That's how people never grow up

<	veljača, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

04.02.2008., ponedjeljak

I was wasting my time

Umesto uvoda: zaista je ružno da dug period apstinencije od bloga prekidam jednom ovako bljutavom temom, ali što da ne, eto večeras mi se ne piše o tome kako kako Ljevin, pošto se dobro naspavao, zasuče rukave, dohvati kosu, pa niz livadu kosi, kosi, kosi, letnji dan do podne... Više sam pod utiskom svog kolege koji je u petak skapirao da naša koleginica i sada i ranije glasa za radikale, pa nije mogao da dođe sebi od čuđenja...

Elem, prođoše izbori. Brinulo me kako će proći nedelja veče, hoće li biti paljenja Rajhstaga, hoću li stići do kuće u jednom komadu ili će mi rulja usput prevrnuti kola?

Sve je ispalo kako treba. Kad bi se zezali.

Disappointment came to me

Dobili smo pravo na još jedan udah. Nema razloga za slavlje ni za optimizam. Da li smo odložili potonuće, ili se izvukli za dlaku?

Hoće li se iko od ovih što su izabrani promeniti? Hoće li nešto naučiti iz ovog iskustva?

Odgovor: Neće

Negde sam pročitao kako je slična situacija bila u Rumuniji, desnica opasno pripretila, na izborima tesno izgubila, a posle toga Rumunija ušla u EU, zemlja se otvorila, narod naučio da misli stomakom a ne parolama, i eto sada krajnje desnice na bezbednih 4%.

Eh, avaj, daleko je Rumunija. Nismo mi te sreće ni pameti.

Let me live before I die

Mada odlična nam je taktika, ja sam tek sada to ukapirao: ne moramo da radimo ništa, ni da vatamo osumnjičene ni da sprovodimo reforme, lepo sedimo i smrdimo, kad dođu izbori i desnica pripreti, Evropa brže bolje da malo one šargarape kojom je do tada mahala, i stalno tako... Doduše da smo u nekoj pripizdini, kao na primer sirota Belorusija, malo sutra bi se šargarepe najeli. Kako je krenulo, možda nas i prime u EU jednog dana. Doduše dalekog dana, do tada ima Evropa da pukne, neki asteroid da nas spiči, mora da nadođu, glad i boleštine da haraju, pa će i Evropi i nama biti sasvim svejedno.

Uh, malo preterah...

U međuvremenu, ne mogu da dočekam trenutak kada će Kosovo i formalno postati nezavisno (hello, juhu, ono je nezavisno već skoro deset godina...) To će vala zatalasati ovu žabokrečinu.

Na razmišljanje i očaj me je navela slika koju sam video na tv-u pre desetak dana, kad sam se jedno veče zajebao i uključio dotični u vreme dnevnika. (Dnevnik – šta to beše?) Kad ono tamo, po naredbi Komiteta za usaglašenost sa Ustavom, honorarno angažovani studenti po kutijama Plazma keksa flomasterima zacrnjuju bogohulnu adresu distributera za Albaniju... U pitanju je adresa gde se zadnja pošta Kosovo tretira kao država. I nije bila u pitanju samo Plazma. Tada mi je prekipelo i udario sam se rukom po čelu: E slepci jedni, nema tog flomastera koji će premazati ono što ne želite da vidite...

There are other sorrows too

Uostalom, zašto ja pišem ove gluposti u sitni čas? Dao sam svoj glas gde sam mogao, na meni je da čuvam živce i bavim se svojim životom. Eno u ekspres loncu se krčka sutrašnji ručak, treba da otpišti još desetak minuta, u međuvremenu glasno razmišljam. I zaboravio sam da uključim aspirator, bestraga mu glava, sad ću morati da lufiram stan.

As for me, I'm ok

- 23:17 - Komentari (17) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>