Slobs u Iraku

<	studeni, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

29.11.2004., ponedjeljak

Egipat, zemlja obećana

Pa jeste, bilo je planirano da se ide u Siriju, ali mi je neljubazna gospodja iz sirijske ambasade u Jordanu vratila pasoš i rekla da moram nazad u Bagdad po vizu, jer se viza vadi tamo gde si rezident. Hehe.. svakako, evo baš sad imam avion za pola sata.. gde beše vaša ambasada u Bagdadu?..

Odmah sam počeo da planiram alternativnu rutu, preko Beiruta. U Libanu i dalje postoji snažno vojno prisustvo Sirije i Sirijci zapravo Liban smatraju svojom provincijom. Zato se otuda može ući u Siriju bez puno komplikacija, jer ne možete ljudima da pravite problem kad prelaze sa jedne vaše teritorije na drugu. Medjutim, moj se aranžman dodatno zakomplikovao pa se dogovorih se sa prijateljicom da ona dodje u Jordan i da još istog dana zapalimo u Egipat.

Sinajsko poluostrvo, teritorija izmedju Azije i Afrike. U ratu Egipta i Izraela pala u ruke Izraelcima, ali je ubrzo na zahtev velikih sila vraćena Egiptu. Inače, na vrhu gore sinajske Mojsiju je lično Bog uručio 3 kamene table sa 15 božjih zapovesti, ali tu se Mojsije saplete i ispusti jednu tablu, tako da danas imamo samo 10 zapovesti. Samo..?

Zašto treba ići na Sinaj?

• Najopuštenija arapska teritorija. Mnogo fini i druželjubivi ljudi, nema nervoze, ništa ne funkcioniše ali niko se ne nervira zbog toga. Lepa promena.
• Crveno more – najbolji korali i šarene ribice na svetu. Masku na glavu i pravo medju ribice
• Sea food – jeftina a fenomenalna klopa, sveže izvadjena
• Jeftinoća. Čista, solidna soba sa kupatilom i klima uredjajem u hotelu na plaži kosta 6 evra za noć! Jeste da kraj novembra nije bas neki špic sezone, ali hajde, dodajte i 50% preko toga u sezoni i opet bude smešno! Klopa u restoranu košta oko 4-5 evra (sveži morski specijaliteti), piće je 0.5-1$, nargila 50 centi (ako tražite specijalnu nargilu napune je hašišom :-) Ovo su cene i običaji u Dahabu koji ima tradiciju hipi komune u kojoj se slobodno uživa hašiš itd. Cene su malo veće u poznatijem Šarm-El-Šeihu.
• Temperatura mora ne pada ispod 24 stepena tokom cele godine.
• Sveta gora sinajska – manastir St. Catherine. Nisam imao vremena da obilazim ali to je jedan dobar dvočasovni hajk do mesta gde se Mojsije sapleo s tablama
• Kite surfing – postoji jedna uvala blizu Dahaba gde je more plitko a uvek ima vetra. Tu se skupi preko 100 kajt surfera svaki dan. Ceo fazon kajt surfinga je da na nogama imate dasku poput snowboarda, a da vas vuče zmaj – kajt. Čas učenja košta 40$ a svi instruktori su Rusi!

Siromasni džin arapskog sveta, Egipat, me je stvarno očarao. Ljudi su mnogo smešni. Kada krenete da nešto kupite prva cena koju prodavac saopšti obično bude 3-4 puta veća od one na kraju. To nije tako u Jordanu. Ako nešto košta 10$ u Jordanu možete spustiti na 8 ili 7. Ako u Egiptu nešto košta 10$ to znači da ćete ga dobiti za 2$, ali posle dugotrajne borbe. Ne spusta se cena lako, u tom procesu saznate i koliko prodavca košta taj proizvod, koliko dece ima, kakvog je zdravlja itd. U tu čorbu se dodaju i smešni komplimenti i nespretna laskanja, pa će vam često reći da ste najlepsi stranac u Dahabu, da ste mnogo srećan čovek pokazujući očima na vašu devojku itd.

Apsolutni super-dasa u svim kategorijama je Džimi, vlasnik hotela Pingvin u Dahabu. Džimi je mlad i preduzimljiv čovek koji nikad ne skida kaubojski šešir (otud nadimak). Šta god vi zamislili da uradite Džimi je tu da vam obezbedi logistiku. Ne samo na Sinaju, jednoj ortakinji je našao auto da je preveze do Kaira i jeftin i čist smestaj tamo, a to je retkost jer je Kairo kao Beograd, hoteli su ili skupi ili krš.

Džimi je momak za sve. Oprema za snorkeling i dajving, safari kroz pustinju, najbolja mesta za kampovanje, noć sa beduinima, sve to a i superjeftino. Čovek je skapirao da je dobro dati posetiocima malo ekstra usluge, jer je zato njegov hotel uvek pun i nalazi se u Lonely Planet vodiču za Egipat.

Taj njegov hotel Pingvin ali i ceo Dahab su u istom opuštenom stilu. U kafiću se na vratima izujete i onda se opušteno sedi ili leži na jastucima, dok vam se na niskim stolovima servira klopa i piće. Te bašte su na samoj plaži, blizu koje nema saobraćaja, tako da se uz zvuke tihe down-tempo muzike čuju zvuci talasa i ništa više. Baš to mi je i trebalo da iz glave izbacim zvuke helikoptera i generatora za struju. Na žalost, ostali smo samo 4 dana jer se moralo nazad. Sada sam opet u Bagdadu, o tugo jesenja..

- 13:42 - Komentari (17) - Isprintaj - #

17.11.2004., srijeda

Drugačija Amerika

Ima nade, postoje i neki normalni ljudi u Americi! Evo vam par fotki sa sjajnog sajta sorryeverybody.com

Aerodrom je konačno otvoren i sutra letim u Siriju. Yeeee....

- 00:07 - Komentari (17) - Isprintaj - #

15.11.2004., ponedjeljak

Faludža, tri dana pre roka

Neočekivano, Ameri su završili posao brže nego sto smo očekivali. OK, ishod se znao unapred, ali su me moji drugari iz Faludže uveravali da je nemoguće probiti se kroz te uske minirane uličice bez velikih žrtava.

Desilo se to da je ceo posao bio završen za 7-8 dana. U stvari, još uvek se čisti grad, tu i tamo se naleti na grupicu, ali nema više fronta. Upućena ekipa kaze da je to ista priča kao i sa upadom u Irak pre godinu ipo dana, lako se udje ali se teško ostaje. Ke vidime..

Znam da je Mosul sledeći na spisku. Ali to je totalno drugačija situacija. Mosul je grad na severu u kome živi skoro 3 miliona ljudi! Podeljen je na pola rekom Tigris, na levoj obali žive Kurdi, Asiri, Turkmeni i nesto malo hrišćana, na drugoj obali su Arapi, mahom sunni. Toliki grad se ne može opkoliti i pregaziti kao Faludža, za to treba mnogo vojske. Kurdi bi naravno jedva dočekali da od Amera dobiju zeleno svetlo da krenu u akciju, ali to je onda tek haos, jer ako u jednom 3-milionskom gradu stanovnici krenu jedni na druge, neće ih zaustaviti ni 20 puta veća vojska od ove američke. Biće zanimljivo videti za kakvu su se taktiku odlučili “pametnjakovići”.

Provalio sam jednu opasnu foru za koju sam čuo i ranije, ali sad sam je razotkrio. Radi se o Assassin-ima. Znate odakle ta reč – Assassin? Od arapske reči HAŠIŠ!! Pre par vekova se u jednom delu Irana neka extremna ekipa odlučila na otpor turskim sultanima, i bili su neverovatno uspešni u iznenadnim samoubilačkim akcijama. Turci su bili totalno zbunjeni ovakvom taktikom, i prozvali su ih Hašišarima, jer se ponasaju tako nepredvidjeno, neuravnotezeno, kao da su na hašu, mada i nisam baš sretao agresivne hašišare ali ajde!! Kasnije su Francuzi preuzeli taj termin za opisivanje brutalnih i iznenadnih akcija i eto danas asasina u nasem rečniku.

......................................................................

Čuo sam da je na Balkanu nekakva užasna oluja, da se čak neki ljudi vode kao nestali.
E sad ću ja vas malo da smaram kao vi mene :-)

Čuuuuuvajte se tamo. Nemojte da izlazite na ulicu. Nemojte nigde prvi, ako negde treba da se ide nemojte se javljati dobrovoljno. Javljajte se svako malo da ne brinem. Uhh.. svaki put kad uključim vremensku prognozu pomislim na vas! Šta hoćete da vam pošaljem, je l’ vam treba nešto?

- 23:08 - Komentari (5) - Isprintaj - #

13.11.2004., subota

Ajatolah razrezao procente

Bliže se izbori i postaje sve zanimljivije. Pre neki dan su se oglasila dvojica verskih lidera, ajatolah (titula u Ši’a islamu) i imam (titula u Sunni islamu). Obojica su izdala fatwe (verske obaveze) koje se odnose na izbore. Ajatolah je rekao da se na izbore obavezno mora izaći, a imam da se na izbore nikako ne sme izaći. Kršenje fatwe vas šalje pravo u pakao.

A sad zamislite umerene muslimane koji bi generalno da razmisle svojom glavom, šta sad oni treba da rade? Cela priča je dublja nego sto se čini i ima implikacije na mnoge stvari u životu. Ako ste umereni, ako ne želite da odaberete stranu, sigurno žavršavate u paklu, šta god odlučili!

U svakom slučaju, politika i islam su dve neraskidive celine. Bavljenje svakodnevicom je duboko ukorenjeno u islamu (za razliku od drugih religija) i to dolazi još od vremena kada je prorok Muhamed postao najuticajniji čovek na arabijskom poluostrvu. S obzirom na to da je bio i duhovni i svetovni lider jedne velike nadplemenske zajednice, morao je da osmisli zakone po kojima će resavati sporove u zajednici. U to vreme nije bilo policije ili nekog drugog nadplemenskog tela, tek sa pojavom Muhameda i islama počinje da se stvara drustveni oblik koji je nadredjen svim ostalim pojavama, pa i plemenima. Dakle, Muhamed je morao da se bavi i konkretnom organizacijom zivota, da odredjuje pravila, i ti zakoni su duboko ukorenjeni u svetoj knjizi Kur’anu. Proroci u drugim velikim religijama su mogli bezbrižno da se prepuste duhovnim vrednostima, da se bave zapravo jednim idealnim modelom i da ne razmišljaju o tome kako i da li taj model može da se uspostavi u stvarnosti (ne može :-). Muhamed je uz sve to morao i da konkretnim radom uspostavlja idealno društvo, pa otud i veza izmedju islama i politike. Sledeći tradiciju, današnji verski lideri imaju veliko učešće u državničkim poslovima.

LM, Ajatolah Al-Sistani, najmoćniji Ši’a ajatolah na svetu, ovih dana je izašao u javnost sa procentima mesta u skupštini koje bi Ši’a stranke trebalo da dobiju nakon izbora. Naime, većina Ši’a stranaka se odlučila da izadje na izbore u jednoj velikoj koaliciji, i ajatolah je rešio da prekine eventualne rasprave dodelivši procente strankama. To je potpuno fenomenalno!! Kao kad bi Paja patrijarh pred izbore napravio KZŠ i razrezao: DSS – 20%, SPO – 10%, Velja Šumadinac – 10%!! Kakvi pregovori, kakvi bakrači, Paja je rekao, a ti se čik usprotivi!

No dobro je da je i tako. Al-Sistani je toliko uticajan, i ja mogu odgovorno da tvrdim da izbora ne bi ni bilo da je on kojim slučajem savetovao da se na izbore ne izadje. Dakle, džaba sav trud, svi treninzi i edukacije o demokratiji, jedan ajatolah je uradio mnogo više za razvoj demokratije u Iraku nego kamare američkih para!!

Čitajući neki blog rešio sam jednu veliku misteriju iz mladosti. Slušajući onu Azrinu pesmu
Kada Zagreb izranja iz sna
čekaju ga konduktera dva
da ih poveze na Remizu
da razbiju lozom krizu

brat Buda i ja smo mislili da je Remiza nekakav rvacki sleng za onu kartarošku igru remi :-))) (Da ne napominjem da Buda još uvek tako misli!) Izgledalo je logično, rano jutro, kondukteri sačekaju tramvaj i raspale remi u nedoba. Remiza je ipak neka MZ u Zagrebu, poslednja stanica tramvaja br. 9 valjda.

Eto, no more mysteries!

Sledeći dopis će biti iz Damaska, najstarije čaršije na svetu! Aye..

- 12:06 - Komentari (10) - Isprintaj - #

09.11.2004., utorak

Osma ofanziva

Danas je krenuo napad na Faludžu. Zapravo, oni to još uvek zovu pripremom za glavni napad, ali je već zauzeta gradska bolnica kao i most koji je vrlo simboličan jer su na njemu pre 10 meseci banditi obesili ono četvoro Amera nad čijim su se mrtvim telima prethodno iživljavali neko vreme. Ovo je najveća ofanziva od kraja rata, jer učestvuje oko 10 soma marinaca i iračkih specijalaca. U gradu ih čeka oko 2 soma bandita i oko 50 hiljada civila koji nisu uspeli ili nisu hteli da se izvuku iz grada. Po mojoj proceni to ce trajati bar 2 nedelje, jer su svi prilazi gradu minirani, i ima dosta onih booby-traps, bombi iznenadjenja, pa se napreduje vrlo polako.

Najgore u celoj priči je to sto su zatvorili aerodrom! Taman sam se spremio da danas krenem u Siriju, na zasluzeni kraći odmor, a sad moram da čekam. Ughh.. prokleta je Amerika.. (i zlato sto sjaaa...)

Pre neki dan sam razgovarao sa dvojicom momaka koji rade u hotelu pored mog. Njih dvojica pripadaju jednoj zanimljivoj verskoj sekti koja se zove Jezidi Nekada je na bliskom istoku postojao bogat i raznovrstan izbor opskurnih religija, medjutim velike religije su ih jednostavno progutale, osim u par slučajeva. Jedan od tih slučajeva su Yezidi, za koje je karakteristično to sto su oni u sustini Satanisti!

Ta religija je zapravo neka mešavina Islama i Zoroastrijanizma (stare persijske religije) i Yezidi žive u vrlo teškim uslovima u visokim planinama izmedju Iraka, Turske, Jermenije i Irana. Zbog takvih uslova života, Yezidi veruju da ih je bog zaboravio i da su u rukama Lucifera, palog andjela (u obliku pauna), koga se oni toliko plaše da ne smeju ni ime da mu pomenu. Ne samo ime, nego i sve sto zvuči kao njegovo ime! Recimo, Yezidi ne jedu zelenu salatu jer ta reč na arapskom zvuči slično reči Satana (Šejtan). Ne izgovaraju ni jednu reč koja počinje sa š, izbacili su to slovo iz jezika. Ne nose nikad plavu boju, ne znam tačno zbog čega. Klanjaju se Luciferu da bi ublažili njegov gnev i odložili nesreću koja je neumitna!

Ova dva momka sa kojima sam razgovarao su potpuno kul, ali nisu hteli puno da pričaju o svojoj religiji. Zapravo se i ne zna baš puno o tome jer su retki ne-Yezidi koji su ikada prisustvovali njihovim obredima. Cela priča mi se čini kao idealna za death-metal i ghotic fanove. Ovde na njih ne bi gledali kao na freakove, a snagom vere i uz malo diplomatskih veština mogu da dodju i na rukovodeće plemenske položaje!

Ovaj dopis ću i da završim u istom tonu. Par ljudi me je pitalo za linkove ka mudžahedinskim sajtovima gde se objavljuju snimci odsecanja glava. Ja vam dajem link ka sajtu Ogrish , koji sakuplja sve takve snimka iz celog sveta. Usput vas upozoravam da je sajt odvratan i da su ti snimci strašno uznemirujući. Ali dobro, niste ni vi bezazleni..

- 12:19 - Komentari (17) - Isprintaj - #

06.11.2004., subota

Blog – kakva zaraza..

Sve je počelo kada je jedna Annie pročitala blog i rešila da ga popne na naslovnicu blog.hr. Ja sam tog jutra najnevinije kliknuo na svoj blog u sklopu redovnih aktivnosti, i našao se u čudu – hrpa nekih komentara. Otkud sad ovo?

Pre toga su mi komentare ostavljali samo drugari zbog kojih sam napravio blog, da bih im se javljao iz Iraka. Sada odjednom puno novih ljudi, i svi s blogovima. OK, krenem ja da obilazim njihove blogove, i naletim na mnogo interesantnih stvari. No, pravu zamku predstavljaju komentari na blogovima. Pročitam neki zgodan komentar, onda kliknem na blog tog komentatora, pa krenem da čitam komentare tamo, pa opet nađem nešto interesantno.. yebote, nikad kraja. Morao sam da napravim dan pauze od interneta da mi se malo razbistri u glavi.

Onda sam instalirao Stat Counter da vidim ko me čita. Stat Counter je super stvar jer vam daje gomilu podataka o ljudima koji posete vašu stranicu. Postoji i mogućnost da se vidi koju stranicu je čitalac posetio pre nego sto je dosao do vas.

E, tu me čeka sledeće iznenađenje. Danas, 6.11. imam preko 300 ljudi koji su došli sa www.monitor.hr. Odem ja tamo, kad ne lezi vraže, eto me na Monitoru.. Pretpostavljam ko je opet krivac, no držim jezik za zubima.

Posle krenem kao dva bloga da pogledam, pa onda još dva i prođe 3 sata. A posao me čeka. Moraću da smislim neki fazon da sve prođem i obiđem za manje od sat vremena!

Par stvari koje sam primetio na blogovima:

• Blogerske grupacije. Ponekad je dovoljno da se baci pogled na komentare da se vidi kojoj grupaciji pripada bloger/ica. To je i normalno, ljudi vole da čitaju sebi slične, valjda..
• Blogerski ovisnici. Postoji par ljudi koji su jednostavno svuda. Skidam kapu za posvećenost.
• Sta je sinoć bilo na TV-u? Ovo se jako česta tema, opet dosta logična jer ljudi i inače vole da razgovaraju o zajedničkim iskustvima, a pošto se blogeri ne druže privatno onda je TV nekakva spona. Mada sam provalio da se neka ekipa u Zagrebu povremeno zapije u nekakvom kulturnom centru. To mi je stvarno super-simpatično. Ne znam zašto se blogeri ne sreću i u Rijeci, Splitu ili Sarajevu npr.
• Kibitzeri ekstremisti. Postoji par likova koji obilaze blogove i ostavljaju hejt komentare. Pritom ne otkrivaju identitet, u skladu sa pojašnjenjem ove pojave iz udžbenika za socijalnu psihologiju. Opet, ništa čudno. Mi im dođemo dobri za terapiju, te savetujem svim blogerima da se uvek obraduju hejt komentarima i da sebi upisu jedno dobro delo za taj dan, jer su pomogli još jednom bolesnom saplemeniku.
• Big Brother. Većina vas koji zivite u HR s vremena na vreme gleda Big Brother i na gotovo svakom blogu postoji nekakva referenca na likove iz te emisije. Ja samo mogu da pretpostavim da su ti likovi nekakvi baš upečatljivi ljudi, i da je to puno bolje napravljeno od ostalih reality TV emisija, jer ja do sada nikad nisam video ni jednu dobru.
• Blogerice. Provalio sam da ribe pišu zanimljivije blogove, bave se zanimljivijim temama, valjda. Vrlo je moguće da sam napravio loš uzorak, ali tako mi se za sada čini.

Krenuo sam da napravim svoj top 10 blogova, ali shvatih da je malo nepravedno da ja sada na prvu loptu donosim nekakve presude. Zato ću da vam skrenem paznju na dva manje popularna a beskrajno zanimljiva bloga:

1. Cura sa sela – fenomenalno štivo koje ekspresno vraća u šesti osnovne, kad smo Buda i ja vodili kao dnevnike tipa "Danas sam na fizičkom bio brži od Peđe, a keva je za ručak spremila sarmu"
2. Jamie Parizer – momak koji pogađa u centar tabua, bez kompromisa i sa puno iskustva.

Čitamo se..

Zlobs

- 19:30 - Komentari (7) - Isprintaj - #

01.11.2004., ponedjeljak

Ramadan u Iraku

Nisam se javljao neko vreme, oprostite. Malo po malo dani su mi postali jednolični i predvidljivi, pa mi nije ni bilo do pisanja. Ne kažem da mi je dosadno, poput Nelsona Mendele uživam u zatvorskim danima, jer ponovo imam dovoljno vremena da čitam!! Kupio sam i akustičnu gitaru, i vratio se predivnom sportu “skidanja” stvari koje slušam. Još bolje, sad postoji internet sa detaljnim instrukcijama za sviranje, pa tako ja prašim po sobi sa White Stripes-ima, PJ Harvey i Smiths-ima. Čekam da se Suki vrati sa odmora i donese svoju gitaru, da krenemo sa tim 2-man bendom. Razmišljao sam o imenu, nešto tipa Baghdad Gay Brigade ili Al-Mahdi Funk Superstars. Molim predložite mi ime dole u komentarima.

Život u Iraku je sve gori i gori. Govorim o životima Iračana, koji su svakim danom sve nezadovljniji. Kao i u Srbiji nakon promena svi su očekivali da će preko noći da krene da teče med i mleko. Ovih dana sam čuo podatak da je od marta 2003. do sada stradalo oko 100 000 ljudi u Iraku!! Katastrofa. To je jos uvek dvostruko manje nego u ex-Yu, ali ovi su tek krenuli da se zagrejavaju. Svakog dana očekujemo da Ameri pregaze Faludžu, u kojoj je ostalo oko 50 000 ljudi od 350 000 koliko živi u redovnim okolnostima. Svake noći čujem avione koji poleću odavde i ispuštaju projektile iznad Faludže koja je udaljena svega 60-tak kilometara. Iako imaju tu ‘precision strike’ tehnologiju ipak puno civila gine. Sećate se onog voza u Sićevačkoj klisuri ili tepih bombi na niškoj pijaci? E ovde su jos manje obazrivi, jer je mnogo manje transparentno sve to što se dešava u Faludži.

Mi imamo dva momka ovde koji zive u Faludži i rade kod nas. Do skoro su svakog dana putovali na posao i uveče se tamo vraćali. Svakog dana dva checkpointa, prvo pobunjenički pa onda američki. A onda 60km puta protiv ugnjetača i njihovih pomagača, legionara i fašista, ay Carmela, ay Carmela.. Pre mesec dana su obojica otišla iz Faludže u Bagdad zajedno sa svojim velikim familijama. Porodice su smeštene kod rođaka, ali to su veeelike porodice, sa po 15-tak članova, tako da u stvari za muške nije bilo mesta. Onda su njih dvojica “spavali” na najčudnijim mestima, u intenet kafeima, u nekakvim haustorima na kartonskim kutijama. Par puta su uveče sedali u taksi, dovozili se do naše kapije, i plaćali taksisti da ode svojoj kući i da ih ostavi da spavaju u taksiju! A momci su neverovatni, predstavljaju se kao egzistencionalisti i kunu se u Sartra!

Pored Faludže, na meti je i Ramadi, veći grad koji se nalazi blizu Faludže i takođe je naseljen Sunni muslimanima. Ovih dana se zapravo jedini otpor Amerima i odvija na liniji Sunni Iračani – Al Kaida. Ove dve grupacije su bile vrlo neprijateljski raspoložene jedna prema drugoj za vreme Sadama, jer su Sunni bili na vlasti, i al-Kaida sa svojom pan-arapskom mrežom je doživljavana kao velika opasnost po vlast. Al-Kaida nije imala nikakvo uporište ili bazu u Iraku, ali je zahvaljujući mudroj i vizionarskoj politici Georga W. zavladalo bratstvo i jedinstvo između ove dve grupacije. U kombinaciji sa 350 tona visokokvalitetnog eksploziva koji je u aprilu 2003. nestao iz jedne vojne baze, ova ekipa predstavlja izuzetnu opasnost po sve ljude koji ovde žive. Pre neki dan su poslali javni poziv uličnim prodavcima u Ramadiju da se sklone sa ulica kako bi mogli da bez civilnih žrtava rokaju po Amerima. How thoughtful..

Mi smo i inače već nekoliko dana u ‘kućnom pritvoru’. Vlada potpuna zabrana izlaska iz compound-a (nemam prevod za ovu reč, dvorište, logor, kamp..), jer se očekuju povećani napadi pred izbore u USA. U toku je i mesec Ramadan, i ljudi postaju vrlo razdražljivi kako dan odmiče, jer čitav dan ne jedu ništa i ne piju vodu. Vrlo zanimljiv običaj, i vrlo nezdrav, meni se čini. Čitav mesec, svakog dana, od svitanja do zalaska sunca zabranjeno je jesti, piti vodu, pušiti cigarete, imati bludne misli i sve ostalo sto bi predstavljalo nekakav greh. Zato se ljudi bude ujutro pred svitanje, prežderavaju se i vraćaju u krevet. Uveče se kad sunce zađe ponavlja se ritual prežderavanja, i tako u krug. Cilj je jačanje duha i vere u boga. Postoji i jedan jako dobar cilj, totalno plemenit cilj, da i najbogatiji ljudi jednom godišnje u trajanju od mesec dana vide kako je to biti siromašan i gladan. Super fora. Ono što mi je u celoj priči bezveze je to što se ne pije voda celog dana. To ne može da bude dobro za telo, nema teorije. I uopšte, to što se ljudi bude ujutro da bi jeli itd. Bolje da se ceo dan gladuje i pije voda, nego da se telo stavlja u ekstremna stanja izgladnelosti i prezasićenosti.

Drugari, dobio sam prošle nedelje BKTV, RTS i TV Montenegro preko satelita. Ohooo... gledao sam nekog lika na Crnoj Gori koji je 45 minuta objašnjavao neku čuvenu šahovsku partiju Kasparov-Gligorijević na šahovskoj olimijadi u Cirihu 1982. Odi dedi, rekoh, konačno sam kod kuće. Uveče sam gledao brilijantnog Velju Ilića na BK kod Bojane Lekić. Srećna je zemlja koja ovakvog rukovodioca ima. Inače, primetio sam da je BK srpskija nego ikad. Na svakih pola sata ide nekakva petominutna oda otadžbini, neki propali pesnik čita svoju poemu o šljivi, pa onda bivši veliki glumac Miša Janketić nekakvu zdravicu govori egzaltiranoj porodici Karić i sve tako.

Najveći i apsolutni hit u svim kategorijama - Sportska Galaksija - emisija sportsko-kolažnog tipa na BK. Vode je Bora Đorđević i još neki alkos, urednik je Milojko Pantić. Ta emisija je neverovatni trash. Kao TV Palma sa početka devedesetih. Milojko Pantić se pored toga što je urednik pojavljuje i u svakoj reklami. U jednoj reklamira gumene rukavice firme Trajal, u drugoj nekakve metalne rešetke itd. A tekst reklame je kao kad radio Kraljevo napravi reklamu za nekog lokalnog proizvođača, pa krene da nabraja šta sve dotični proizvodi, cevi svih profila, zaptivke, električne i mehaničke pumpe, gumena creva za kućnu i industrijsku upotrebu..

I svaki blok reklama počinje tako sto Bora Vinjak kaze neku haiku objavu tipa:

smirenošću Dalaj Lame
čekam na reklame..

Uber trash!

Ovih dana je stiglo pojačanje iz ex-juge, dvojica Hrvata koji rade kao obezbeđenje. Super mi je sa “našima” jer imamo jedan veliki bilijarski sto, i svi osim “naših” igraju bilijar po nekim čudnim pravilima. Ameri, recimo, igraju tako što na kraju crnu kuglu možeš da ubaciš u bilo koju rupu. Bezveze, pa to je za decu. Zato je sa ex-yu ekipom najboji bilijar, i svi dobro igraju! To je stvarno čudno, čudan fenomen, izgleda da su svi u jednom trenutku bežali iz škole na bilijar.

Elem, sastav ex-yu bilijarske ekipe:

• Vlada – iz Sombora/SCG. Bio u legiji stranaca 22 godine! Ima 5-ro dece sa 3 žene i 6-to dete na putu. Šef obezbeđenja compound-a
• Goran – iz Čakovca/HR. Bivši legionar, bio pod Vladinom komandom tamo, pa ga je Vlada dovukao u Irak. Smiren i iskulrian tip
• Miša – iz Beča. Srbin sa velikim S. Posle pet minuta poznanstva je iz nedara ponosno izvukao gimnastičara na krstu, u srebru, sa četiri S, rad nekog čuvenog umetnika u USA
• Š**** – iz Livna/BIH. Hrvat sa velikim H. Zivi u Splitu, voli Thompsona, glasa za Leticu, navija za Hajduk, u HVO-u od svoje 16-godine od kada su heroji Ratka Mladića spalili susedno selo i počeli da granatiraju Livno.
• Suki – iz Beograda. Moj stari pajtos o kome sam već pisao. Član benda kome će neko od vas dati ime ovih dana.
• Slobs – iz Kraljeva SCG. Najbolji igrač bilijara u Bagdadu, najbolji gitarista. Skroman, povučen.

Ekipa koja dobro govori naš jezik:

• Ed – USA. Radio za UN u Bosni nekoliko godina, ima devojku u Zagrebu pa govori teškim ZG naglaskom
• Isa – Iraq. Bivši general u Sadamovoj vojsci, završio nekakvu visoku vazduhoplovnu školu u Sarajevu, radi u obezbeđenju. Poznat po tome što s vremena na vreme progovori klasičnim bosanskim naglaskom: Eh da sam ja sad uBosni, u planini, pa da dišem kao čovek!

Aj čitamo se posle izbora, da prokomentarišemo rezultate. Čuo sam da Srbi podrzavaju Buša. Hehehe.. Kakav inat. To je kao kada protestanti u Belfastu okače izraelske zastave na prozore samo zato sto su katolici okačili palestinske! Bolesni ste, šta da vam kažem!

- 14:14 - Komentari (29) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>