Siboney

<	listopad, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

30.10.2006., ponedjeljak

Polovina Meseca se obrušava na Surčin

Pola Meseca dovoljno sija da se u snu može da čita pismo od kuće
i kao što kažu, godine duge prolaze često bez po muke
samo što sati ćutljivo biju
i svako jutro traje sve duže

- 23:33 - Komentari (3) - Isprintaj - #

28.10.2006., subota

Whatanight

Dugo, jako dugo, kadgod vidim neki lunapark i one autiće na struju i sudaranje, poželim da sednem u neki od auta pa da vitlam okolo. Ostalo mi u lepoj uspomeni ko zna kad. Ali ne priliči matorom konju da se glupira tako.

Sinoć smo kod jednog druga sekirali i slagali drva za zimu, pa smo u pauzi posla (nije posao zec, neće da pobegne) malo navratili do obližnjeg lunaparka i obrnuli par tura u dotičnim autićima... he he he

- 10:25 - Komentari (5) - Isprintaj - #

25.10.2006., srijeda

Dani Mrmota

Evo upravo prozuja na TV. Jedan od onih, puno puta gledanih, nikada nisam uhvatio početak.
Lep, romantičan, ali surovo depresivan.

I mean, in real life, you do not get any younger, do you?!
(neke stvari mi lepše zvuče na stranim jezicima)

Lep je pre svega zbog Andie MacDowell. Vidiš je par puta u filmovima, sretneš uživo once in a lifetime, i to je to.

Yesterday the sun was shining but you're finding the sun it
Don't shine all the time
A winter day suddenly came your way
And you ran into your mind

Sleeping Analeah, Weeping Analeah
Do you think you're ready for me?

Oh and yesterday is gone forever and ever, never
To be again
You looked for the sunshine, that brought warmth to your mind
But find only rain

Sleeping Analeah, Weeping Analeah
No, you're not ready for me

But when yesterday becomes a memory, a memory
That we uncovered in time
If you still remember that cold September
I reigned in your mind

Sleeping Analeah, Weeping Analeah
Then you'd be ready for me

Sleeping Analeah
Nick Cave (Newbury, Folger), Kicking Against the Pricks

Gornja pesma možda ima, možda nema veze sa početkom posta. Ne znam, pade mi na pamet.

Imam temperaturu pa buncam. Produvao sam sinuse ili nešto slično od silnog hladnog piva u bašti makar kiša rominjala. I sada patim, možda se nateram da skuvam nešto fino, pa u krevet. Ako ovako nastavi, eto mene sutra opet u Domu Zdravlja da slušam The Voice i družim se sa senior citizenima.

- 22:13 - Komentari (11) - Isprintaj - #

23.10.2006., ponedjeljak

Ovo je deo kampanje!

Ne tako davno sam se ovde na blogu sprdao sa novim Ustavom, i komentarisao kako bi bilo dobro da se njime proglasi da živimo u ...Permanent Springtime in the land of Ethernal Sunshine.

Izgleda da to nije prošlo nezapaženo. Ovo lepo vreme kad mu vreme nije doživljavam kao deo predreferendumske kampanje.

U subotu sam se preznojavao po gradu, natrontavši se neočekujući neobično lepo i toplo vreme koje je na koncu izmamilo brojne Beograđane... U nedelju veče smo opet pili pivo i dočekali fajronat u kafanskoj bašti sa kojom se još ranije oprostih do proleća. Danas, sutra, prekosutra, očekuju se topli dani, živibilipavideli. Dođe mi da odgrizem parče onih dana sačuvanih od odmora pa da ih sada iskoristim.

- 09:50 - Komentari (8) - Isprintaj - #

20.10.2006., petak

Kroz moju glavu košava duva

Hej, PETAK!
Kako je brzo prošla ova sedmica!

Ponedeljak-utorak-sreda-četvrtak-petak
ne sećam se ničega
kako je to lepo!

I have absolutely no recollection of any of these days!
(volim tako da pričam sam sa sobom na stranim jezicima)
ABSOLUTELY NONE

Kao da mi je mozak ispran
(a možda odista i jeste).

Volim hladan zimski vazduh razduvan i rezak
e pa tako nekako mi je u glavi kada pokušavam da se setim prethodne sedmice
kao prazna i svetla belo okrečena soba!

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget (Leonard Cohen cover)

- 14:36 - Komentari (8) - Isprintaj - #

16.10.2006., ponedjeljak

Pa zar tako moj pseći druže!

Stigosmo po mraku u sablasno pusto i ofucano vlaško selo. Pratimo asfalt, nestaje, dalje idemo zemljanim putem. Kuća više nema, put se penje, sve je lošiji. Ma nešto nije u redu, nije ovuda. Kod poslednje kuće koju smo prošli je bilo svetla, idemo tamo da pitamo.

Vraćamo se, stajemo, ulazim u dvorište kuće. Vičem, ali ne preglasno.

"Domaćine !!!"

Prilazi džukac, mešanac sa lovačkim, ne laje, maše repom. Dobro je. Dam mu šaku da onjuši, pa nastavljam da zovem domaćina i merkam da li se pomeraju zavese na prozoru. Prilazi još jedan džukac, malo krupniji, i on je dobre volje. Obojica mi se motaju oko nogu.

Konačno se domaćin okuražio da se pojavi i vidi ko ga zove iz mraka. Ulazimo kroz drugu kapiju, osećam da mi nogavica hladna, vlažna? Ne mogu da verujem! Jedan od one dvojice me tamo u mraku ladno zapišao po nozi! E to mi se nikad nije desilo za sve ove godine druženja sa džukelama. N-e-v-e-r-o-v-a-t-n-o!!! Kakvo nepoštovanje!

Na kraju smo upućeni gde treba, stigli, improvizovali, roštiljali pod zvezdama, na haubi automobila napravili trpezarijski sto.

Ujutro prolaze žene iz one kuće od sinoć. Vode stoku sitnog zuba na ispašu.
"Je li bilo hladno?" - to je uobičajeno pitanje, kad vide gde i kako provodimo noći.
"Kako kome!" - uobičajeni odgovor.

Kažu da je tog jutra pala prva slana ove jeseni.

Popodne, skoro sve je popakovano. Kuliramo, grickamo ostatke sinoćnjeg roštilja. Eto dolaze ona dvojica od sinoć. Jedan od njih je upadljivo mršav, zaista gladan jer ne bira: jede i suv hleb. Sede ispred nas i pametno gledaju. Mažem nepojedenu paštetu na komade hleba i hranim obojicu. Guše se prevelikim komadima koje se ne usuđuju da ispuste na zemlju. Na kraju im delim i ostatke roštilja.

"Ti me zapišao, a ja te hranim kobasicama, sram te bilo!"

- 14:02 - Komentari (8) - Isprintaj - #

14.10.2006., subota

Danas je divan dan

Divan dan je bio i juče, i prekjuče koliko se sećam. Ali danas je subota, i putuje se. Da obiđem staze svog ... (dobro, ne baš detinjstva) sa par drugara sa kojima dugo nisam bio na terenu. Malo lomatanja, roštilja, avanture, kuliranja.

U međuvremenu, biće dobro ako tokom prepodneva stignem nešto da zakuvam. Polakomio sam se i kupio kilo ipo brokolija pre par dana. Sada vene u frižideru.

Dok ne krenem: Feist ad nauseam
Literatura kad se vrnem: Još jedan lep blog

- 08:01 - Komentari (6) - Isprintaj - #

13.10.2006., petak

Uvrtao bih jajca

Jutros žurim na posao, slušam radio, počinju vesti u 9 na B92.
U pregledu vesti, spiker priča:

"U ekskluzivnom intervjuu za b92, Sajmon le Bon, lider grupe Duran Duran, pozvao je narod Srbije da ..."

MOLIM!?

"... da 17. oktobra prisustvuje koncertu grupe Duran Duran ..."

Ma jebo Duran Duran! Jedva čekam da prođe taj 17. da prestanu da nas bombarduju "hitovima". Ko će sledeći da se digne iz mrtvih da nas poseti? Limahl ili Kajagoogoo?

A što se tiče Ustava, majke im ga pokvarene...

Demagozi! (znao sam to i ranije, ali ipak...) Izgleda da su vredno hvatali beleške tokom devedesetih. Začudo, ne pizdim na radikale, za njih se oduvek znalo kakvi su ("dosledni sebi", što bi se reklo). Nego na ove "naše", saborce u borbi protiv Miloševića, a sada jebače u zdrav mozak.

Pa za koga me onaj Predrag Marković smatra kada sa skupštinske govornice poetski objašnjava kako i zašto referendum treba da traje dva dana? Legalista Koštunica koji dosadašnjih 6 godina smatra periodom javne rasprave - naravno zna da to nije po zakonu, a kad god mu je trebalo hvatao se za "legalizam". Tadić, koji izjavljuje kako je u periodu do referenduma moguće unositi izmene u predlog Ustava.

Kakva đubrad!

Postali su mi jasni svi koje sam ranije sretao i koji su me zapanjivali izjavama da su toliko razočarani da bi glasali za radikale!
Ja to ipak nikad ne bih učinio. Nego... Da sam nevidljiv i svemoćan, joj, išao bih od jednog do drugog od gorepomenutih, zavrtao im jajca za svaku pizdariju. Da im nikad više ne padne na pamet da se bave politikom. Neka čuvaju ovce, mada ni toga nisu dostojni. Grrr.

Link za danas: Slobo vrati se, sve ti je oprošteno

- 10:16 - Komentari (4) - Isprintaj - #

10.10.2006., utorak

Miholjske ludorije

Dom Zdravlja

(Dom Omladine, Dom Sindikata, Dom Vazduhoplovstva, Dom Kulture, Dom Perignon)

Nešto sam se razboleo, pa sam morao da idem do doma zdravlja. Ne želim da zvučim poput onih čiča sa Kavkaza što piju kefir, žive sto godina i nikad nisu bolesni – ali ja zaista (pauza radi čukanja u drvo) poodavno nisam bio u Domu Zdravlja. Ne da nije bilo potrebe, nego sam uglavnom sve prezdravljivao sam. Ali odnedavno, za svako bolesničko odsustvo mora da se donese odgovarajuće opravdanje, formalno-pravno zvano: doznaka.

I u tom cilju poranih u dotični Dom. Kad tamo: kompjuterska obrada podataka, zakazivanje (bojim se da ipak ne može preko Interneta), obaveštenja preko razglasa, redovi mali... Ajde! I opet ispadoh najmlađi, svud oko mene senior citizeni, vazda gunđajući i preko reda upadajući. Ah, da li ću i ja biti taki kad omatorim? A možda i već jesam, a da to ne znam...

... Dok sedim u čekaonici, slušam kako preko razglasa idu razna uputstva za zdrav život. Nasnimljen glas iste one spikerke iz Maxi supermarketa koja me je pre neki dan navela da se uputim do rafa sa konditorskim proizvodima i uzmem Simku. Ali ovde nema čokolada ni sniženih cena, nego uputstva kako prepoznati krpelja i lajmsku bolest, šta i kako sa šećernom bolešću, kako se zdravo hraniti: Jesti pet puta dnevno... Toliko i toliko grama povrća, dve trećine bareno, a ostalo kao salatu. Kako ostaviti pušenje: Umesto omiljenih cigara, kupite neke odvratne koje niste do sada pušili. Ograničite količinu na 10 cigareta dnevno. Od para koje ste uštedeli od cigara, kupite sebi poklon, kupite nešto deci, dajte u dobrotvorne svrhe. Kako se izboriti sa depresijom: Bavite se nekim hobijem. Družite se sa zanimljivim i kreativnim ljudima.

Čovek koji je voleo žene

Ima jedan Trifoov film ovakvog naslova. Gledao sam ga, davno, zaboravio radnju. Naslov nisam zaboravio.

.... ovde zamisliti gomilu redova ispunjenih pametnim i lepim rečima ...

Nije samo figura ono što privlači. Ima naravno puno u tome, ali... To može biti nešto sasvim sasvim iracionalno. Neki detalj. Možda glas, to kako se smeje, kosa. I pre svega lice, usne, oči. Da ima ono nešto. I skoro svuda nalazim pomalo tog nečega, i život je lep. A ponekad, ali retko, kao onomad u nedelju, sretnem devojku koja poseduje toliko neština da... Bukvalno, mogu mirno da umrem na licu mesta sa osmehom na usnama.

Mesečina

Kada gledam puni mesec, kakav je bio ovih dana, setim se kako počinju ovi redovi:

Visoki mesec

Za tebe, mila, za tebe, za tebe se to tako visoko, visoko, visoko digao mesec!

Sediš sada preda mnom tako samouverena, mirna i hladna, malo umorna, ne može čovek ničim da te dirne, a onda odjednom neki obrt glave – i ja kao u ogledalu po čijoj površini sklizne neki vetar i namreška je, vidim onu devojčicu ludih očiju, koja je uvukavši pesnice u džepove vetrovke, trčala duž baštenske ograde i zaustavljala se u senci stuba, zida, udubine, prolaza, rastresavši svoju riđu kosu.

Sećaš li se kako je u našem sanjivom zalivu spavala zelena voda? Sećaš se kako se po Fontanki, ispod mostova, provezla u čamcu veštica s motkom? A sećaš li se, mila, naših bežanja sa časova na obalu nad ogromnom, teškom vodom... sećaš se, tamo je, u daljini, iza Mosta kapetana Šmita, stajao neobičan gost – engleski nosač aviona, a mi smo trčali, kao izbezumljeni, na Nevski prospekt, ne neorealistički film... Jer nas dvoje smo gledali najmanje pet puta "Rim u jedanaest", i dugo posle toga delili smo naše cigarete kao Raf Valone i Lučija Boze.

***

Kažeš da to nije bilo s tobom? Da te mešam s nekom drugom?

Svejedno, to za tebe tako visoko, visoko, visoko stoji mesec!

Vasilij Aksjonov: U zimskim večerima (odlomak)

- 23:27 - Komentari (14) - Isprintaj - #

04.10.2006., srijeda

Sinoć

Leto je zastalo
okrenulo se
poljubilo za rastanak

- 11:18 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>