Na crnom tržištu je cena oko 10 centi, pa se pumpadžijama više isplati da to malo goriva kojeg dobiju od rafinerija prodaju na crno, ili da probaju da ga nekako kamionima izvezu i prodaju po 50-tostrukoj ceni. Otud ga nema na pumpama.

Ono što mi je takodje nekako bizarno jeste najnovija akcija američke vojske u Sadr-Cityju – čišćenje ulica od smeća! Najozbiljnije, američki vojnici, koji su pre 2 meseca vodili gerilski rat u Sadr Cityju, danas organizuju lokalna udruženja u čišćenju ulica. U ugovoru o primirju, kojeg su obe strane potpisale, jedna od stavki je i čišćenje ulica. Kako nema civilnih kontraktora koji bi organizovali posao, vojska je to uzela na sebe i za sada su svi zadovoljni. Ja sam znao da vojska može da bude i korisna za nešto, ali eto, trebalo mi je dvadesetak godina da dokučim za šta bi to mogla biti korisna.

..................................................................

Ide Nova Godina, i ja je dočekujem u Bagdadu. How exiting.. Miša Srbin, čovek sa najboljim vezama u Bagdadu, uspeo je da nabavi jedno divlje prasence negde iz Kurdistana. Pajceki se u ovoj zemlji ne gaje, i jedini način da se dodje do celog praseta je da se nekako dogovorite sa nekim lovcima koji bi za vas upucali divlje prase u šumama Kurdistana. Miša je to na neku foru završio, a ja sam skromno, u okviru svojih mogućnosti, ponudio da nabavim jabuku za pajcekova usta.
Uživajte u praznicima!

- 14:06 - Komentari (9) - Isprintaj - #

24.12.2004., petak

Lijanoviću, kurvo!

Drugari, i sami ste primetili da kad kupujete na Balkanu neku stvar, makar to bio i fabrički zapakovan tehnički uredjaj, uvek morate biti extra oprezni, proveriti da se sigurno ne radi o kineskoj kopiji, da su svi delovi tu itd. Prodavac nije vaš saveznik, već protivnik koga treba nadmudriti i koji će sigurno gledati kako da vas ošiša.

Naš ratni drug Mirko je bio na odmoru kod kuće u Splitu. Pre povratka je posećivao rodjake u Hercegovini i kupio je dva cela pršuta “renomirane” firme Lijanović. Zatim ih je teglio 2000km do Bagdada, da bismo sinoć ustanovili da pršut sirov! Spolja je izgledao perfektno, ali je to samo maska. Iznutra je sirov i roze boje, kao sushi :-)

I tu sad nema pomoći. Proces sušenja ne može da se nastavi jer je pršut spolja opaljen i sve pore su zatvorene (reči Mirka stručnjaka). A i da može da se nastavi, gde bi mi to radili? Ovde ljudi gudu ne smeju ni da pipnu, a kamoli da je gledaju kako visi sa plafona. Mislim, nije to sad tragično strašno, sinoć smo ga malo pržili i pravili kubanske sendviče (guda + hleb), ali plan je bio da se suvi pršut tanko reže i jede sa daske za rezanje, uz fenomenalni sir koji pravi Mirkova porodica.

Lijanovići, možda ste vi velika firma, ali ste sitni vaćaroši u duši!

Pre 2 nedelje smo dobili jos dva pojačanja za internacionalnu brigadu. Na mestu desnog krila u tim je došao Moammer iz Sarajeva, majstor za slobodne udarce i kornere.

Na mesto centarhalfa Antoine sa Haitija. Antoine je jedan od onih ljudi koje slušate i pitate se gde je i kad taj čovek stigao da nauči sve sto zna. Pravi trivia majstor. Sinoć nam je rekao, bas pre nego sto smo krenuli da režemo pršut, da je upravo u toj Sukijevoj sobi 403 stanovao Sergio Vieira de Mello, ubijeni šef misije UN u Iraku. U avgustu 2003. je bombaš samoubojica dovezao kamion sa 2 tone eksploziva na kapiju zgrade UN-a, ušao unutra (dobro obezbedjenje), parkirao ispod de Mellovog prozora, tiho prošaputao Allahu egber i digao sebe, de Mella i još 17 ljudi u vazduh. Svi su oni živeli u hotelu u kojem smo mi sad, a de Mello baš u Sukijevoj sobi!

Tog dana je čovek džogirao pored reke Tigris pre nego sto je otišao na posao. Gledajući mere obezbedjenja koje mi sada imamo ja ne mogu ni da zamislim da sad, recimo, odem da se šetam pored reke. Mi bukvalno ne možemo ni do radnjica koje su 20 metara od kapije, totalna blokada. Zapravo, izlazimo mi napolje, ali samo u blindiranim autima i sa 10-tak telohranitelja, a to nije zabava.

Postoji šansa da za jedno 2 nedelje odem u Palestinu, da posmatram “istorijske” izbore na kome Palestinci prvi put posle par decenija neposredno biraju predsednika. Vrlo se radujem ovoj mogućnosti i ovim putem zahvaljujem Vladi Pranu koji me je stavio na listu posmatrača.

Džerusalem, here I am!

- 13:18 - Komentari (7) - Isprintaj - #

11.12.2004., subota

Izbori

Stigli su izbori i vrapci se deru kao konji.

Predizborne kampanje neodoljivo podsećaju na balkanska iskustva iz 90-tih. Ceo grad je oblepljen velikim glavama (Talking Heads). Što veća glava to veći izborni rezultat. Glavudža je ponegde propraćena nekim citatom iz svete knjige, i po kojim utopijskim obećanjem (jedinstvo, sloboda, demokratija).

Bogate stranke su rešile da proverenom SPS-ovskom metodom kupe birače za sitnu lovu. Najveća islamska stranka Dawa deli besplatno gorivo svim stanovnicima jednog dela Bagdada. Paradoks je u tome sto benzina na pumpama nema. Vi danas u Iraku, zemlji sa najvećim rezervama nafte, ne možete da kupite gorivo na pumpi. Ali možete ga dobiti od vašeg lokalnog političara slash warlorda slash socijalnog radnika.

Siromašne stranke ili nemaju nikakvu kampanju (osim pljuvanja bogatih) ili imaju skromne (u krugu porodice) loše osmišljene kampanje. Moja omiljena Komunistička Partija Iraka izlazi na izbore sa porukama o pravima radnika. Ajme meni, u zemlji u kojoj je nezaposlenost veća od 50% i gde ljudi ubijaju za bilo kakav posao moji komunisti pričaju o 8-časovnom radnom vremenu. Posmatram ih, i kao da gledam one komuniste iz 19. veka, prvomajske štrajkače u Čikagu ili tako neke. Van vremena i prostora. S druge strane, već danima imaju raširen šator u jednom delu grada koji je tradicionalno njihova baza, gde nekoliko lekara pregleda ljude za dž. I ovo je stara fora, ali uvek pali, uvek.

Moja druga omiljena stranka, Pokret za Ustavnu Monarhiju, malo je u defanzivi. Malo su zbunjeni razvojem dogadjaja, naročito medju Sunni populacijom, njihovom ciljnom grupom. Ciljna grupa se dosta polarizovala i teško da će biti mesta za jednu umerenu monarhističku opciju. Taj lik, wannabe kralj, je odrastao u Engleskoj i klasičan je gospodin čovek. Ne znam na koju foru je mislio da postigne da ga ljudi percipiraju kao Iračanina, kao nekog ko je deo zajednice, kad je čovek de facto rodjen sa srebrnom kašičicom u ustima.

Pre neko veče smo opet blejali kod kolega iz Evrovizije, i rekoše nam da u Iraku vise skoro i da nema stranih novinara. Po malo i zbog bezbednosti, ali uglavnom zbog toga što iz Iraka više nema vesti. Ljudi su toliko oguglali na Iračku muku da ih više ništa ne dotiče. “Vozač samoubica razneo američki konvoj, poginulo 6-toro, 20 povredjenih..” So fuckin’ what..? Ništa novo, niko ni ne trepne. Medijsko tržište je takvo, odmah se traži nešto novo, skandalozno, spektakulrano. To znači da ili mora da se desi neka mega ekplozija koja će da odnese preko 1000 života, ili da se Ameri i pobunjenici bratski izljube i uhvate u kozaračko kolo noseći slike zagrljenih Buša i Zarqawija, koji su privatno verovatno dobri ortaci.

- 15:33 - Komentari (15) - Isprintaj - #

03.12.2004., petak

Z Džrmns

Sinoć smo se okupili na seansi sa dvojicom drugara iz Evrovizije koji stanuju u hotelu preko puta mojeg. Jedan od njih je naš čovek, Ivan. Blah blah, šala šalu stiže.. da predjem na stvar.

Dvojica Nemaca su juče došla u njihov hotel, bez dinara u dzepu, tražeći da ih neko prebaci do Kuvajta. Drugari iz Evrovizije su čuli da se radi o nekim novinarima koji su opljačkani, ali to je odmah bilo malo sumnjivo jer pljačkanja nema već neko vreme u Iraku. Ako si stranac, i ako te uhvate, neće te pustiti sa par šamara i otetim novčanikom!

U svakom slučaju, jedan od tih naših komšija pojašnjava dijalog koji je imao sa jednim od te dvojica nemaca:

- Znači vi niste novinari?
- Nismo
- Pa čime se bavite?
- Mi smo.... ovaj... mehaničari.
- Kakva vrsta mehanike?
- ovaj... auto-mehaničari.
- Pa šta ćete u Kuvajtu?
- Pa tražimo neki posao. Je l’ ima ovde neki posao?
- Kakav posao?
- Pa ne znam.. možda nešto oko nafte...
- A vi ste mehaničari u naftnoj industriji?
- Pa... da.
- A otkud vi ovde uopšte?

E ti kreće neverovatna priča. Dvojica čudaka kreću na put svojim autom negde iz Nemačke. Voze do Grčke i tamo prodaju taj auto da bi krenuli dalje na istok. Krenu da stopiraju kroz celu Tursku i negde kod granice sa Iranom odluče da prodju kroz Iran. Na granici ih ljubazno zamole da pokažu vizu i u roku od 15 sekundi ih pošalju nazad jer naravno nisu imali nikakvu vizu. Krajnji cilj je iz nepoznatog razloga Kuvajt.

Pogledaju oni na mapu i pametno reše da preseku do Kuvajta preko Iraka. Nekako predju granicu i ustopiraju prevoz do Mosula. Bez prebijene pare krenu da se smucaju po Mosulu. Napominjem, ovo se dešava pre 10-tak dana, u sred onog haosa kada su banditi zauzeli 15-tak policijskih stanica u Mosulu. Nekako oni ustopiraju neki prevoz do Bagdada, i taj ko ih je povezao ih ostavi na auto-putu, na juznom izlazu iz grada. Krenu ljih dvojica dalje da stopiraju, na juznom izlazu iz grada, u kraju koji se popularno zove “triangle of death”. Pukim slučajem ih ugleda patrola iračke policije, zaustavi auto i postavi jedino logično pitanje: “Gde ste vas dvojica kretena krenuli?”

Čuvši genijalni plan o autostopiranju na jug policija ih ubaci u auto i odveze do hotela Palestina, jer je to jedino javno dostupno mesto van Green zone za koje policija zna da je bezbedno za strance. Postoji dosta logora poput ovog u kojem ja zivim, ali je ulazak u njih restriktivan čak i za policiju. Tako se naši bolidi Nemci nadju u hotelu Palestina, bez prebijene pare. Pokušali su da izdejstvuju neki prevoz od ekipe Fox TV, ali su ih ovi, shvativši da se radi o bolidima, poslali u hotel preko puta našeg, jer je do pre par meseci ovde bila smeštena neka nemačka televizija. Tako se naši junaci pojave na kapiji našeg logora, u taksiju za koji treba polatiti $20 (voznja od 10 minuta). Tu im neko plati taj taksi i objasni im da treba odmah da se napiju što su ostali živi do sada. Ali ne, bolidi jednostavno imaju cilj – Kuvajt. Irak i problemi u Iraku su samo usputna epizoda.

Po dolasku su uspeli da uspostave kontakt sa nemačkom ambasadom i dobili su mogućnost da se odmah vrate u Nemačku, o trošku ambasade. Ali, šta će oni u Nemačkoj, i tako su prodali sve što su imali, njihov cilj je Kuvajt! E sad, zašto baš Kuvajt nikom nije jasno. Kao prvo, nemaju vize za Kuvajt, teško da će ikad ući tamo. Zatim, i ako udju u Kuvajt, šta dalje? Kuvajt je jedno malo rasističko ostrvo gde više od pola populacije čine stranci koji rade najgore poslove i žive kao gradjani drugog reda bez prava na državljanstvo. Verujem da bi ovu dvojicu naftnih mehaničara dočekali otvorenih ruku i sa masnim ugovorima spremnim za potpisivanje.

Ipak, nekako su oni uspeli da nabave neki broj telefona od neke NGO koja prevozi lekove iz Kuvajta i resili da ipak probaju da se sa njima nadju. Meeting point – hotel Palestina. Radja se nova nada, avantura nije završena. Jos svega par stotina kilometara i cilj je tu. Polako pada mrak i dvojica bolida se zahvaljuju svima i kreću ka izlazu. Neko ih naivno upita – a kako ćete do Palestine? “Pa peške!”, odgovoriše ne trepnuvši i otidjoše u noć.

Bog čuva pijane i budale.

- 14:45 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>