kad u sitne sate pišeš kažeš
ja bih radije krenuo igrom života
onom taktilnom
sve je u dodiru znaj
žaliti za izgubljenim neizgledno
prema jutru postaje
samovati upitno je
godine zanemariš
mladosti se vratiš bez Striborove ponude
u ovim godinama samoću željama ispuni
dodirima snove zamijeni
jutra će biti svježa na pogled
a toplina kraj tebe taktilne
ispunit će jutrenje
zaboravljamo
tlapnje sreću ne donose
što je tu je
grijmo se u ljubavi