nedjelja, 04.06.2006.

KO JE BEZ GRIJEHA NEK BACI KAMEN PRVI ILITI I TEBE SAM SIT KAFANO

već tjedan dana pokušavam nešto napisat o vikendu u hercegovini, a ne ide, uvijek mi nešto uleti. sad je uletila LIBRA. ako želite miran, tih, staložen život - ne zovite Libru. Želite li otići na KRATKU POPODNEVNU KAVU - opet ne zovite Libru. želite li umirat od dosade i ne napit se usred tjedna- izbrišite Librin broj.
ja ga ne brišem.
zato što smo u tandemu dernek i obavezno neke pizdarije. al svaki put, svaki božji put. svaki.

daljni tekst nije za izrazite nacionaliste, patriote, prikrivene ustaše, vjerske fanatike i europsku uniju. niti za ljubitelje eurosonga sa srčanom manom. nek ga izbjegavaju i mrzitelji steroidnih, ćelavih, lančinama okićenih ljubitelja lakonotnih poskočica.

u paničnom prisjećanju davno prošlih dana kada su izlasci bili skoro pa naša svakodnevica, libra i moi smo se dogovorile da bi mogle skoknut do hemingwaya. al samo skoknut. ipak moramo učit, a ne možemo baš odbit, ipak nas je mali gazda zvao, i zvao, pa još malo inzistirao...da, da, al samo do 11, učit, UČIT se mora, ma ni minute dalje, jer iza toga nas čeka već stoput prežvakana skripta sa više kave nego tinte na sebi i ozbiljnim udubljenjima od naših glavurdi zbog čestog spavanja na toj istoj smrdljivoj, prokletoj skripturdi. al nisam ogorčena, jok. nikad. i´m so very cool.
mislim da smo obadvije znale da ništa od ranog povratka doma kad smo manijakalno počele u 7 sati nabijat po bankomatima. jedna do druge,vjetar puše, kiša lije, kosa se sljepila niz lice. svaka na svom bankomatu. dovoljno blizu da osjetimo neverbalnu podršku, dovoljno daleko da u žaru borbe ne ozljedimo jedna drugu.
-"unesite pin"
...surrender, zagrebačka banka..... na tri-četiri-sad obadvije smo masakrirale tipke ukucavajući pinove i iznose rukama, nogama. glavom. štagod.
znale smo da da te večeri ne dolazimo u komadu doma. :frajersko-odmetnička muzika u pozadini:
potrpale pare u novčanike, otrčale do libre u brda se spremit. u pol sata bile smo spremne, obružane sa petrnest kutija davidoffa, rezervnim sjajilom i duhom spremnim za još jednu večer friendly bondinga.
al sam prvo morala s librinom bakom zapalit jednu uz obavezno jadanje o stupidnosti muškog roda. žena sve kuži. leđenda. libra. dušo. UČI!!!

oko 10 sati smo uletile, zasjele na naš stražnji dio šanka koji nam je mali gazda sačuvao i otvorile večer sa šampanjcem. i još jednim. i još jednim. bilo nam je dosta alkohola, pa smo odlučile preć na bijelo vino. a pošto nismo htjele mrcvarit konobare svakih 5 minuta, odmah smo uzele butelju. zapravo smo suosjećajne, a ne alkoholičarke.
većinom je bila stalna ekipa, pa je sve bilo u ležero atmosferi i zajebanciji. radi smanjivanja trauma u mom dva desetljeća kratkom životu, odlučila sam u zajebanciju svrstati i tipa, generacija radeljak, minimalno sedam banki, kako mi na uho zavlači -"boook, ja sam henrik al me svii zovu heenk. ma, ma ti si preekrasna. pre-kra-sna. ovi današnji dečki se upoće ne znaju trudit. sam´ je problem kaj sam ja malo popiiiio, a ti izgleda ne, a uvijek je loše kad samo jedan pije."
-" da znam, i ja se dvoumim dal bi mi sad bilo bolje da sam mrtva pijana il da budem sretna što sam još uvijek trijezna"
-"je pa kak to misliš'"
-"ništa. nije bitno."
-"joooj, pa ti si neekaaa opasna, jel te mogu na kavu pozvati,... joj, kaj ideš, pa hajdmo se vidjeti!"
- "NE."
-"pa jel te mogu bar poljubiti u obraz za rastanak?"
-"ne. kao tipična hercegovka ježim se od bilo kakvog muškog dodira prije braka."
-"hihihi, draga. pa ti si taaaak duhovita!!"
-"ne šalim se."
-"ah...khm, ovaj,bilo mi je drago,pa ak se predomisliš, dođi na kavicu, znaš, ja sam ti staalno u kavkazu, s tvojim dekanom pijem jutarnju kavicu, ma mi ti si stalno novine razmjenjujemo."
-"odlično. doviđenja."
-"baj baj, dušice, vidimo se."

:shanu bljuje te se vraća nazad u ekipu:
-ej, jel znaš šta je to malo, ljubičasto u kutu
-šta?
-TO JE MOJ CRNAC I JA ĆU GA OBOJAT KAKO JA HOĆU!!!!!!!!
dečki izvrsno pričaju viceve, nema šta.
usput i hvala profesoru, iz kojeg sam nakon sat vremena opijanja pokušala izvuć bar jedno ispitno pitanje. tajnovito, u pol glasa mi je rekao: "bit će ti sigurno nešto iz prve, i nešto iz druge knijge."
iz tog predmeta i imaju samo dvije knijge.

oko 2 smo rješile tu buteljicu, i odlučile se zaletit do lakea čisto pozdravit gazdu, vidit šta ima. inače s maloprije spomenutim mrgom zarakijamo na klapama i pogađamo ključanicu u pet ujutro, al kako dugo nismo bile vani došle smo ga pozdravit. s nama je pošao frend, dečko iz hemingwaya, zadnja godina stomatologije, svira gitaru, pravi mali šminker, otvorio nam vrata auta, posjeo nas, upalio nam muziku.... "kada te vidim prorade hormoni, jer ti si glavna premija, grudi mi tesne, želje mi pobesne, treba mi anestezija, ma nemoj da si luda, ma nemoj da te stid, samo mi kaži kuda hoćeš u zid, u zid; teeeeloooo vreeteeenooo...."
-"M., šta je ovo???"
-"hihihi, ma ja to ne slušam, neko mi ostavio cd"
u istom ritmu smo odmarširale u lake, popili cugu, popričali s mrgom (koji je ujedno jedna od najvećih dobrica), i krenule doma. nagovorile frenda da ode solo, jerbo ja živim na jarunu, libra će do mene taman da malo prošetamo pa će ona na taksi. aha.
frend otišao, mi napravile par koraka do gallerya (zatvoren na mjesec dana, op.a.), stiže poruka od ekipe iz hemaća "za 5 min u fontani".
ha??? molim???gdje???
-"libra, a di je fontana?"
-"neam pojma, nikad bila. ni ti ne znaš?"
-"jok. čula sam da su tamo one teže cajke, užas."
-"ma sranje, znam. idemo? :devil-look by libra:"
-"doma sigurno neću! :devil-smile by shanu:
uletile u prvi taksi, zaletile se u fontanu, uzele cugu na šanku, razbacale se, zezale s ekipom, upoznavale ljude koje inače ne bi nikad:
-"ti si kum gotovini?
-"ti ljetuješ dolje? znaš mu nećaka?"
-"aha, dvije kuće od mene, pa kod njega kavu pijem."
-"pa kako te nikad nisam vidio dolje?"
-"očito ne znaš gledat lijepe stvari"
-"hahaha"
-"odlična replika"
-"šta?"
-"ništa, prva cuga zasigurno"
-"ma presto brojat u ponoć"
razgovarali smo u pol 6 ujutro, čisto informacije radi.

kad su ptice postale glasnije od "uudaram u glavu ko šampanjac, njeno malo glatko crno koleenooooo", sjele smo u taksi, i napokon otišle kući. nakon 11 sati provedenih zajedno, isto toliko smo provele kod kuće.
tada samo otišle na KRATKU POPODNEVNU KAVU.
Da bi riječi rekla.


****ĐAST A LITL DODATAK: ja mrzim mačke. pogotovo onu s remize ( libra:"jebote, šta je ONO?!?!" ; shanu:" ma mačka, samo joj vjeverica raste iz dupeta." ; libra:"bogte....BJEEEŽIIIIIII!!!!!" :krivuda po cesti trčeći u bratovim hlačama dok zapravo mačka bježi od nje:). al me jedna priča o jednoj bezimenoj mački bacila u grčevite napadaje smijeha. ako vam ne bude smiješna, ju hev som sirius išjus.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.