Na putu za Rajski Grad

Kako neke riči teško prilaze priko usta... Pogotovo meni...

Imate li osjećaj da bi van bez neke osobe život bija nezamisliv? O ne, ovo nije još jedna ljigava ljubavna priča... U biti, možda i je :)
Ma samo da nešto kažem nekom:

Ljubavi, volim te... Fala ti šta si tu, fala ti šta postojiš, šta me slušaš, šta me čuješ i razumiš kad mi je najteže... Fala ti šta ti mogu reć sve svoje tajne, šta mogu imat povjerenja u tebe...
Bez tebe bi moj život bija puno tužniji i prazniji... Ti me jednin pogledon, jednim smješkom možeš oraspoložit i kad mi je dan najgori na svitu... Možeš me nasmijat i kad san najbolesnija, a kad telefon zazvoni, točno znan da si to ti (možda zato šta se zivkamo svako malo iako živiš 100 m dalje? :))...
Naše subote navečer mi znače puno i ža mi je kad se ne dogode, makar otišli na najgore misto, nije mi važno jer si ti tu i kad s tobon pričan i zajebajen se, ne može bit loše...
Pitaš se šta mi je pa sad ovo pišen...? Loš tjedan, zlato, a tebe san vidila samo jednom... I onda san čula tvoj glas... A ne mogu do tebe... Jer ionako tamo cilo vrime visin i više ti materi iden na živce, a jedva san se digla danas popodne iz kreveta, mater me izvukla samo tako šta mi je rekla da je kupila kroštule... I da ne kažen da je lagala...
I sad sidin u ovoj ladnoj sobi i razmišljam o tome kako još malo pa će Big Brother i kako ćeš ti napeto buljit u njega, skinit ćeš leće i stavit cvike, možda čak obuć i pidžamu, popit cedevitu ili juice, al nećeš vjerojatno ništa jest... Izvalit ćeš se na kauč kraj prozora i zaboravit na sve oko sebe... Al uvik znaj da ima najmanje jedna osoba koja te puno voli i koja uvik misli na tebe...


*Priznajte ljudima koliko ih volite i koliko vam znače... Ja sam nekoć bila uvjerena da će to bit iskorišteno samo da me se povridi... Al sve boli su ništa nasuprot onoj radosti kad nađeš najbolju prijateljicu ili prijatelja i kad ti kaže da i on/a voli tebe...*