Marketing
Egipat, zemlja obećana
Pa jeste, bilo je planirano da se ide u Siriju, ali mi je neljubazna gospodja iz sirijske ambasade u Jordanu vratila pasoš i rekla da moram nazad u Bagdad po vizu, jer se viza vadi tamo gde si rezident. Hehe.. svakako, evo baš sad imam avion za pola sata.. gde beše vaša ambasada u Bagdadu?..
Odmah sam počeo da planiram alternativnu rutu, preko Beiruta. U Libanu i dalje postoji snažno vojno prisustvo Sirije i Sirijci zapravo Liban smatraju svojom provincijom. Zato se otuda može ući u Siriju bez puno komplikacija, jer ne možete ljudima da pravite problem kad prelaze sa jedne vaše teritorije na drugu. Medjutim, moj se aranžman dodatno zakomplikovao pa se dogovorih se sa prijateljicom da ona dodje u Jordan i da još istog dana zapalimo u Egipat.
Sinajsko poluostrvo, teritorija izmedju Azije i Afrike. U ratu Egipta i Izraela pala u ruke Izraelcima, ali je ubrzo na zahtev velikih sila vraćena Egiptu. Inače, na vrhu gore sinajske Mojsiju je lično Bog uručio 3 kamene table sa 15 božjih zapovesti, ali tu se Mojsije saplete i ispusti jednu tablu, tako da danas imamo samo 10 zapovesti. Samo..?
Zašto treba ići na Sinaj?
• Najopuštenija arapska teritorija. Mnogo fini i druželjubivi ljudi, nema nervoze, ništa ne funkcioniše ali niko se ne nervira zbog toga. Lepa promena.
• Crveno more – najbolji korali i šarene ribice na svetu. Masku na glavu i pravo medju ribice
• Sea food – jeftina a fenomenalna klopa, sveže izvadjena
• Jeftinoća. Čista, solidna soba sa kupatilom i klima uredjajem u hotelu na plaži kosta 6 evra za noć! Jeste da kraj novembra nije bas neki špic sezone, ali hajde, dodajte i 50% preko toga u sezoni i opet bude smešno! Klopa u restoranu košta oko 4-5 evra (sveži morski specijaliteti), piće je 0.5-1$, nargila 50 centi (ako tražite specijalnu nargilu napune je hašišom :-) Ovo su cene i običaji u Dahabu koji ima tradiciju hipi komune u kojoj se slobodno uživa hašiš itd. Cene su malo veće u poznatijem Šarm-El-Šeihu.
• Temperatura mora ne pada ispod 24 stepena tokom cele godine.
• Sveta gora sinajska – manastir St. Catherine. Nisam imao vremena da obilazim ali to je jedan dobar dvočasovni hajk do mesta gde se Mojsije sapleo s tablama
• Kite surfing – postoji jedna uvala blizu Dahaba gde je more plitko a uvek ima vetra. Tu se skupi preko 100 kajt surfera svaki dan. Ceo fazon kajt surfinga je da na nogama imate dasku poput snowboarda, a da vas vuče zmaj – kajt. Čas učenja košta 40$ a svi instruktori su Rusi!
Siromasni džin arapskog sveta, Egipat, me je stvarno očarao. Ljudi su mnogo smešni. Kada krenete da nešto kupite prva cena koju prodavac saopšti obično bude 3-4 puta veća od one na kraju. To nije tako u Jordanu. Ako nešto košta 10$ u Jordanu možete spustiti na 8 ili 7. Ako u Egiptu nešto košta 10$ to znači da ćete ga dobiti za 2$, ali posle dugotrajne borbe. Ne spusta se cena lako, u tom procesu saznate i koliko prodavca košta taj proizvod, koliko dece ima, kakvog je zdravlja itd. U tu čorbu se dodaju i smešni komplimenti i nespretna laskanja, pa će vam često reći da ste najlepsi stranac u Dahabu, da ste mnogo srećan čovek pokazujući očima na vašu devojku itd.
Apsolutni super-dasa u svim kategorijama je Džimi, vlasnik hotela Pingvin u Dahabu. Džimi je mlad i preduzimljiv čovek koji nikad ne skida kaubojski šešir (otud nadimak). Šta god vi zamislili da uradite Džimi je tu da vam obezbedi logistiku. Ne samo na Sinaju, jednoj ortakinji je našao auto da je preveze do Kaira i jeftin i čist smestaj tamo, a to je retkost jer je Kairo kao Beograd, hoteli su ili skupi ili krš.
Džimi je momak za sve. Oprema za snorkeling i dajving, safari kroz pustinju, najbolja mesta za kampovanje, noć sa beduinima, sve to a i superjeftino. Čovek je skapirao da je dobro dati posetiocima malo ekstra usluge, jer je zato njegov hotel uvek pun i nalazi se u Lonely Planet vodiču za Egipat.
Taj njegov hotel Pingvin ali i ceo Dahab su u istom opuštenom stilu. U kafiću se na vratima izujete i onda se opušteno sedi ili leži na jastucima, dok vam se na niskim stolovima servira klopa i piće. Te bašte su na samoj plaži, blizu koje nema saobraćaja, tako da se uz zvuke tihe down-tempo muzike čuju zvuci talasa i ništa više. Baš to mi je i trebalo da iz glave izbacim zvuke helikoptera i generatora za struju. Na žalost, ostali smo samo 4 dana jer se moralo nazad. Sada sam opet u Bagdadu, o tugo jesenja..
Post je objavljen 29.11.2004. u 13:42 sati.