Slobs u Iraku

<	srpanj, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

23.07.2004., petak

Leto u Jordanu

Drugari, nije me bilo u vašim inboxima neko vreme, znam. Sve sam nešto iščekivao da se dese planirana putovanja u Irsku i Irak, pa da se od tamo javim, ali sam se u međuvremenu usidrio u Jordanu, i sva je šansa da ću ovde biti još neko vreme. Baš pre neki dan sam učestvovao u “krv za vizu” akciji, i tom prilikom jordanskim hemičarima dao manju količinu krvi na anlaizu u zamenu za tromesečni produžetak vize. Propisi nalažu da svako ko ostaje više od 3 meseca mora biti testiran na AIDS. Pošto sam vizu dobio, znači i da sam aids free. Lepota.

Ovih dana se u Ammanu nalazi i jedna grupa od 20 Iračana koje je NDI pozvao da se 7 dana druži sa nama na seminaru o komunikaciji sa biračima. Ovo je već treća grupa koju obučavamo ovde, i program je dosta sličan čuvenim letnjim školicama NDI, samo je malo bolji ;-) Malo je detaljniji jer su Iračani na basic basic nivou. Bilo mi je zaista malo teže da se prilagodim činjenici da je 90% pojmova koje mi na seminarima koristimo potpuno nepoznato našim učesnicima. Na primer, kontrola izborne procedure od strane političkih partija je totalno nova stvar za sve nase učesnike. Oni nisu imali predstavu o tome da se stranka i time bavi. E pa sad mozete da zamislite kako se lagano izgubi 2 sata odgovarajući na pitanja o pravima i obavezama posmatrača, o načinima finansiranja kontrolora itd. Da vam ne spominjem GOTV koji prevodilac nikako nije uspevao da prevede, a kamoli da skrati na 4 slova.

Počeo sam i da učim jezik, polako, a od sledeće nedelje i vrlo intenzivno. Jezik je lagan, čak su i slova dosta jednostavna, ima ih samo 26. Inače, svako od vas u startu zna bar 30-tak reči arapskog jezika. Samo se treba prisetiti vokabulara iz starogradskih pesama i sevdalinki, ili još bolje iz Selimovićevih knjiga. Pogodite sta znače sledeće reči:

sanduk
čaršav
sabun
peškir
zejtin
dzami(ja)
kitab
tefter
čekić
dušek
sabah
šejtan
dzenaza
jorgan
turši(ja)
taman
čaj
vilajet
rahat lokum
askari
đerdan
baklava
limun
rende

Ima ih još mnogo, i svakodnevno nailazim na nove primere. Zanimljivo re da mi ove reči nazivamo turcizmima, a one su zapravo arabizmi! U stvari, ko zna ko je tu kome penetrirao u jezičko nasleđe, jer su i arapske zemlje bile pod otomanskom imperijom, ali su i turske zemlje bile pod arapskom upravom. Bitno je da se mi razumemo i da vlada bratstvo i jedinstvo.

Inače, ni arapske zemlje nisu sve jednake među sobom. Mislim na nivo samopercepcije i percipiranja drugih. Zemlje koje se nalaze oko golfskog zaliva, naftni tajkuni, nalaze se u prvoj aristokratskoj ligi. Dakle Bahrein, Katar, Emirati, Saudi Arabija, i šampion Kuwajt gde je sasvim uobičajena pojava da debeli bogati klinac metalnim novcem gađa Filipinca koji radi u McDonaldsu i naručuje Big Mac. Za Kuvajćane su svi ostali narodi jednostavno niza rasa i treba ih tretirati kao životinje. Iz ove grupe bih izdvojio samo Emirate, i to naročito Dubai gde postoji visok stepen tolerancije ka stranim kulturama. Ostali su mi simpatični koliko i Voja Šešelj.

U drugu kategoriju bih stavio zemlje u okruzenju ovih bogatuna, Yemen, Oman, Jordan, Sirija, Liban, Irak. Ova grupa mi je daleko najsimpatičnija, mada se među sobom dosta razlikuju. Niko osim Iraka nema naftu. Oman zapravo ima nešto malo nafte i puno više voća, Jemen je totalno tradicionalna i prelepa zemlja gde svaki dečak nosi bodež sa sobom i normalno je da otac sinu kupi kalaš za 16-ti rođendan. Sirija je republika u kojoj predsednika nakon smrti zamenjuje predsednikov sin, Jordan je klasična ruska priča o bankrotiranom aristokrati koji i dalje nailazi na respekt suseda ali je bez kinte, Liban je najliberalnija arapska zemlja, mešavina nekoliko kultura, oaza gde žene izgledaju kao Zagrepčanke koje se oblače u Njujorku. Ostaje još Irak koji je priča za sebe, nesrećna rašrafljena zemlja koja ima neverovatne resurse i čije je stanovnistvo ubedljivo najbolje obrazovano u odnosu na sve ostale arapske zemlje. Irak je takođe golfska zemlja, ali totalno različita od ostalih golfskih suseda. Ljudi su drugačiji, tolerantniji, i znam da vam to sad zvuči kao paradoks ali sa Iračanima ćete najpre naći zajednički jezik, jer su generalno dobro obavešteni, govore jezike itd. Karakteristika za sve zemlje u ovoj grupi je da neverovatno mrze Saudijsku Arabiju.

Treća kategorija je Egipat. Najmnogoljudnija arapska zemlja je u isto vreme i dno dna arapskog sveta. Egipćani rade najgore poslove u ostralim arapskim zemljama i ne nailaze na bilo kakvo postovanje od strane suseda. U isto vreme, egipatske tele novele su ubedljivo najgledanije u arapskom svetu, a Amr Diab, mladi enrikeiglesijasoliki egipatski popstar je panarapska zvezda koja se u pepsijevim reklamama pojavljuje sa Bekamom i ekipom. Mislim da je, kada se o mrznji prema Egiptu radi, reč o jednostavnoj zavisti prema velikima. Na isti način na koji evropljani mrze Nemce ili Francuze ili način na koji ceo svet mrzi Amere. Mada paralele nisu baš idealne jer je Egipat vrlo siromašna zemlja. Naš omiljeni taksista Abu Feraz kaze da u Egiptu vlada stanovnicima deli fotografije piletine da se sa vremena na vreme podsete kako meso izgleda.

U četvrtoj grupi se nalaze ostale mediteranske severnoafričke zemlje, Libija, Tunis, Alžir, Maroko. Ove zemlje su svet za sebe, jezik je dosta drugačiji, sa puno francuskih reči, pod snažnim su uticajem berberske kulture, pa su i jela drugačija, muzika je drugačija. Za ostatak arapskog sveta ove zemlje su vrlo egzotične, naročito Maroko. O ovim zemljama ujedno i najmanje znam, jer se ljudi iz tog kraja retko sreću u Ammanu.

Moj kolega Brajan, koji je boravio u skoro svim arapskim zemljama, kaze da je Jemen najzanimljivija i najlepsa zemlja. Ujedno, to je i jedina zemlja na svetu gde postoji takozvani otmičarski turizam. Ljudi idu tamo da budu oteti. Otmičari su u stvari obični seljani, uz to i pripadnici nekog od plemena, koji na taj način pokušavaju da nešto dobiju od vlade. To je provereno jedini način da se dobije, recimo, nova škola ili popravi most. Otmu se stranci i onda se ucenjuje vlada. Stranci ovo obozavaju, jer ih otmičari odvedu u selo, pa ih danima goste specijalitetima tog kraja, vode ih u obilaske, upoznaju sa tradicionalnim plemenskim životom. Veliki broj bivših talaca se redovno vraća u posetu porodicama koje su ih otele. Istina, postoji par slučajeva u kojima se otmica ne završava srećno po otete, i to su uglavnom slučajevi kada vladini specijalci pokušaju da taoce oslobode od otmičara. No tih je slučajeva sve manje, jer je vlast naučila kako da se sa otmičarima ophode!

Poštuj i neguj svoga otmičara! Neka to bude pouka priče.

Čitamo se.

Slobs

- 18:02 - Komentari (5) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>