Slobs u Iraku

	lipanj, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

05.06.2004., subota

Amman, zar u Amman

Ovo je bila reakcija jednog Nikole na vest da putujem u Amman. OK, nisam ni ja imao pojma sta me ovde ceka, nisam takoreci nista znao o ovoj zemlji, Jordan mi je vise bila asocijacija na liniju sportske obuce nego na bliskoitocnu funky kraljevinu. No, u par nedelja koliko sam vec ovde, uspeo sam da otkrijem jednu divnu zemlju, mitsku, biblijsku zemlju koja je u isto vreme modernija i bolje organizovana od mnogih balkanskih kvazi-drzava.

Vec sam vam pisao o Petri i Wadi Rumu, u medjuvremenu sam uspeo da prokrstarim uzduz i popreko, od saudijske granice na severo-istoku, do Mrtvog mora, najnize tacke za planeti (-400m) i granice sa Palestinom na Istoku. Bio sam i u Aqaba zalivu, gde su se u 20km obale smestila 4 lucka gradica koji se nalaze u 4 razlicite zemlje, Egiptu, Izraelu, Jordanu i Saudi Arabiji. Brodic koji nas je vozikao po zalivu je bukvalno bio cas u egipatskim, cas u saudijskim vodama. Na svu srecu, danas su ove zemlje u znatno boljim medjusobnim odnosima nego ranije, tako da niko nije pucao na nas!

No sam u ovom putopisu resio da vas smaram o prestolnici, Ammanu.

Prestolnica je pre samo 80 godina bila selo sa manje od 2000 stanovnika, uglavnom pripadnika jednog kavkaskog plemena koje se zove Chirkasi. No pruga izmedju Damaska i Meke, koja je tih godina gradjena da olaksa put vernicima koji jednom godisnje tuda idu na hadziluk, ponovo je vratila Amman u zivot. Zvanicno, Aman postaje prestolnica tek 1948. nakon sto su Englezi i UN predali Palestinu Jordancima na upravljanje. Verovatno niste znali da su sve okupirane teritorije Palestine bili u sastavu Jordana sve do 1967. kada su u Jordanci prakticno naterani da zajedno sa Egiptom i Sirijom napadnu Izrael. U pocetku je koalicija bila veoma uspesna, bila su znatno bolje naoruzana, ali su se Izraelci pokazali zilavima, i vrlo brzo uspeli ne samo da se odbrane, vec i da od sve tri zemlje oduzmu neke teritorije. Egipat je predao Gazu i planinu Sinaj (kasnje vracena Egiptu), Sirija je predala visoravan Golan, a Jordan kompletnu Palestinu. U to vreme pocinje drugi izbeglicki talas iz Palestine u Jordan, i danas vecinu od oko 5.5 miliona stanovnika Jordana cine zapravo Palestinci! Jordanci su manjina u sopstvenoj zemlji, mada se javni popisi ne rade vec vise od 15 godina, jer vlada ne zeli da Palestinci postanu svesni cinjenice da su sada vecina, jer bi to znacilo njihov veci udeo u vlasti i sve ostalo.

Iako bi bilo logicno pomisliti da je Kraljevina puno zrtvovala primajuci izbeglice iz Palestine, situacija je upravo obratna. Palestinci su doneli duh trgovine, bisnisa, kulture i tog nekog svetskog shmeka u konzervativni beduinski Jordan. Otud i kosmopolitski duh Ammana o kome sada pricam. U Ammanu gotovo svi govore engleski, u svim prodavnicama, u svakom taksiju, svuda. Frapantno saznanje. Svi taksiji su obojeni u zuto, svi voze sa taksimetrom (osim nocu kada se cena pregovara), zapravo postoji dosta stvari zbog kojih bi se nase vlasti postidele. Sve bitne javne informacije su napisane i na engleskom jeziku. Svaki turisticki objekat, putokaz, institucija ima objasnjenje na engleskom, a cesto i na jos nekom svetskom jeziku. Rechi “may I help you” i “Welcome to Jordan” cete cuti vise puta svakog dana, kao neku mantru. Narocito od policajaca. Policajci dodju kao ispomoc turistickim radnicima, uvek raspolozeni da izadju u susret. Jedini problem je to sto cesto nece da vam kazu “ne znam” kada nesto ne znaju, vec ce radije da vas posalju u pogresnom smeru, nego da vam kazu da ne znaju gde je to sto trazite. Takvi su i obicni ljudi, nekako im je glupo da vam ne pomognu, pa ce vam nesto reci cak i ako pojma nemaju sta je to sto trazite.

Inace, hodajuci gradom jednog dana nabasam na Jatovo predstavnistvo ovde. Amman je nekada bio dosta bitna zracna luka za Jatove letove na istok. Resim ja da udjem, da pitam kako ide, da mozda nazdravimo uz casicu ljute itd. Unutra dvojica, brkovi, piju caj, sve redno. Vidim domoroci. Pitam koliko kosta karta do Beograda, kao hteo bih da letim. Kazu nemaju pojma, da pitam preko puta u Bulgarian Airlines, Jat vise ne leti za Beograd. Jeel, kazem ja na cistom arapskom, a sta vas dvojica onda radite? – Pa eto nista, pijemo chaj..

Stvar je u tome da mi ne samo sto smo lose organizovani i lenji, nego i druge pokvarimo, cim probaju da obuku nash dres. Jat ne samo sto ne leti vise, nego i placa zakup na Shmejsaniju, elitnom delu Ammana, i placa ne jednog sluzbenika da ne radi nista, nego dvojicu. To je ta nasa vrcava poslovicnost.

Pre 10-tak dana sam shvatio da nisu bas svi ovde ludo zaljubljeni u kraljevsku porodicu. Da se razumemo, ja ih obozavam. Napravili su strukturu vojno-policijsko-obavestajnog aparata pomocu koje je ovo jedna od najsigurnijih zemalja na svetu, jer za organe reda na ovaj ili onaj nacin radi gotovo cetvrtina stanovnistva Jordana. Ne znam koliko je agenata imao istocnonemacki Shtazi, ali ovo je impozantna cifra. Obavestajna sluzba se inace zove Muhabarat, i ja ponekad taksistima kad me pitaju odakle sam i cime se bavim (obicno bude prvo pitanje cim se udje u taksi) kazem da radim za Muhabarat J Neki me saucesnicki pogledaju ispod oka, vecina mi ne poveruje, posto sve i da je to istina verovatno ne bih o tome pricao sa taksistom 15 sekundi nakon sto smo se upoznali.

Kraljevska propaganda je neverovatnih razmera, i u tradicionalno socijalistickom stilu ogromne fotografije clanova porodice nalaze se svuda, u svakoj prostoriji, u automobilima, u bioskopima, kaficima, svuda. I fotke su prilagodjene prilici i mestu. Tako ce na fudbalskom stadionu (gde sam gledao susret Irak – Saudi Arabija, 3:1 za Irak koji se kvalifikovao za Olimpijske igre) kralj biti u fudbalskom dresu i kopackama, u javnim institucijama ozbiljno poslovno odeven, u poslasticarnici ce stajati njegova porodicna fotografija gde su svi nasmejani, kao na reklami za kaladont. U frizerskom salonu ce stajati romanticni zagrljaj kralja i kraljice, pogledi i mizanscen kao sa Soko Shtark-ove bombonjere; u vreme drzavnih praznika, u novinama ce izlaziti fotke kralja u uniformi preko cele strane. Oglas bi dala recimo neka velika banka, koja tom prilikom kralju cestita veliki drzavni praznik. Svaka skola, svaki most, svaka bolnica, svaki stadion nosi ime nekog od kraljevskih predaka. A ima ih mnogo, jer se Jordan punim imenom zove the Hashemite Kingdom of Jordan, i ovo Hashemite znaci da vladari vode direktno poreklo od proroka Muhameda. Naravno, svaki clan porodicnog stabla ima svoju ulicu i svoj most, a u poslednjih par generacije i kraljice pocinju da izlaze iz senke i dobijaju svoje ulice. Danasnja kraljica Rania ima ulogu klasicne prve dame, vodi borbu za ukidanje nagaznih mina, podrzava zensku emancipaciju, vodi fond “Trece dete” itd.

Da se vratim Ammanu. Grad je, poput Beograda, u isto vreme i fenomenalan i odvratan. U Ammanu zapravo postoje dva Ammana. Sirotinjski istocni Amman gde zivi radnicka klasa, izbeglice iz Palestine, doseljenici iz ruralnih delova Jordana, raja. Zapadni Amman je sav fensi, poslovne zgrade sa svetlecim dvojezicnim firmama, fensi zapadnjacki kafici i restorani itd. Naravno, recept za dobar provod je mesati istok i zapad bar 2 puta dnevno. Lepo je pojesti sushi na vrhu Howard-Johnson hotela odakle se vidi ceo grad, ali je lepo i zavrsiti burnu noc cuvenim falafelom kod Hashema gde za 1 dinar obeduje 4-ro ljudi (oko 75 nasih dindzi).

Shoping takodje, zapad ima firmirane radnje, shoping mall-ove kao na zapadu, ali tesko cete naci kompletno belo odelo za 12 dinara ( odelo je bilo neophodno za tematsku “zurku u belom”).

Iz jednog u drugi deo grada se ne pesaci, kao ni bilo gde drugde u Ammanu, jer ovaj grad jednostavno nije predvidjen za pesacenje. Taksi je fantasticno dobar i jeftin, za pola do jednog dinara (40-80 nasig dinara) moze se stici na bilo koju adresu, i taksija ima toliko da nikad se nikad ne ceka duze od 20-tak sekundi! Pre neki dan me je vozio taksista ciji je brat studirao u Jugi, i nije hteo da mi naplati. Juga mu je zemlja iz snova, mnogo je pomogla njegovoj familiji i on ne moze da mi naplati voznju. Inace, upoznao sam citavu jednu koloniju jugo-jordanskih brakova, odnosno njihovu decu. Ta deca su otprilike mojih godina, nesto malo mladja, super izgledaju (kao i uvek kad su takvi miksevi u pitanju) i skoro svima su majke iz Nisha!! Ne znam kako to, verovatno su im ocevi studirali u Nisu jer je mozda Jordan slao studente da se obucavaju u masinskoj industriji, ali zna se da su Nislijke tolerantne ka stranim kulturama. Jako je zanimljivo posmatrati te tamnopute decake i devojcice koji iz svoje normalne konverzacije na arapskom jeziku najednom pocinju da pevaju “Niska banja – topla voda” i da se penju na stolice. Tanane emocije i dert juzne Srbije opstaju u genima, bez obzira na podneblje. Na srecu i na zalost!!

Sledece nedelje putujem u Dublin, gde cu sa mladim Irackim politicarima provesti 3 nedelje prateci kampanje za izbore za evropski parlament. Sledeci putopis, dakle, do u detalje pojasnjava prednost Guinessa nad ostalim konkurentima iz sveta piva.

Hugs,

Chicha

- 19:44 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>