Slobs u Iraku

	lipanj, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

05.06.2004., subota

Amman, zar u Amman

Ovo je bila reakcija jednog Nikole na vest da putujem u Amman. OK, nisam ni ja imao pojma sta me ovde ceka, nisam takoreci nista znao o ovoj zemlji, Jordan mi je vise bila asocijacija na liniju sportske obuce nego na bliskoitocnu funky kraljevinu. No, u par nedelja koliko sam vec ovde, uspeo sam da otkrijem jednu divnu zemlju, mitsku, biblijsku zemlju koja je u isto vreme modernija i bolje organizovana od mnogih balkanskih kvazi-drzava.

Vec sam vam pisao o Petri i Wadi Rumu, u medjuvremenu sam uspeo da prokrstarim uzduz i popreko, od saudijske granice na severo-istoku, do Mrtvog mora, najnize tacke za planeti (-400m) i granice sa Palestinom na Istoku. Bio sam i u Aqaba zalivu, gde su se u 20km obale smestila 4 lucka gradica koji se nalaze u 4 razlicite zemlje, Egiptu, Izraelu, Jordanu i Saudi Arabiji. Brodic koji nas je vozikao po zalivu je bukvalno bio cas u egipatskim, cas u saudijskim vodama. Na svu srecu, danas su ove zemlje u znatno boljim medjusobnim odnosima nego ranije, tako da niko nije pucao na nas!

No sam u ovom putopisu resio da vas smaram o prestolnici, Ammanu.

Prestolnica je pre samo 80 godina bila selo sa manje od 2000 stanovnika, uglavnom pripadnika jednog kavkaskog plemena koje se zove Chirkasi. No pruga izmedju Damaska i Meke, koja je tih godina gradjena da olaksa put vernicima koji jednom godisnje tuda idu na hadziluk, ponovo je vratila Amman u zivot. Zvanicno, Aman postaje prestolnica tek 1948. nakon sto su Englezi i UN predali Palestinu Jordancima na upravljanje. Verovatno niste znali da su sve okupirane teritorije Palestine bili u sastavu Jordana sve do 1967. kada su u Jordanci prakticno naterani da zajedno sa Egiptom i Sirijom napadnu Izrael. U pocetku je koalicija bila veoma uspesna, bila su znatno bolje naoruzana, ali su se Izraelci pokazali zilavima, i vrlo brzo uspeli ne samo da se odbrane, vec i da od sve tri zemlje oduzmu neke teritorije. Egipat je predao Gazu i planinu Sinaj (kasnje vracena Egiptu), Sirija je predala visoravan Golan, a Jordan kompletnu Palestinu. U to vreme pocinje drugi izbeglicki talas iz Palestine u Jordan, i danas vecinu od oko 5.5 miliona stanovnika Jordana cine zapravo Palestinci! Jordanci su manjina u sopstvenoj zemlji, mada se javni popisi ne rade vec vise od 15 godina, jer vlada ne zeli da Palestinci postanu svesni cinjenice da su sada vecina, jer bi to znacilo njihov veci udeo u vlasti i sve ostalo.

Iako bi bilo logicno pomisliti da je Kraljevina puno zrtvovala primajuci izbeglice iz Palestine, situacija je upravo obratna. Palestinci su doneli duh trgovine, bisnisa, kulture i tog nekog svetskog shmeka u konzervativni beduinski Jordan. Otud i kosmopolitski duh Ammana o kome sada pricam. U Ammanu gotovo svi govore engleski, u svim prodavnicama, u svakom taksiju, svuda. Frapantno saznanje. Svi taksiji su obojeni u zuto, svi voze sa taksimetrom (osim nocu kada se cena pregovara), zapravo postoji dosta stvari zbog kojih bi se nase vlasti postidele. Sve bitne javne informacije su napisane i na engleskom jeziku. Svaki turisticki objekat, putokaz, institucija ima objasnjenje na engleskom, a cesto i na jos nekom svetskom jeziku. Rechi “may I help you” i “Welcome to Jordan” cete cuti vise puta svakog dana, kao neku mantru. Narocito od policajaca. Policajci dodju kao ispomoc turistickim radnicima, uvek raspolozeni da izadju u susret. Jedini problem je to sto cesto nece da vam kazu “ne znam” kada nesto ne znaju, vec ce radije da vas posalju u pogresnom smeru, nego da vam kazu da ne znaju gde je to sto trazite. Takvi su i obicni ljudi, nekako im je glupo da vam ne pomognu, pa ce vam nesto reci cak i ako pojma nemaju sta je to sto trazite.

Inace, hodajuci gradom jednog dana nabasam na Jatovo predstavnistvo ovde. Amman je nekada bio dosta bitna zracna luka za Jatove letove na istok. Resim ja da udjem, da pitam kako ide, da mozda nazdravimo uz casicu ljute itd. Unutra dvojica, brkovi, piju caj, sve redno. Vidim domoroci. Pitam koliko kosta karta do Beograda, kao hteo bih da letim. Kazu nemaju pojma, da pitam preko puta u Bulgarian Airlines, Jat vise ne leti za Beograd. Jeel, kazem ja na cistom arapskom, a sta vas dvojica onda radite? – Pa eto nista, pijemo chaj..

Stvar je u tome da mi ne samo sto smo lose organizovani i lenji, nego i druge pokvarimo, cim probaju da obuku nash dres. Jat ne samo sto ne leti vise, nego i placa zakup na Shmejsaniju, elitnom delu Ammana, i placa ne jednog sluzbenika da ne radi nista, nego dvojicu. To je ta nasa vrcava poslovicnost.

Pre 10-tak dana sam shvatio da nisu bas svi ovde ludo zaljubljeni u kraljevsku porodicu. Da se razumemo, ja ih obozavam. Napravili su strukturu vojno-policijsko-obavestajnog aparata pomocu koje je ovo jedna od najsigurnijih zemalja na svetu, jer za organe reda na ovaj ili onaj nacin radi gotovo cetvrtina stanovnistva Jordana. Ne znam koliko je agenata imao istocnonemacki Shtazi, ali ovo je impozantna cifra. Obavestajna sluzba se inace zove Muhabarat, i ja ponekad taksistima kad me pitaju odakle sam i cime se bavim (obicno bude prvo pitanje cim se udje u taksi) kazem da radim za Muhabarat J Neki me saucesnicki pogledaju ispod oka, vecina mi ne poveruje, posto sve i da je to istina verovatno ne bih o tome pricao sa taksistom 15 sekundi nakon sto smo se upoznali.

Kraljevska propaganda je neverovatnih razmera, i u tradicionalno socijalistickom stilu ogromne fotografije clanova porodice nalaze se svuda, u svakoj prostoriji, u automobilima, u bioskopima, kaficima, svuda. I fotke su prilagodjene prilici i mestu. Tako ce na fudbalskom stadionu (gde sam gledao susret Irak – Saudi Arabija, 3:1 za Irak koji se kvalifikovao za Olimpijske igre) kralj biti u fudbalskom dresu i kopackama, u javnim institucijama ozbiljno poslovno odeven, u poslasticarnici ce stajati njegova porodicna fotografija gde su svi nasmejani, kao na reklami za kaladont. U frizerskom salonu ce stajati romanticni zagrljaj kralja i kraljice, pogledi i mizanscen kao sa Soko Shtark-ove bombonjere; u vreme drzavnih praznika, u novinama ce izlaziti fotke kralja u uniformi preko cele strane. Oglas bi dala recimo neka velika banka, koja tom prilikom kralju cestita veliki drzavni praznik. Svaka skola, svaki most, svaka bolnica, svaki stadion nosi ime nekog od kraljevskih predaka. A ima ih mnogo, jer se Jordan punim imenom zove the Hashemite Kingdom of Jordan, i ovo Hashemite znaci da vladari vode direktno poreklo od proroka Muhameda. Naravno, svaki clan porodicnog stabla ima svoju ulicu i svoj most, a u poslednjih par generacije i kraljice pocinju da izlaze iz senke i dobijaju svoje ulice. Danasnja kraljica Rania ima ulogu klasicne prve dame, vodi borbu za ukidanje nagaznih mina, podrzava zensku emancipaciju, vodi fond “Trece dete” itd.

Da se vratim Ammanu. Grad je, poput Beograda, u isto vreme i fenomenalan i odvratan. U Ammanu zapravo postoje dva Ammana. Sirotinjski istocni Amman gde zivi radnicka klasa, izbeglice iz Palestine, doseljenici iz ruralnih delova Jordana, raja. Zapadni Amman je sav fensi, poslovne zgrade sa svetlecim dvojezicnim firmama, fensi zapadnjacki kafici i restorani itd. Naravno, recept za dobar provod je mesati istok i zapad bar 2 puta dnevno. Lepo je pojesti sushi na vrhu Howard-Johnson hotela odakle se vidi ceo grad, ali je lepo i zavrsiti burnu noc cuvenim falafelom kod Hashema gde za 1 dinar obeduje 4-ro ljudi (oko 75 nasih dindzi).

Shoping takodje, zapad ima firmirane radnje, shoping mall-ove kao na zapadu, ali tesko cete naci kompletno belo odelo za 12 dinara ( odelo je bilo neophodno za tematsku “zurku u belom”).

Iz jednog u drugi deo grada se ne pesaci, kao ni bilo gde drugde u Ammanu, jer ovaj grad jednostavno nije predvidjen za pesacenje. Taksi je fantasticno dobar i jeftin, za pola do jednog dinara (40-80 nasig dinara) moze se stici na bilo koju adresu, i taksija ima toliko da nikad se nikad ne ceka duze od 20-tak sekundi! Pre neki dan me je vozio taksista ciji je brat studirao u Jugi, i nije hteo da mi naplati. Juga mu je zemlja iz snova, mnogo je pomogla njegovoj familiji i on ne moze da mi naplati voznju. Inace, upoznao sam citavu jednu koloniju jugo-jordanskih brakova, odnosno njihovu decu. Ta deca su otprilike mojih godina, nesto malo mladja, super izgledaju (kao i uvek kad su takvi miksevi u pitanju) i skoro svima su majke iz Nisha!! Ne znam kako to, verovatno su im ocevi studirali u Nisu jer je mozda Jordan slao studente da se obucavaju u masinskoj industriji, ali zna se da su Nislijke tolerantne ka stranim kulturama. Jako je zanimljivo posmatrati te tamnopute decake i devojcice koji iz svoje normalne konverzacije na arapskom jeziku najednom pocinju da pevaju “Niska banja – topla voda” i da se penju na stolice. Tanane emocije i dert juzne Srbije opstaju u genima, bez obzira na podneblje. Na srecu i na zalost!!

Sledece nedelje putujem u Dublin, gde cu sa mladim Irackim politicarima provesti 3 nedelje prateci kampanje za izbore za evropski parlament. Sledeci putopis, dakle, do u detalje pojasnjava prednost Guinessa nad ostalim konkurentima iz sveta piva.

Hugs,

Chicha

- 19:44 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Pejzazi u magli

"Pojavi se duga, posle duge kise.." - besmrtni stihovi velikog Bobana Zdravkovica!

Dramaticne dane u Bagdadu smenili su hedonisticki tripovi u kraljevini Jordanu. Opustam se kao nikada do sada, mislim, nikad nisam bio bolje placen da ne radim nista!

Jordan je super mesto za odmor, za istrazivacki odmor preciznije. Mitska zemlja u regionu u kome su se zacele 3 od 4 velike svetske religije, region koji je prednjacio razvojem nauke i naucnim otkricima tokom par milenijuma, za vreme kojih su se zapadni evropljani klali po pecinama i obozavali muzjaka koji je imao najvece ochnjake i toljagu. Mi Jugovici smo se u to vreme verovatno jos uvek bezali od medveda po nekim kavkaskim pustarama! U stvari kako ko, siguran sam da su Tijanicevi preci radili PR za medvede!

Za ovih 10-tak dana sam uspeo da obidjem nekoliko fantasticnih mesta u Jordanu. Bio sam u crkvi u kojoj je sahranjen Mojsije, na jednom brdu sa kojeg se vidi Mrtvo more i iza njega Obecana Zemlja (Izrael, u stvari Palestina).Obisao sam nekoliko fenomenalno ocuvanih krstaskih utvrdjenja, odakle su braca hriscani sirili hriscanstvo ubijajuci domace stanovnistvo i paleci njihova sela. Video sam i fenomenalne ostatke rimskog carstva, palate, pozorista, crkve, ali cu vam u ovom mailu opisati samo dva mesta, oba dovoljno magicna za vasa istancana chula.

Prvo mesto se zove Petra

(Petra na grckom znaci stena) i to je jedan mali grad cije su gradjevine isklesane u ogromnim stenama. Nesto kao manastir Ostrog, samo sto je takvih gradjevina jedno 200. Sa fotki vidite da su to vanredne gradjevine, a ono sto se na fotkama ne vidi to jedan jako dobro osmisljen vodovodni sistem koji omogucava da ovaj grad i pod opsadom neometano dobija i vodu za pice i vodu za irigaciju. Pored toga, sve ove stene su, ne pitajte me kako, nekada bile morsko dno, pa se razliciti slojevi razlicito presijavaju, u zavisnosti od foslinih naslaga. E sad zamislite zalazak sunca, kada je svetlost sama po sebi cudne boje, kako cela Petra zasija bojama profesora Baltazara.

U Petri se snimao jedan do yaya poznat film - Indijanac Dzons! Mozda cete se sa fotki prisetiti neke scene iz filma. Inace, svi u Petri maksimalno iskoriscavaju imidz Indijanca Dzonsa. Mnogo kaficca i butika se tako zove, prodaje se garderoba u njegovom stilu, a svim vodicima, vlasnicima kamila i magaraca mobilni zvoni melodijom iz filma.

Petra je inace bila prestolnica Nabatejaca, jednog pustinjskog arapskog plemena, poreklom iz Jemena i Saudi Arabije, koje je u Petru doslo krecuci se ka zapadu. Petra je tako strateski ususkana medju stenama da je prakticno neosvojiva, mada je kasnije ipak padala u ruke, Egipcana, neizbeznih Rimljana, krstasha i Turaka. Nabatejci su ziveli od trgovine, Petra je bila na putu karavana. Istorija kaze da su bili i dobri politicari, jer su izmedju dve tadasnje super-sile Egipta i Persije, uspevali da kupe svoj mir sto novcem, sto izazivanjem sukoba izmedju velikih.

............................................................................

Jedan jos poznatiji film je snimljen na drugom istorijskom mestu koje sam posetio. Wadi Rum je selo na pocetku jedne velike pustinje, i bilo je omiljeno mesto jednog velikog avanturiste - Lorensa od Arabije.

Gosn. Lawrence je u dobrom delu sveta klasicna slika heroja sa pocetka 20-tog veka. Nosio je slobodu Arabije u srcu, ujedinio posvadjana plemena, poveo ih u rat protiv Turaka 1916. i pobedio u ratu. Noseni holivudskom slikom o ovom heroju, krenuli smo da sa lokalnim stanovnistvom veselo pricamo o velikoj arapskoj ikoni, ali avaj. Slika ovog avanturiste izgleda totalno drugacije iz ugla arapskih plemena.

Njihova verzija price: Lorens je bio obavestajac britanske armije koji je dobio zadatak da se zblizi sa arapskim plemenima, a narocito sa saudijskim princom Fejsalom, koji je 1916. godine zaratio s Turcima. Cilj mu je bio da na svaki nacin onemoguci gradnju pruge Berlin-Bagdad, pa ju je, kao nepoznati pocinioci Skadar na Bojani, svake noci dizao u vazduh. U filmu je ovo prikazano kao taktika da se Turskim vojnicima onemoguci snabdevanje prugom iz Damaska. Kao savetnik princa Fejsala osmisljavao je taktiku borbe protiv Turske vojske, i pomagao u razresavanju plemenskih sukoba. Promovisao je cilj slobodne i ujedinjene Arabije, otisao je 1918. na posleratni kongres u Pariz da zastupa arapske interese, ali je rezultat kongresa bila podela Arabije na francuske i engleske teritorije. Ovo mu Arapi nikad nisu oprostili, te se vise nikad nije vratio u svoj omiljenu Wadi Rum. Zivot je skoncao je 1935. padom s motora.

U Wadi Rum smo ujahali na kamilama. Kamile su super zivotinje, vrlo su graciozne i mirne.

I dobro su se pokazale kad je pocela pescana oluja. To je tek zabava, drugovi. Vetar duva toliko jako da se kamila jedva krece, a pesak se bolno zabada u delove tela koji su ostali otkriveni. Tada sam ukapirao zasto se beduini zavijaju u dish-dash (beduinsku haljinu) od glave do pete.

Lep osecaj je bio kada smo se popeli na vrh neke stene, i ispod sebe ostavili oluju. Jedva sam stajao na nogama od snage vetra, ali ispod mene je tek bio haos. Na fotkama mozete da vidite da se u pojasu od jedno 10-tak metara pri zemlji stvori magla od sitnog peska, i kretanje kamilama postaje skoro nemoguce.

Sreca nasa te moderni beduini imaju i dzipove, pa smo se istim uspeli izvuci iz oluje. Bilo nam je zanimljivo da gledamo kako dzipu u sred pustinje rade brisaci i farovi.

Beduini su, inace, ovde organizovani u neku vrstu sindikata. To je njihov dogovor sa vladom, da cene prevoza turistima naplacuju po jedinstvenoj tarifi, a cenu dogovaraju sa vladom. To je dosta prakticna stvar, imate jasno istaknut cenovnik, i ostaje vam samo da izaberete da li cete uzeti kamilu sa koznim sedistem, klimom, CD plejerom i alu felnama. Cetvorocasovni obilazak Lorensove kuce i ostalih znamenitosti kosta 12 jordanskih dinara (JD – svi to izgovaraju kao jay dee), a isti aranzman dzipom kosta oko 35 JD (u dzip staje 5-ro ljudi). Jedan JD vredi koliko i 75 nasih D.

Za kraj jedan kuriozitet. Tinejdzer koji radi u prodavnici u kojoj kupujem vodu me pita odakle sam, i ja pomalo ravnodusno odgovaram da sam iz Srbije, ravnodusno jer ne ocekujem da je ikada cuo za Srbiju. Stariji Jordanci jako dobro znaju Jugoslaviju, i Juga je dobar brend i dan danas, ali mladji nemaju pojma. Medjutim, decko rasiri osmeh oko glave i kaze: “Srbija, Beograd, pa nash kralj je 80-tih studirao u Beogradu! Dobrodosao u Jordan!” Malo sam se zbunio, otkud sada on tako mali zna gde je kralj studirao, ali sam ukapirao da je verovatno tih dana u skoli ucio i najsitnije detalje iz kraljevog zivota, posto je kralj veliki brend ovde, njegove slike su u svakoj prostoriji i svi ga vole. Ovo vam zvuci poznato?

Pozdrav

- 19:42 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Moja prva evakuacija

Ponovo sam na internacionalnom aerodromu Sadam Husein u Bagdadu, samo 2 dana nakon sto sam stigao ovde. Zajedno sa sedmoro kolega cekam avion za Beirut. Receno nam je da avion slece izmedju 12 i 2h, a polece nazad nakon 20 minuta, sto znaci da treba da budemo spremni u svakom trenutku da krenemo. To pomalo lici na moj dolazak iz Jordana pre dva dana. Avion Air Serv-a, nekomercijalnog oficijalnog avio prevoznika UN-a koji se specijalizirao za prevoz ljudi u ugrozena podrucja, iz bezbednosnih razloga nije imao unapred odredjeno vreme poletanja.

Trebalo je na aerodrom doci oko 7h, a na licu mesta ce se videti kada avion polece. Moj kolega Daren koji je vec putovao Air Servom me je ubedio da odemo oko pola 8, jer osoblje nikada ne dolazi na vreme. Stigli smo oko pola 8 i nikoga nije bilo tamo. Lik se polako dovukao na posao oko 8, uspeo da zagubi jednu od mojih torbi, iako je pored naseg aviona koji prima 15 putnika na celom aerodromu bio jos samo avion koji ide u Palestinu, i koji prima ne vise od 30 putnika. Kakva je procedura kad vam se zagubi torba koju niste cekirali kod avio prevoznika koji ne postoji?

Verovali ili ne, odvezli su me do palestinskog aviona, popeli u kargo deo i rekli: trazi! Hehe.. kako bi se u Palestini obradovali mojoj majici John Kerry for President!

E sad, sta mi se sve desilo u ta dva dana, od poletanja u utorak do sada..

Sletanje u Bagdad. Suludi manevar kojim se piloti ovih malih letelica sluze zove se corkscrew, jer avion ponire putanjom spirale sa visine od 15000 stopa (oko 5000 metara). Ovo se radi zato sto je klasicno sletanje suvise rizicno, psi laju na karavane..
Znaci, lik se obrusava sa 8km, a u stomaku osecaj kao kada se spustate niz superbrzi tobogan (zeludac pritiska grlo), i traje jedno 20 godina (5 minu

ta valjda, ali nikad kraja). Najjaca fora je sto sam ja sedeo odmah iza pilota, i nije bilo nikakvih vrata izmedju nas, pa sam mogao da cas gledam njih, cas u crnu zemlju prema kojoj se obrusavamo. Piloti su za vreme tog manevra pritiskali sve moguce dugmice, kao kasirka u C marketu, na onim starim kasama. Likovi su bili mnoogo profy, sleteli su, zakocili posle jedno 200 metara, otvorili vrata i rekli: Ladies and gents, welcome to Baghdad!

Aerodrom Sadam Husein je jedna ogromna fenomenalna gradjevina koju je sredinom 80-tih gradilo neko nase preduzece. E sad zamislite ogromni supermarket u koji dnevno udje 5 kupaca. Spooky, nigde nikog.

Na izlazu nas ceka Suki, s dvojicm vozaca i dva automobila. Zasto dva? Ako se jedan pokvari, drugi je tu. Navlace nam pancire i krecemo k centru. Ko je Suki?

Aleksandar Sukiban - fenomenalno osuncani indonezanin ciji imidz odudara od prosecnog indonezanine u dva aspekta: visok je preko 2 metra i govori klasicnim novobeogradskim akcentom! Suki je iz mesovitok srpsko-indonezanskog braka, i uspeo je da od oba roditelja nasledi najbolje osobine. Izgleda kao fotomodel i sve koke u firmi otkidaju na njega. Inace, on je glavni covek u D.C.-u za poslove logistike, bezbednosne procedure itd. Pre pola sata smo padali u dert uz Tomu Zdravkovica koga ima na hard disku!

Suki me je prvog dana uputio u situaciju, i poslao na spavanje jer sam izgledao kao avet. Vec sutradan je bilo previse rizicno da se ide na posao (verovatno ste culi da su se suni i shia ekstremisti udruzili protiv Amera, i to je sada nevidjena frka, zbog koje smo i evakuisani u Liban) tako da smo otisli u Green Zone da iskulramo. To kuliranje je uistinu pravo kuliranje, jer se ta zona nalazi u i oko nekadasnje radne rezidencije Sadama Huseina, i tu je njegov dijabolicni sin Udaj i ostala Tikritska mafija imala svoje haciende, dok bi bilo koji obican gradjanin smesta bio upucan pre nego sto uopste pomisli da kroci na posed. Mi smo uglavnom blejali pored bazena, Suki se kupao (temperature je uveliko preko 30 stepeni), klopali dzaba klopu u ogromnoj kuhinji CPA i shopingovali u shoping mall-u (prodavnica koj ima americku robu po americkim cenama). Foto atrakcija je fotografisanje u Sadamovoj lux fotelji, ali ja sam to iskulrao, bazen vam je dovoljan.

Vracajuci se nazad u hotel polako smo se pripremali za ono sto nas ceka. Stizale su vesti o otmicama stranaca, o napadima koji se ocekuju sutra, u petak, nakon odlaska u dzamiju (petak je sveti dan, kao kod nas nedelja), a narocita paznja je posvecena suboti, kada shia muslimani slave neki od svojih najvecih praznika. Shia zajednica je sada velika nepoznanica, jer su krenuli u napad na svoje saveznike i oslobodioce Amere, zato sto su Ameri krenuli da uhapse mladog imama Muktada el Sadr-a, zbog ubistva rivalskog imama koji je bio pro-western tip. Mladi Muktada se pametno zabarikadirao u najsvetiju dzamiju u Nadzafu, okruzen sa nekoliko hiljada svojih ratnika. Ameri su probali da ga uhite, ali je to rezultiralo pobunama u desetak gradova, i te pobune su se uglavnom zavrsavale povlacenjem okupatora. U toj bezaniji narocito se istakao ukrajinski korpus, cuveni Kozaci, koji su predali neki mali grad za manje od pola sata.

Nakon sto je postalo izvesno da je poceo lov na strance, resili smo da palimo negde. Suki i ja smo bili za to da se ide u Kurdistan, koji je slobodna i fino organizovana autonomna teritorija na severu Iraka, i do tamo se stize nakon 5 sati voznje, medjutim, ostali su se plasili blokada na putu, s pravom, jer su svi stranci oteti upravo blokadom puteva. Suki i ja se nismo plasili iz 2 razloga:

1. Imamo srpske pasose, niko nas ne bi otimao jer nemaju koga da ucene nasim pogubljenjem
2. Suki mi je otkrio da imamo 2 kalashnjikova, u narodu poznata kao kalash (AK47), tako da sam vec zamislio nas dvojicu u prvom autu u konvoju s dva kalasha na prozorima. 'deste sad pobunjenici?!!

Na srecu (ili nesrecu) ekipa nas je odgovorila od ovog brilijantnog plana, i odlucila da se danas za vreme molitve iskrademo iz Bagdada. Iskrademo je malo blaga rec za kreatnje motornim vozilom brzinom od 160km/h kroz grad, ali ne moramo sad bas u sitnice. Akcija je za sada uspela, jer smo na aerodromu, medjutim poslednjih pola sata su detonacija jake i u blizinu, pa postoji mogucnost d ace aerodrome biti zatvoren. Sta to znaci? Kampovanje braco, zalezi za fotelju i cekaj da se oblaci razidju!
Situacija je u ovom momentu takva da avion kruzi iznad aerodrome dok se situacija mal one smiri. Posto mi je baterija pri kraju, ovaj mail zavrsavam u Beirutu.

Braco i sestre, ovoj prici nema kraja. Braca banditi su pre pola sata ispalili zemlja-vazduh raketu na avion koji je kruzio iznad aerodroma. Naravno, nista ne moze da dohvati avion na 20 000 stopa (pitajte PVO, oni to dobro znaju), ali to je bilo dovoljno da se aerodrom zatvori do daljnjeg. Zato smo sada svi u "hotelu Bristol", zapravo grupaciji vojnih montaznih baraka u sklopu aerodroma, cekamo da se nesto desi. Najverovatnije ce taj nas avion, koji je ipak na kraju sleteo (sta drugo) poleteti rano ujutru, dok banditi spavaju. Videcemo kakvo je zezanje uvece sa marincima. Znam sigurno da necu da obucem Marijinu majicu "Yankee stay home" :-)

Citamo se kasnije.

Bslo

p.s. kazite svima koji nisu dobili ovaj mail, a koji bi zeleli da ih stavim na listu, da mi se jave, jer nikog nisam hteo da stavljam u neprijatan polozaj da ih unapred stavljam na listu pa da njima bude glupo da mi kazu da ne zele da ih smaram mailovima

p.p.s. Sliku sa bazena saljem kasnije, nesto nece sad

- 18:23 - Komentari (11) - Isprintaj - #

Sljedeći mjesec >>