Kriminalac, prekršitelj zakona i jedno govno od čoveka

<	studeni, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

23.11.2007., petak

Znao sam da će tako biti. Tek što sam zaseo za računarsko sokoćalo, vidim na stolu pored tastature se baškari moj švajcarski nožić. Trebao mi je ljuto pre deset minuta, jedini vadičep za pampurove u mom posedu se nalazi baš na tom švajcarskom multipraktiku. Naravno, nisam mogao da ga nađem, pa sam morao da primenim vulgarnu metodu uterivanja pampura u flašu.

Zapamtiti: prilikom nasilnog uterivanja pampura, stvara se natpritisak, te čim se oslobodi put malo vina hoće da prsne napolje. Voditi računa o tome naredni put i prikladno se obući.

Ovim činom ispijanja vina, zajebavanja pred računarom i potonjim odlaskom u krevet stavljam tačku na svoje po običaju dugo odlagano pakovanje. Sve sam spakovao, čak i sendviče napravio, ostaje da sutra posle posla dremnem malko ako uzmognem, presvučem se i utovarim stvari u kola. Ne idem ni dugo ni daleko, eto mene nazad u nedelju rano popodne ako sve bude po planu, ako me ne proguta žitko blato i ako se ne surduknem u neki jarak.

Pripremio sam samo osam sendviča, šećer, neskafu i pola litra mleka za mućenje iste. Ništa više. (Lažem, tu je i šaka jabuka)

Pade mi na pamet, čitao sam sojevreno "On the road", pa tamo ko šta radi glavni junak kad se sprema na sledeću turu, spremi nekoliko sendviča, i put pod noge preko pola Amerike. Koliki li su njegovi sendviči bili? Možda nisu isti kao moji, možda su mnogo veći, bem li ga. Ja od jednog bageta iz Maxija napravim četiri sendviča i to je to. Ovog puta su sasvim jednostavni: margarin, žuti sir i sitno seckani mladi luk.

Nego, po običaju, ovaj uvod mi je slučajno uleteo, ono što mi grozu mori već nekoliko dana je nešto sasvim drugo.

Ukratko, ja sam kriminalac i prekršitelj zakona i jedno govno od čoveka i predstoji mi oduzimanje vozačke dozvole na tri meseca. A možda i duže.

Mogu da se šalim i zajebavam do sutra, ali stvar je ozbiljna. U nedelju rano sabajle me ufatiše sa 0,64 promila alkohola. Ozbiljnost je u tome što je to ozbiljan i sramotan prekršaj – ja u suštini poštujem zakon, one što skreću bez migavca i što voze autoputem kao Šumaher bih mlatio govnjivom motkom a one što voze pijani i svako malo ubiju nekoga bih besio po banderama na Terazijama. E a sada sam zvanično i ja jedan od tih i ostaje mi da sam sebe obesim za jajca a to je nemoguće.

Vodio sam se iskustvenom činjenicom da je dva piva u cugu maksimum, a sve preko toga zahteva i protok odgovarajuće dugog vremena, i puno puta sam duvao u onu policijsku duvaljku, i sve je bilo u redu. Prošlog vikenda za celu noć stukoh samo tri i po piva (ma batalih na pola ono poslednje), ali uzalud logika i iskustvo. Dobro veče, dobro veče, jeste li pili, jesam, molim vas dunite ovde, duv, pročitajte šta piše maksimum je nula pet, uh jebi ga.

Kamo sreće da je samo to. Čeka me suđenje za ono već pomenuto ostavljanje kola na nizbrdici a bez povučene ručne, a imam od proletos i jedno prekoračenje brzine od preko 30 km u naseljenom mestu. Jeste sačekuša, na pravcu iza krivine na samom ulazu u selo sa 6 kuća, jesam se zapričao i prevideo znak na putu kog inače znam napamet, ali džabe, radar kaže 82 a ograničenje kaže 50, i ovo je samo po sebi dovoljno za streljanje, a kad se ukombinuje sa alkoholom u krvi, ma neće me ni tri Dunava oprati.

I tako sve mislim da sam kulturan vozač i da ne divljam i da sam uopše primeran građanin, a ono me čekaju tri (3) suđenja. Tražiću da se objedine, a možda bude i prenos na drugom programu RTS.

- 01:15 - Komentari (14) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>