Čovek koji je previše znao

<	lipanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

13.06.2008., petak

Ajoj hoće li ikad proći ovo mučenje?!

Sinoć sam bio mrtav umoran, i učinih sebi plezir, legoh pre devet. Snom mrtvijem zaspah. I probudih se negde oko pola 3. Ustadoh - bunilo. Misli i razmišljanja se sustižu, sve teže od težeg. O užasi usamljenosti! Nije ni malo čudno što većinu postova pišem u kasnim satima i što su takvi kakvi su.

Sada pišem sve šaleći se, ali jutros sabajle mi uopšte nije bilo do šale.

Vratio sam se u krevet kada su oči počele da se sklapaju i kad su ptice propevale pred zoru. Kasnije, kada sam se probudio, sve je bilo kao rukom odneseno.

Sećam se, dok sam se odmah posle razvoda lečio od depresije (nesvestan toga šta se dešava), pitala me šrinkica: kako spavam, budim li se u zoru pre svitanja? To buđenje u beznadežni čas, to je simptom užasa. Hvala nebesima, spavao sam tada (bez snova) bolje i temeljnije nego ikad. Želeo sam da živim, odbrambeni mehanizmi su bili na maksimumu.

Ali ovo jutros – e to je to! Buditi se pre Sunca, to je propast. Sinji li je kukavac svako ko je primoran da se iz kreveta diže po mraku, pre no što zora zarudi. Iz mraka vrebaju svakavke sandžame.

* * *

Hvala nebesima što nemam ogledalo poviše lavaboa u kupatilu. Da ga imam, po vascelo jutro bi blenuo o svoju facu i govorio sebi: Kretenu, idiote, o kretenčino jadna, šta učini!? Zakasnio bih na posao zbog toga što gledam sam sebe u oči. Ovako, bez ogledala, isto kasnim ali zato što pod tušem moram minimum dva puta da otpevam "Zajdi zajdi".

* * *

I na kraju, otići u kinoteku i gledati novotalasni film, Šabrolovog "Lepog Serža" – propast je zagarantovana. (do juče nisam znao ništa o tom filmu, neću da se foliram) Bolje da sam otišao na Sexy Grad ili na neke Šveđanke u internatu ili na neki film gde ti mozak odluta u neko šarenilo i nove svetove bez opasnosti da tamo sretneš sebe i svoj jad. Ovako - opet crnilo i beznađe i ja sa njim, slika neoštra – džaba sam obukao cvikere, pauze dok menjaju rolne - eto prilike opet za razmišljanje i introspekciju. Mislim da sam ja jedini u sali koji se tokom projekcije hvatao za glavu par puta. Ne šalim se, zaista sam se hvata za glavu, i nije bilo stjuardese da sedne kraj mene i pita da li mi je dobro.

* * *

Da vam se pruži prilika da se ponovo rodite, da počnete život iz početka, šta bi uradili?

Ja bih pristao, bez razmišljanja, odmah. Da mi evo sada neko zazvoni na vrata, da mi neko u autobusu šapne na uvo, ma odmah bi pristao, pružio bih ruku: da, vodite me.

Voleo bih da se rodim ponovo, i da naučim da ispoljavam emocije, da slušam ljude, da saosećam sa njima, da dajem i da primam. Sve ostalo proizilazi iz toga.

A ako to nije moguće, onda bih da se rodim ponovo i da ne znam baš baš ništa od tih stvari. Da budem upravljan nagonima, kao životinja. Da kada se probudim noću, gledam u mrak nekoliko minuta širom otvorenih očiju, a onda zatvorim oči i nastavim da spavam.

- 23:55 - Komentari (10) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>