|
Hmmm... jel se pitate gdje sam...? Nadam se da da!!! 
E pa sad sam na adsl-u (prije je bija carnet)... Prilikom njegove instalacije je došlo do kompletnog pada sustava, morala san stavljat nove windowse i propale su mi sve slike, sastavi, mailovi, muzika... Prekrasno... Eto, trenutno neman ni office tako da ne mogu ni pisat ni čitat mailove jer officeov outlook neman, a express mi ne valja zbog adsl-a, čak ni internet explorer ne radi pa sam se prebacila na mozilla firefox... Nice, jel da?? Nema ništa boljeg od sidenja 3 dana isprid kompjutera i pokušavanja rješavanja sranja koje ste ti ili on sam napravili... Al aj, bar je tu adsl i skidanje muzike priko torrenta... Počinjem ispočetka, a to je katkad i dobro, ostavljam svo smeće iza sebe...
I tako sad malo razmišljan o tome kako san u životu ostala i bez mobitela, interneta, kompjutera... I svaki put bi naravno žalila, al bi na kraju svatila da mogu i bez toga vrlo lako... Da mi te stvari ništa ne znače... Da je materijalno posjedovanje nebitno...
Al činjenica koja me prestravila je i da bi mogla bit i bez ljudi.. Bila san bez familije po tjedan dana, bez ikakvih ljudi uopće... ostala san bez gomile prijatelja s kojima sam dugo bila dobra... I to bi u početku naravno žalila, al posli bi se navikla i bilo bi mi skroz ok...
Da, život me naučija da se na ništa ne navikavan... Da je sve prolazno... Svi ljudi, sva tehnika, škola, čak i ja sama... I zašto žalit zbog toga??? Takav je naš život... Jedne stvari izlaze iz života, druge ulaze... nekad bolje, nekad lošije od prijašnjih... Al opet uđu i učinu da zaboraviš ono što je bilo prije...
Čak je i u ljubavi dovoljno slično... Nikad ne zaboraviš potpuno, al dok si s nekim u koga si zaljubljen sve drugo ti se čini nevažno... Pa kad prekineš s tim nekim, plačeš, roniš suze... A onda opet naiđe neko, sretan si, zaboraviš sve suze i zaljubljen si... Ponovo... I tako cilo vrime u krug... Valjda dok ne nađeš nekog kog shvatiš da voliš... Ne znam kako točno ide taj dio...
Ma... Filozofiram... Samo da ne učim matematiku i da ne mislin na to šta se sutra spremam izvest... nebitno... Stvari se mijenjaju, ljudi se mijenjaju, bilo bi loše kad bi sve uvijek bilo isto... zato minjajte frizure, boje kose, bušite piercinge di god stignete (osim na stvarno odvratnim mistima, molim!), nosite šta god vas pukne... osjećajte se drukčije, novije, svježije, a samim tim valjda i dobro... Bar je kod mene to tako...Promjene me vesele... Ma kako čudne, glupe i ružne bile...
Al Antonia, bolje bi ti bilo da budu lipe!
EDIT 15.11. 21:43 : HEhe, Antonia, najdraže moje zlato, puno fala!!!!! 
Izvještaj o najnovijim promjenama: upravo san se opiturala u tamno smeđe s ljubičastin odsjajen (moja boja je bila neka šugava smeđa), malkice skratila, opiturala nokte u crno, probila još jednu rupu na ušima (ubrzo ću i 7., volim neparne brojeve ) i mislim da sam negdje između petka navečer do danas popodne ostala bez momka... 
Život ide dalje, život brzo prolazi...!
|
