Pozvan sam na promociju romana Luke Premera u izdanju Kulture snova


Roman u trapericama više ne pije vodu.
Prije bi to bio SMS roman. Gledam to u tramvaju, busu, na ulici, na promociji.



Nema se vremena za normalno druženje jer treba škicnut što je
na Istagramu ili Fejsu. Da li je koja poruka stigla?
Rade to i dokone gospođe koje su zaboravile na godine.
Bez šanka, cigarete jonta život više ne ide.
Ova proza omogućuje i izlike da su pogreške slučajne zbog prebrzog
dodira ekrana.


U to ne bih uvlačio ni Glumca ni Majdaka. To je jednostavno Luka Premer
i njegovo društvo. Zanimljivo, čitko i pitko. Jezik klape i psovke to je naša
savakodnevica, tako oni razgovaraju i zašto od toga bježati.


Bravo Luka!


_Fotografirala Lukina mama, Borna i ja

Hvala za ugodnu i nezaboranu večer